#KLO @KLUB (7)

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima... Više [+]

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku EU, od 2021. sprovodi projekat „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Projekat traje do januara 2026. i ima cilj da poljoprivreda u Srbiji postane održivija i spremnija na klimatske izazove. Uključene su 23 opštine, formirano je deset demo centara, a u 11 škola uveden je predmet „Klimatske promene u poljoprivredi“. Postavljeno je više od 60 oglednih polja sa inovativnim praksama, poput podzemnog navodnjavanja na solarni pogon, kalcizacije i podrivanja. U Braničevskom okrugu zabeleženi su prinosi veći od 5 do 25%. Primer dobre prakse je i Poljoprivredna škola u Požarevcu, gde je instaliran solarni sistem Agrivoltaik, koji omogućava kombinovanu proizvodnju energije i hrane. Projekat nudi praktična rešenja koja ublažavaju posledice klimatskih nepogoda i stvaraju temelje za konkurentniju i dugoročno održivu poljoprivredu u Srbiji. #otpornostpoljoprivrede #klimatskepromene #agrovoltaik

2. KLOnferencija - konferencija Kratkih Lanaca Opskrbe – budućnost hrvatske poljoprivrede i opstanka sela Znamo li doista što jedemo? I znamo li kome naše kupnje daju snagu – hrvatskom seljaku ili tuđem sustavu? 👉 Kratki lanci opskrbe nisu samo model distribucije hrane. Oni su temelj opstanka hrvat... Više [+]

2. KLOnferencija - konferencija Kratkih Lanaca Opskrbe – budućnost hrvatske poljoprivrede i opstanka sela

Znamo li doista što jedemo?
I znamo li kome naše kupnje daju snagu – hrvatskom seljaku ili tuđem sustavu?

👉 Kratki lanci opskrbe nisu samo model distribucije hrane. Oni su temelj opstanka hrvatskog sela, poljoprivrede i našeg društva.

Kupnjom od lokalnog proizvođača čuvamo:
🌱 zemlju i tradiciju,
👨‍👩‍👧‍👦 obitelj i zajednicu i
budućnost hrvatskog naroda.

Danas, više nego ikada, važno je pitati se: Hoće li hrvatsko selo preživjeti?

Hoće li naši ljudi na zemlji moći živjeti od svog rada?

Konferencija donosi priliku za razgovor i zajedničko djelovanje. Ovo nije samo poljoprivredna tema – ovo je društvena i nacionalna tema. Jer bez sela, nema ni opstanka temelja društva.

Podržimo hrvatske poljoprivrednike. Podržimo hrvatsku hranu. Podržimo ono što nas čini narodom.

#jedištovrijedi #hrvatskoselo #odpoljadostola #razvojruralnehrvatske #selo #vrijednosti #KLO #podržilokalno #domaćahrana

Zbog rasta temperatura i suša, sve više albanskih farmera prelazi na uzgoj marakuje, guave, papaje i kivana – voća koje se brzo prilagođava mediteranskoj klimi i otvara mogućnosti za izvoz na evropsko tržište. Na imanju blizu Jadrana, agron... Više [+]

Zbog rasta temperatura i suša, sve više albanskih farmera prelazi na uzgoj marakuje, guave, papaje i kivana – voća koje se brzo prilagođava mediteranskoj klimi i otvara mogućnosti za izvoz na evropsko tržište. Na imanju blizu Jadrana, agronom Irakli Škoza uspešno gaji tropske kulture još od 2019. godine. Zahvaljujući toploj klimi, biljke rađaju obilno, a troškovi proizvodnje su niži jer zahtevaju manje vode i rada. Region Divjaka, nekada poznat po žitu, danas se suočava sa klimatskim i demografskim izazovima, ali egzotično voće nudi održivu alternativu. Škoza već izvozi papaju, marakuju i pepino, a nedavno je sa saradnicima poslao i 30 tona kivana u Hrvatsku. Njegov primer sve više slede i drugi. #klimatskepromene

