SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST). Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te b... Više [+]

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST).

Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te brzo brzo raspuca. Takvi izbojci protrunu i lako se lome, što je tipičan znak za ovu bolest. Zaraženi izbojci eventualno i krenu sa početkom vegetacije, ali se onda osuše u cvetanju ili iza cvetanja. Simptomi se ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega na izdancima koji su nepravilnog oblika. Nekroza često prstenasto obuhvata izdanke i izaziva njihovo sušenje. Često se zbog sličnih simptoma ova bolest poistovećuje sa didimelom. Ova gljiva izaziva pucanje kore i skoro čitavog tkiva izdanka, njeno ljuštenje, a napada prizemne delove izdanka do 20 cm visine, ali i više. U proleće kora zaraženih izdanaka dobija srebrnastu boju. Ovaj parazit oštećuje sprovodna tkiva maline. Najčešće se zaraza javlja na mestima gde su izdanci povređeni, a koji su nastali agrotehničkim merama ili ubodima insekata.
Pojavi ove bolesti pogoduju obilne kiše u fazi porasta, pred ili u toku berbe. Suzbijanju ove gljive pomažu preventivne mere, a posebno orezivanje, uklanjanje i spaljivanje dvogodišnjih sasušenih i polomljenih izdanaka. Od hemijskih mera preporučuje se upotreba fungicida, koji se koriste kod Didimele maline (nakon berbe do početka kretanja vegetacije bakarni preparati), a hemijske mere protiv Didimele štite malinu protiv ovog prouzrokovača bolesti. Tretmani su od pojave pupoljaka na izdancima maline, pa nadalje (Sygnum, Quadris, Teldor i dr.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

IZBOR FOLIJE ZA PLASTENIKE. Za uspešnu povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru je od izuzetnog značaja izbor odgovarajuće folije. Na ovaj izbor najviše utiču klima i tip objekta. Ako je za neko područje karakteristično da su leti visok... Više [+]

IZBOR FOLIJE ZA PLASTENIKE.
Za uspešnu povrtarsku proizvodnju u zaštićenom prostoru je od izuzetnog značaja izbor odgovarajuće folije. Na ovaj izbor najviše utiču klima i tip objekta. Ako je za neko područje karakteristično da su leti visoke temperature vazduha, koristi se odgovarajuća metoda senčenja. Postoji mogućnost primene termoosetljive folije.
Mnogi povrtari često su u nedoumici kako da odaberu odgovarajuću foliju za pokrivanje zaštićenog prostora. Prilikom izbora folije, polazi se od vrste ili tipa objekta i klimatskih prilika područja u kojem se podiže plastenik. Neophodno je voditi računa i o vrsti plasteničke proizvodnje. Na primer, za veoma ranu proizvodnju, kao što je uzgoj rasada, biraju se folije veće transparentnosti (providnosti). Za bujne biljke bolje su pokrivke ili folije koje propuštaju više difuzne svetlosti.
Ako se objekti pokrivaju sa dve folije, takođe se treba pridržavati određenih pravila.
Kada se radi o visokim tunelima koji imaju sistem za dopunsko zagrevanje, unutrašnja folija se postavlja na paralelnu potkonstrukciju da bi se dobila što veća zapremina objekta, jer se veća masa vazduha sporije hladi. Spoljašnja folija (debljine 180 mikrometara ili 0,18 mm) treba da propušta što više svetlosti. Preporučuje se da unutrašnja folija (debljine 80 mikrometara ili 0,08 mm) ima aditiv (dodatak) koji sprečava "kapanje" i da je dobrih termičkih osobina, ali malo slabije providnosti nego spoljašnja folija.
Za visoke tunele bez sistema za dopunsko zagrevanje najbolje su spoljašnje providne folije debljine 150 mikrometara ili 0,15 mm. Unutrašnja folija (debljine 30 mikrometara ili 0,03 mm) postavlja se na horizontalnu poprečnu gredu. Poželjno je da ima veliku providnost, da je "nekapajuća" i sa posebnim termičkim (toplotnim) efektom. Tako se postiže smanjenje zapremine vazduha, u koju zrači toplota nakupljena u zemljištu.
Ako je za neko područje karakteristično da su leti visoke temperature vazduha, koristi se odgovarajuća metoda senčenja. Postoji mogućnost primene termoosetljive folije "mulchopaque", koja na 28 stepeni celzijusovih postaje bela, smanjuje joj se providnost i sprečava pregrevanje unutar objekta. Kada je temperatura okolnog vazduha ispod 28 stepeni celzijusovih, ova pokrivka je providna.
Postoje i UV stabilizirajuće folije, o čemu su povrtari upoznati.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PROIZVODNJA KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays everta STURT.). U s l o v i u s p e v a n j a Optimalna temperatura za klijanje, nicanje i porast mlade biljčice je 10 – 12 oC, za porast stabla 22 – 23 oC, za cvetanje 24 – 25 oC i nalivanje zrna u s... Više [+]

