#klimatskepromene @KLUB (7)

Voćarstvo je decenijama deo šumadijske poljoprivredne tradicije, ali suše, visoke temperature, grad i mrazevi van uobičajenog perioda sve više ugrožavaju prinose i prihode gazdinstava. Šljiva, jabuka, višnja i druge voćne vrste proizvode se... Više [+]

Voćarstvo je decenijama deo šumadijske poljoprivredne tradicije, ali suše, visoke temperature, grad i mrazevi van uobičajenog perioda sve više ugrožavaju prinose i prihode gazdinstava. Šljiva, jabuka, višnja i druge voćne vrste proizvode se u sve nepredvidivijim uslovima, dok nagle promene vremena otežavaju planiranje radova u voćnjacima. Leta su toplija, snega je sve manje, pa proizvođači više ne mogu da računaju na stabilan rod. Stručnjaci zato preporučuju preradu kao način da se voću doda vrednost i smanji rizik proizvodnje. Deo roda može biti prerađen u sokove, džemove, sušeno voće ili rakiju. U novim klimatskim uslovima, za održivo voćarstvo sve su važniji ulaganja, pravovremene informacije i prilagođavanje proizvodnje. #klimatskepromene #vocarstvo #sumadija

Ratari u Vojvodini pred jesenju setvu sve više razmatraju durum pšenicu, koja se pokazuje otpornijom na izmenjene klimatske uslove i tržišno isplativijom. Iako uglavnom daje niže prinose od meke pšenice, njena cena može biti i do 30 odsto v... Više [+]

Ratari u Vojvodini pred jesenju setvu sve više razmatraju durum pšenicu, koja se pokazuje otpornijom na izmenjene klimatske uslove i tržišno isplativijom.
Iako uglavnom daje niže prinose od meke pšenice, njena cena može biti i do 30 odsto viša, što poboljšava računicu proizvodnje. Proizvođači koji su je uveli pre nekoliko godina uglavnom nastavljaju setvu, dok interesovanje raste i među drugim ratarima. Dodatna prednost je što durum ne zahteva skuplje đubrenje ili zaštitu u odnosu na konvencionalnu pšenicu. Zbog dobrih iskustava i potrebe za stabilnijim prihodima, očekuje se da će ove jeseni zauzeti veće površine u Vojvodini. #durumpsenica #klimatskepromene

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad to... Više [+]

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad tokom dana postaje ozbiljan zdravstveni rizik. Proizvođači cveća berbu obavljaju noću, dok pojedini živinari svetla u objektima pale već oko 2.30 ujutru, kako bi kokoške jele pre nego što vrućina smanji njihov apetit. Problem dodatno pogoršava činjenica da je oko 70 odsto japanskih poljoprivrednika starije od 65 godina. Tokom 2024. godine od posledica toplotnog udara tokom poljoprivrednih radova umrlo je 59 ljudi. #klimatskepromene #poljoprivreda

Zapadni Balkan se suočava sa klimatskim promenama koje sve snažnije pogađaju poljoprivredu, naročito kroz suše, ekstremne vremenske prilike i veće rizike u proizvodnji. Ekonomista dr Drini Imami sa Poljoprivrednog univerziteta u Tirani ocen... Više [+]

Zapadni Balkan se suočava sa klimatskim promenama koje sve snažnije pogađaju poljoprivredu, naročito kroz suše, ekstremne vremenske prilike i veće rizike u proizvodnji. Ekonomista dr Drini Imami sa Poljoprivrednog univerziteta u Tirani ocenjuje da region istovremeno mora da rešava i duboke strukturne probleme, poput niske produktivnosti, usitnjenih gazdinstava, depopulacije i ograničenih finansijskih resursa.
Ipak, zelena tranzicija, kako ističe, može biti pokretač modernizacije. Ulaganja u održivu poljoprivredu, obnovljive izvore energije i ruralni razvoj mogu povećati konkurentnost i otpornost regiona. Kao ključna rešenja izdvajaju se jačanje savetodavnih službi, bolja razmena podataka, klimatski pametne prakse i regionalna saradnja. #klimatskepromene #balkan

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila naj... Više [+]

Prema oceni meteorološkinje Irine Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, 2025. godina ostaće upamćena kao trenutak kada su klimatske anomalije postale pravilo, a ekstremni vremenski događaji deo svakodnevice. Iako je 2024. bila najtoplija godina u istoriji merenja, 2025. je potvrdila ulazak klimatskog sistema u novi režim. Podaci programa Kopernikus pokazuju da je 2025. bila druga ili treća najtoplija godina ikada, čime je period 2023.–2025. postao najtopliji trogodišnji niz u istoriji. Posebno zabrinjava činjenica da je, uprkos očekivanom zahlađenju usled pojave La Ninje, globalna temperatura ostala izuzetno visoka, što ukazuje da je prag od 1,5 °C već postao realnost, a ne upozorenje. #klimatskepromene

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osigur... Više [+]

Udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije poziva sve zainteresovane da se prijave na besplatnu online edukaciju posvećenu odgovorima na klimatske promene u poljoprivredi, merama zaštite nakon nastanka štete, kao i temama rejonizacije i osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Trening se realizuje u okviru EURC programa jačanja kapaciteta civilnog društva, a biće održan 22. i 23. oktobra, u terminu od 10 do 13 časova putem platforme ZOOM. Zainteresovani učesnici mogu pronaći agendu i prijavni formular na ovom linku. Nakon prijave, na imejl adresu će dobiti pristupni link za učešće. Više informacija dostupno je i na FB stranici Udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije. #mladipoljoprivrednicisrbije #edukacija #klimatskepromene

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima... Više [+]

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima cilj da poljoprivreda u Srbiji postane održivija i spremnija na klimatske izazove. Uključene su 23 opštine, formirano je deset demo centara, a u 11 škola uveden je predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“. Postavljeno je više od 60 oglednih polja sa inovativnim praksama, poput podzemnog navodnjavanja na solarni pogon, kalcizacije i podrivanja. U Braničevskom okrugu zabeleženi su prinosi veći od 5 do 25%. Primer dobre prakse je i Poljoprivredna škola u Požarevcu, gde je instaliran solarni sistem Agrivoltaik, koji omogućava kombinovanu proizvodnju energije i hrane. Projekat nudi praktična rešenja koja ublažavaju posledice klimatskih nepogoda i stvaraju temelje za konkurentniju i dugoročno održivu poljoprivredu u Srbiji. #otpornostpoljoprivrede #klimatskepromene #agrovoltaik