Skorašnja kiša je obradovala ratare, ali koristi za useve još nisu izvesne. U Vojvodini i Mačvi biljke su niske, sa slabim lisnim sklopom, što nagoveštava niže prinose. Kukuruz iz kasnije setve delimično je nadoknadio zaostatke, dok se rani... Više [+]

Skorašnja kiša je obradovala ratare, ali koristi za useve još nisu izvesne. U Vojvodini i Mačvi biljke su niske, sa slabim lisnim sklopom, što nagoveštava niže prinose. Kukuruz iz kasnije setve delimično je nadoknadio zaostatke, dok se ranije posejan bolje drži u mikroklimatski povoljnim delovima. Sve više ratara opredeljuje se za sigurniju proizvodnju pšenice, dok je soja sve ređa zbog loših rezultata prethodnih godina. Preovlađuju strnjišta, kukuruz i suncokret, a pitanje očuvanja plodoreda biće sve važnije u narednim sezonama. Stručnjaci upozoravaju da će naredne nedelje biti ključne za procenu prinosa i planiranje rotacija i mera za ublažavanje suše u narednoj godini. #klimatskepromene #usevi

Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito... Više [+]

Već početkom juna tropske temperature, visok UV indeks i vremenske oscilacije nanose ozbiljnu štetu voću i usevima širom Srbije. Stručnjaci upozoravaju da su biljke pod dodatnim stresom nakon prolećnih mrazeva koji su umanjili rod, naročito kod koštičavog i jabučastog voća. Agronom Miloš Vujisić ističe da nagle promene vremena pogoduju razvoju bolesti i štetočina. Pre bilo kakvih hemijskih tretmana, savetuje oporavak biljke pomoću biostimulatora. ”Dešava se da proizvođači primene kompleksne tretmane sa više pesticida, što često dovodi do oštećenja lista i smanjenja prinosa. Naš savet je da se prvo pomogne biljci da ojača, pa tek onda pristupi zaštiti“, zaključuje agronom Vujisić. #klimatskepromene #usevi

Poljoprivreda Evropske unije godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, a najveći deo štete nije pokriven osiguranjem, pokazuje zajednička analiza Evropske investicione banke i Evropske komisije. Ekstremni vremenski uslovi... Više [+]

Poljoprivreda Evropske unije godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog klimatskih promena, a najveći deo štete nije pokriven osiguranjem, pokazuje zajednička analiza Evropske investicione banke i Evropske komisije. Ekstremni vremenski uslovi kao što su suše i poplave već odnose oko šest odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje u Evropskoj uniji, a procenjuje se da bi gubici do 2050. godine mogli da porastu na 40 milijardi evra godišnje. Evropski komesar za poljoprivredu Kristof Hansen upozorio je da bi klimatski rizici mogli da dodatno ograniče pristup poljoprivrednika finansijama, jer banke postaju sve opreznije prema kreditiranju ovog sektora koji je na udaru ekstremnog vremena. #klimatskepromene
Foto: Pixabay

Priručnik ”Klimatske promene u poljoprivredi“ objašnjava osnovne pojmove i uzroke klimatskih promena i ima za cilj da čitaocu pomogne da prepozna rizike povezane sa promenama klime i da stekne znanja i veštine za primenu mera prilagođavanja... Više [+]

Priručnik ”Klimatske promene u poljoprivredi“ objašnjava osnovne pojmove i uzroke klimatskih promena i ima za cilj da čitaocu pomogne da prepozna rizike povezane sa promenama klime i da stekne znanja i veštine za primenu mera prilagođavanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Klimatske promene sve češće dovode do ekstremnih vremenskih pojava, poput suša, poplava, oluja i grada, kao i do širenja bolesti useva i životinja, što negativno utiče na ekonomsku stabilnost poljoprivrednika. Priručnik objašnjava osnovne pojmove i uzroke klimatskih promena, pruža uvid u klimatski pametne prakse i nudi primere rešenja koja se mogu primeniti u lokalnom kontekstu. #klimatskepromene