Ivica Bukovac jedini u selu još drži krave. Šteta, kaže, jer kraj je bogomdan za eko poljoprivredu

"Nekako ide, da se preživjeti“, kaže Ivica Bukovac iz zaseoka Zaloj blizu Gline koji je s ocem u stočarstvo ušao 2002. godine. Počeli su s proizvodnjom mlijeka, no prije nekih pet godina, odlučili su se prebaciti na sustav krava-tele. 

S obzirom na to da na OPG-u rade samo on i otac, taj princip im je bolje odgovarao. Za sada su, dodaje naš sugovornik koji je ušao u četrdesetu, dok je otac prešao sedamdesetu, zadovoljni poslovanjem. Ivica se bavi samo stočarstvom, nema drugih izvora prihoda, a s obzirom na očevu dob, većinom sve poslove odrađuje sam.

Same odu i same se vrate

Trenutno imaju 60 krava i 20 teladi. Kaže da, kad odluči plasirati tele na tržište, oglasi posvuda na internetu i uvijek uspije prodati. Preko zime nije imao što, ali nada se da će sada prodaja krenuti.

Nakon potresa su, veli nam, dolazili nakupci, ali se nisu uspjeli dogovoriti oko cijene. "Za interventni otkup su mi davali 16 kuna, a za telad od 250 kila to je slabo”, spominje se i te situacije.

U potresu im je stradao krov na štali, kojega su sami popravili. "Nije do sada bilo veće štete, ali nastavlja tresti. Na ove jačine 3-4 više niti ne reagiramo”, smireno govori. Otac to sve malo drugačije doživljava, on je ipak dosta potresen od nedavnih događanja. "Stariji malo teže podnose česta podrhtavanja”, priznaje Ivica. Na pitanje kako ih obilaze iz Ministarstva poljoprivrede ili nekih drugih institucija, odgovara da baš i ne.

Tužna demografska slika

U obližnjem zaseoku, kaže, više nitko ne živi. U selu do njihovog ima još jedan što se bavi s kravama i više nitko. "Ovdje sam jedino ja. A žive tu još tri obitelji, no radi se sve o starijim ljudima”, opisuje tužnu demografsku sliku. Poslije rata se mnogi nisu vratili i on misli da nema šanse da ovaj kraj ponovno oživi.

Šteta, jer je divna i čista priroda, bogomdana za ekološku poljoprivredu, smatra. Osim toga i Kupa je blizu. "Ovo je kraj od kojega bi se mogao stvoriti pravi mali raj i u kojemu bi se moglo dobro, lijepo i zdravo živjeti“, nastavlja.

Naglašava i da su brojne prednosti sustava krava-tele. Potrebe za radnom snagom i raznom mehanizacijom su manje, jer se za hranidbu goveda uglavnom koristi ispaša, slama i kabasta hrana. Manji su i troškovi veterinara, jer se krave često otele same, a to im je olakšano baš njihovim slobodnim kretanjem. "Više-manje su stalno vani, same odu i same se vrate“, govori nam ovaj dugogodišnji stočar. Zbog toga je i manja potreba za održavanjem štale, pa jedna osoba može odraditi dosta posla.

S obzirom na nenastanjenost, u okolici ima mnoštvo zapuštenih parcela koje nitko desetljećima ne obrađuje pa krave imaju sav taj prostor za sebe. Kako su po cijele dane vani, Bukovci hranu ne kupuju nego sami spreme onoliko koliko treba.