PROIZVODNJA KUKURUZA KOKIČARA (Zea mays everta STURT.).

U s l o v i u s p e v a n j a

Optimalna temperatura za klijanje, nicanje i porast mlade biljčice je 10 – 12 oC, za porast stabla 22 – 23 oC, za cvetanje 24 – 25 oC i nalivanje zrna u stadijumu tehnološke zrelosti 23 – 24 oC.
Temperature ispod 10 oC zaustavljaju razvoj biljke, a temperature iznad 22 oC (zemljište) i 30 oC (vazduh) su štetne. Naročito su štetne visoke temperature u periodu cvetanja i oplodnje.
Mlade biljčice na temperaturi – 2 do – 3 oC bivaju oštećene, dok ih temperature od – 4 oC ubija.
Kukuruz ima velike zahteve preme vlazi (u aprilu 50 mm, maju 75 mm, junu 90 mm, julu 100 mm, avgustu 95 mm i septembru 80 mm, što ukupno čini 490 mm padavina). U rejonima sa sumom vodenih taloga ispod 150 mm nije moguća proizvodnja kukuruza bez navodnjavanja. Najveća potreba kukuruza u vlazi je u fenofazi cvetanja i oplodnje, a posle opada. Smatra se da polovinu ukupno potrebnih količina vode treba obezbediti upravo u cvetanju.
Kukuruz dobro reaguje na plodna, duboka zemljišta, neutralne reakcije (PH = 6,5 - 7,5), ali ne i na izrazito kiselim, odnosno alkalnim i močvarnim terenima.

H i b r i d i

ZP 611 k, NS 620 k (srednje kasni FAO 600 130 dana vegetacije, 60.000 biljaka/ha, sa potencijalom iznad 7 t/ha zrna), američki hibridi: 6002, 4512 i 4507 i kukuruz kokičar BC 513 p.c.;

