Jurici svaka krava daje po četvero teladi, a ovca dvojtroj janjadi. Uspješan je u svom poslu, uspješniji od rastrošnog i bahatog Todorića u njegovom. Ima sve što mu triba, a nije stica na tuđin trudin i državnim poticajima, nije trošija više neg je zarađiva i nije se kaj Todorić priko svake mire zaduživa i preinvestira.
Lako je našem Jurici pokojnog Cimprijana. Njemu svaka krava daje po četvero teladi, a ovca dvojtroj janjadi, započima priču pobratim Markan. Bacija je bubu u pravom momentu, kad se oko našeg stola na Raskrižju okupila cila škvadra uključujuć i malog Ćupu koji je upravo doletija iz vinograda sa Baredina.
"Da četvero teladi. Dvojtroj janjadi?!" - čudi se Živko stričov.
Markane i ti si počeja pričati pizdarije, biće i tebe smantala ova nagla promina vrimena. Morda mu je krmača, a ne krava, okotla petšest gudlića, provocira i Šime Kudrović.
Ne, strpljivo će Markan, krmača mu koti po 10, kojiput i 13 gudlića. Jurca u dva turnusa ima i po 500 pulestara. Drži ih vanka, letaju po neograđenom dvorištu i šumarku iza kuće, čeprkaju i idu što sami nađu. Ujutro i navečer baci in zeru žita, šenice i lišćina iz polja. Kao svake godine i ove je Jurica ima sve vrste sezonskog povrća, krumpire, pomidore, čatrune, cate, tikve.. Ima i pedesetak stabala maslina, manji nasad smokava i tisuću loza stolnog grožđa, a upravo je proda četiri tone vinskog grožđa, sve po 5 kuna za kil.
Ma, pusti sad grožđe.
"Nego recide ti namin Markane kako to da mu krava dade četvero teladi", znatiželjan je i Ante Maltež koji je nadavno, zarad neisplative otkupne cijene mlika, zatvorija farmu i sve svoje krave smeja.
Jure ima tri krave, otkriva pobratim Markan. Kad se koja oteli on ti vrcon iz Slavonije nabavi po troj tek oteljene teladi. Pridruži ih svojima pa napored cicaju istu kravu. Kad ne pasu krave rani silažom od sena, diteline i vrmente. Da im i zeru napoja, mekinja i prekrupe. Mlika kaj vode i za dva tri miseca kad telad poreste lipo ih izbikari. Nema problema s prodajom. Bolje stojeći građani unaprid rezerviraju, uzmu polovcu, niki i cilo tele, pojašnjava Markan.
Sa prodajon janjaca isto nema problema.
Prije dvi godne Jure je nabavija rasplodno stado od dvadesetak ovaca i ovna romanovske pasmine. Ne čobani, ne iđe za njima po šumi i Vrtolomu, drži ih u ogradicam uz jarugu di uvik ima trave. Učinija je i zeru nadstrešnice da se imaju di skloniti za velikih vrućina il nevrimena, a tu i tamo baci in i zeru kukuruza. Mrkaju se i janju cilu godnu. Neka dvoj, neka troj, u prosjeku točno 2,8 janjaca, raspričao se Markan.
Počeli su ga slušati sa zanimanjem. Svi naćul’li uši, a mali Ćupo izvadija uni svoj mobitel, činim se ajfon, i po njemu stalno nešto biliži i čara.
"Dobro, a od čega Jure živi. Biće ima braniteljsku mirovnu kaj većina u vašem varošu“, zajedljivo će Kudrović.
Nema nikakve mirovine. Bija je Jure od početka u domovinskom ratu. Al mirovnu nije tražija, nit će. On ni u socijalizmu nije, kaj većina, iša u tvornice na državni posa. Ostaj na didovini, izgdradija kuću, oženija se i školova troj dice, svi krenli srići, pozavršavali škole...
"Je, takoje. Sto posto. Čelna istina. Znan čovika“, javi se mali Ćupo. Jurica je vridan. Ništa njegovo nije u ledni. Zna, razumiš, što kada triba raditi, što proizvoditi i kako to prodati. Gledajte, njegove 3 krave odranu 12 teladi i toje 70.000 kuna. Dvadeset ovaca 56 janjaca po 750 kn, toje 42.000 kuna, stolno grožđa dvi tone po 10 kn za kil 20.000 kuna. Vinskog grožđa četiri tone po 5 kuna isto 20.000 kuna. Dva put po 500 pulestara 100 kuna komad toje 100.000. Eto 250.000 i kusur kuna.
A di su još odojci, pršuti, vino, rakija.. Mlađi Jurcin sin Hrvoje uprav završava za magistra agronomije. On iz programa ruralnog ravitka kani zatražti sredstva za seoski turizam. Obnovit će starinu gori na brigu pa turistima, uz smještaj u domaćem ambijetu, nuditi domaću spizu, sve što proizvedu na Opegeu. Proizvode s dodanom vridnošću, kako tumači profešur Ante Kolega Bage. Znači, ovo što Jurca prodaje sada, prodavat će i Hrvoje, al kao finalni proizvod po duplo, trojduplo većim cijenan..
E, oće Juricini i u turizam. Oće, oće nebojse, al’ otom potom, završi mali Ćupo, podigne času, nazdravi i popi nadušak.
"Jurcu za ministra poljoprivrede. Konobar daj turu svima“! podvikne Šime Kudrović.
Časti, jer se i on, iako ispočetka sumnjičav, svrsta na Juricinu stranu.
Eto vam ljudi moji dokaza da se se od poljoprivrede more živiti.
More, more al’ jopet ne svak. Moga je Todorić na tuđin žuljin, velkom trgovinom i kasiranjem državnih poticaja. Dok je išlo.
A može, iskukrstami, i naš Jurica pokojnog Cimpre. Njemu je išlo i dalje ide sve od ruke jer je vridan, snalažljiv i jer na svojoj zemlji proizvodi domaći proizvod koji isplativo prodaje poznatom kupcu i na svom kućnom pragu.
E, sad, koja je razlika između Todorića i našeg Jurice?! Jurica nije milijunaš, nije stica na tuđin trudima i državnim poticajima, nije trošija više neg je zarađiva i nije se kaj Todorić priko svake mire zaduživa i preinvestira. Nije kaj Todorić pliva u novcu, odmara se na državnom kao na svom otoku i živija u dvorcu. E, i da se mene pita 100 puta bi više volija biti kaj Jurica nego Todorić. Ne mislim na ovo sada odkad je rastrošni i bahati Todorić posta bloger nego prije dok je bija Bog i batina, najmoćniji u državi i najjbogatiji na Balkanu.
Jer, mudro zaključi pobratim Markan, nije bogat koji puno ima. Bogat je onaj kojem malo triba i tko živi od svoga rada, a višak dili s drugima, potribnijima od sebe.
Foto: Arif Sitnica
Tagovi
Autor
