Sjediš u ladu i pijuckaš pivicu, baš te briga. Ma kakvo žito i krumpiri, nema tu sreće. Keša svaki dan koliko voliš. Imaš svaki dan turiste koji šutaju loptu u rupu.
Stvarno sam mulast. Rastepem se neki dan preko stepenica ko Milanka u kupatilu da sam sve zvijezde vidio (ni jedna od zvijezda nije bila ni Severina ni Rozga), ali Bogu hvala - nisam završio u bolnici nego sam samo marnio glavom u zid što i nije tako loše jer u tom trenutku na bundevu mi pade jedna odlična ideja. Kako klasični hrvatski seljak (da ne kažem gospodin poljuprivrednik) može uzeti novce u Europskoj uniji?
Ono što je jako važno je da nema papirologije, nema birokracije, nema odanja od šaltera do šaltera neg ti sjediš kume, a lova curi. Pa mislim, ak smo seljaci nismo seljačine pa će nam prodavati (kak se ono kaže) jabuke pod krumpire. Mislim, trebaju nam žitna polja? Kome? Ma ko te pita šta je sa kruvom dok igara ima, daj loptice i oma sve štima.
Paz vam, ovoj važno, sad ću sve objasnit.
Svi mi znamo da smo u svojoj državi već dvajst i kusur godina, al gotovo da ne kužimo ni sad još ništ i ne snalazimo se pa smo konačno ušli u tu čudnovatu tvorevinu koju zovemo Europska unija. Prije neg nam ovi naši sve uzmu i rasprodaju idemo im doskočiti tak da nam ne mogu ništ. Stvar je toliko jednostavna da i Spužva Bob može ovo shvatiti. Golf teren. Što da se patimo i maltretiramo cijelu godinu, a na kraju nemoš prodat ništa kak treba jer ti daju kikiriki cijenu pa ak si na nuli, onda si sretan, a dis bio i štas radio - niko ne zna. Aj vid bogatstva u samo par koraka.
Okej, posao je uhodan. Sjediš u ladu i pijuckas pivicu, baš te briga. Ma kakvo žito i krumpiri, nema tu sreće. Keša svaki dan koliko voliš. Imas svaki dan turiste koji šutaju loptu u rupu. Ne kužiš ništa jer govore raznim čudnim jezicima al boli te, sam ležiš u ladu i dereš račune na ulazu ili izlazu, samo pazi na fiskalizaciju da ti Slavko ne sjedne za vrat. Uzmi si još neki tranzistor da ti lagano svirucka.
Et. Neš ti prevarit seljaka. Pametniji smo i od Unije. Nemoj samo širit ovu ideju posvuda. Ajd, sretno sad.
Foto: depositphotos.com, jorgophotograph
Tagovi
Autor
Damir Senjan
prije 2 tjedna
Maja Celing Držite se hladovine, priroda i društvo neče nikuda pobječi, bitno je zdravlje. I ja sam ga četvrtak i petak drmao na suncu, skoro Više [+]
Maja Celing Celić
prije 3 tjedna
Haha, da, u podne sam se vracala, pa još slikala po putu. Bit ce nešto slika sutra.