T e h n o l o l o g i j a p r o i z v o d n j e

Dobri predusevi su sve vrste leguminoza, cvekla, blitva, mrkva, strna žita. Primer dobrog plodoreda: kukuruz – soja – pšenica. Posle žetve graška, uljane repice, (15 – 20 jun) moguće je uspešno gajiti hibride za zrno iz grupe zrenja 100 i 200 (100 – 110 dana vegetacije).
Obrada zemljišta. Osnovna obrada (oranje) se izvodi odmah posle skidanja preduseva (10 -15 cm), a drugo oranje septembra – oktobra (30 – 35 cm). U martu obaviti površinsku pripremu zemljišta. Za kukuruz u naknadnoj setvi (posle graška, uljane repice...), plitko izorati zemljište (15 – 20 cm) i istovremeno istog dana, da bi se smanjio gubitak vlage, pripremiti zemljište za setvu.
Đubrenje. Pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti 30 – 40 t/ha dobrog stajnjaka i PK (18:20) đubriva u količini od 150 – 200 kg po hektaru. Pod površinsku pripremu uneti 200 – 300 kg/ha NPK 15 : 15 : 15, a putem dva prihranjivanja (od 3 – 5 do 7 – 9 listova kukuruza) po 100 kg azotnog đubriva (KAN).
Setva. Setva se izvodi kada se zemljište, na dubini 8 cm, zagreje na 8 – 10 OC. To je obično 10 – 20 aprila, na rastojanju 70 x 22 – 25 cm, a pravac redova, po mogućnosti, da je sever – jug. Dubina setve je 5 – 6 cm, a količina semena 10 – 14 kg/ha.
Nega useva. Kada se ukažu redovi biljaka, preduzima se prvo kultiviranje, na 10 – 12 cm dubine. Nakon toga odmah usev treba okopati (3 – 4 lista kukuruza) i prorediti na definitivno rastojanje ukoliko nije korišćena pneumatska sejalica. Prilikom drugog kultiviranja (7 – 8 cm) potrebno je da se izvede prvo prihranjivanje, a drugo (sa trećim kultiviranjem na 5 – 6 cm) kada biljke budu visine 60 cm. Kukuruz se retko okopava kada se koriste herbicidi.
Navodnjavanje brazdama, veštačkom kišom je po potrebi u kritičnim fazama: U fazi porasta (7 – 8 listova), u fazi pojave prvih metlica, po svenjavanju svile (završenoj oplodnji) i u fazi rane mlečne zrelosti. Zalivna norma iznosi 40 – 60 dm3 po m2. Između dva zalivanja treba da prođe 15 – 20 dana.
Berba. Hibridi FAO grupe zrenja 100, 200, 300 beru se u drugoj polovini septembra, 400, 500, 600 u prvoj polovini oktobra, 700, 800 u drugoj polovini oktobra.
Prinosi: 6 – 10 t/ha zrna, a postrno 3,5 – 5 t/ha. Berba je pri prelasku fiziološke u tehnološku zrelost zrna, tj. pri udelu vlage 20 – 25 % u ranih i 30 – 35 % u kasnih hibrida. Vlaga u zrnu ne sme biti veća od 30 % - jer se zrno odmah drobi prilikom krunjenja.
U vreme stavljanja u koš (kukuruz u klipu) sadržaj vlage u zrnu treba da iznosi 22 – 24 %, max. 25 %. Procenat u zrnu se mesečno smanjuje 1 – 2 %, tako da krajem aprila, početkom maja spadne ispod 14 %, kada i vršimo krunjenje. Pri niskom sadržaju vlage (ispod 10 %) nema dovoljno vode za postizanje pritiska za potpuno raspucavanje zrna. Da bi se potigao maksimalan potencijal zapremine kokičavosti, najbolje je da se berba obavlja kada je vlaga zrna ispod 20 %, da perikarp ostane neoštećen i da vlaga zrna u momentu kokanja bude 13 - 14 %. Maksimalan potencijal zapremine kokičavosti može biti postignut ako je hibrid dostigao punu zrelost, ako perikarp zrna nije oštećen i ako je sadržaj vlage u zrnu u momentu kokanja 13 - 14 %.

FRANCUSKI NAČIN SADNJE KROMPIRA. Uobičajeno je da na gazdinstvima propadaju ogromne količine sena i slame. Povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje može se postići nadzemnom sadnjom krompira. Krompir (Solanum tuberosum L. - fam. Sol... Više [+]

FRANCUSKI NAČIN SADNJE KROMPIRA.

Uobičajeno je da na gazdinstvima propadaju ogromne količine sena i slame. Povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje može se postići nadzemnom sadnjom krompira.
Krompir (Solanum tuberosum L. - fam. Solanaceae) je zeljasta biljka, karakterističnog oblika gomolja / krtole, poreklom iz Latinske Amerike. U Evropu je prenešen tokom kraja XVI veka od strane Španaca i Engleza. Za nevericu je podatak da se raširio Severnom Amerikom uvozom iz Engleske i Irske. U početku je gajen kao dekorativna i lekovita biljka u botaničkim baštama.
U Srbiju je donešen krajem XVIII ili početkom XIX veka.
Bio je i ostao nezamenljivo povrće za ljudsku i stočnu ishranu i industrijsku preradu. Tehnološki proces proizvodnje potanko je ispitivan širom sveta i razvijene su "banke gena" za stvaranje novih sorti.
Ovo je interesantna i zahvalna biljka za brdsko-planinske krajeve gde predstavlja važan izvor prihoda poljoprivrednih domaćinstava, te je postao kult: po čemu su pojedina područja poznata - Dolenjska, Glamoč, Guča.
Manje je poznato da se krompir može gajiti bez ukopavanja u zemljište, korišćenjem natrulog sena i natrule slame kao pokrivke, koji se više ne mogu koristiti za ishranu stoke, a ni za prostirku u stajama. Tehnološki postupak je naučno proveren i može se preporučiti kao dodatni vid korišćenja slabo plodnih poljoprivrednih površina u brdskim područjima.
Sve do danas ispitivan je uticaj raspršivanja ekstrakta izvesnog lekovitog bilja u jabukovom sirćetu po džakovima krompira u podrumu radi sprečavanja preranog klijanja krtola. Rezultati su ohrabrujući za primenu u porodičnim ostavama tokom zime i ranog proleća, uzevši u obzir veliki broj domaćinstava, a pojedinačno malu količinu ovog povrća. Uputno je, u narednom periodu, naučnim metodama ispitati rezultate raspršivanja sa lekovitim biljem i jabukovim sirćetom, te ih primeniti u široj praksi.
Prednosti nadzemne sadnje krompira
Ovim postupkom izbegavaju se: priprema zemljišta oranjem; okopavanje; ogrtanje kućica; suzbijanje korova herbicidima i dodatno zalivanje tokom sušnog razdoblja vegetacije kao i neracionalno đubrenje veštačkim sredstvima. Pojava krompirove zlatice se može efikasno suzbiti puštanjem mladih fazana i druge živine (npr. morki, biserki) na krompirište (ova činjenica se može povoljno koristiti u fazanerijama lovačkih udruženja zbog odsustva primene herbicida, te trovanja živine.
Izbor krtola
Za sađenje se koriste semenske krtole mase od 50 - 60 grama. Ako su teže od 80 grama, seku se na pola, uzduž 8 do 10 dana pre da bi se rezana površina prosušila. U ovom slučaju je obavezna dezinfekcija noža kod svakog reza u alkoholu.
Vreme sađenja
Optimalno vreme je početkom aprila kada zemljište na koje se polažu krtole ima temperaturu od oko 10°C. Bitno je poštovati ovu preporuku i iskontrolisati date parametre.
Gustina sadnje i količina semenskog krompira
Za bujne i kasne sorte preporučen je razmak između redova od 60 cm a u redu 40 cm. Za slabije bujne i rane sorte razmak je 50 x 35 cm. Kod prvog slučaja je po hektaru potrebno od 1.600 - 1.800 kg semenskog krompira, a kod drugog od 3.200 - 3.500 kg (optimalnim se smatra, za ovaj oblik sađenja-gajenja, oko 2.000 kg semenskog materijala).
Naklijavanje semenskog krompira
Na Balkanu je optimalan rok naklijavanja krtola od 28. marta do 5. aprila za polurane sorte/Desiree, Ella i sl.
Površinsko sađenje
Na predviđenu površinu zemljišta lepo se rasporede zdrave krtole po razmaku koji zahteva upotrebljena sorta krompira.
Prekriju se desetak centimetara debelim slojem natrule slame i sena iz zalihe (nemojte koristiti sveže bilje!!!). Ova površina zastre se sa dva do tri centimetra mešavine stajnjaka od goveda i kamene prašine (90 % stajnjaka i 10 % kamene prašine – granitne prašine). Visinu do 20 ili 25 centimetara reda dopunjava se senom i slamom bez dodatnog sabijanja mase.
Nega zasada i zalivanje krompirišta
Zahvati ove prirode nisu potrebni, a zelena masa ostaje sveža bar 30 dana duže od uobičajenog gajenja tokom vegetacionog perioda.
Vađenje krompira
Krtole se u jesen vade iz redova laganim razgrtanjem pokrovne mase. Krompir je čist i ujednačene veličine. Trajnost u džakovima je produžena i nije podložna varijacijama temperature tokom zimskih meseci i ranog proleća. Iskorišćenu pokrivku treba kompostirati za dalju upotrebu u povrtarstvu.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

PROIZVODNJA KUKURUZA ŠEĆERCA (Zea mays L. saccharata sturt). Kukuruz šećerac pripada posebnoj podvrsti kukuruza, koja se odlikuje većim sadržajem šećera u zrnu (4 - 5 %, pa sve do 12 %), po čemu je i dobio ime. Mlado zrno, na prelazu iz mle... Više [+]

PROIZVODNJA KUKURUZA ŠEĆERCA (Zea mays L. saccharata sturt).

Kukuruz šećerac pripada posebnoj podvrsti kukuruza, koja se odlikuje većim sadržajem šećera u zrnu (4 - 5 %, pa sve do 12 %), po čemu je i dobio ime. Mlado zrno, na prelazu iz mlečnog u voštano zrenje, sočno je i vrlo ukusno. Kukuruz šećerac koristi se kao kuvan i pečen.
Čuva se u zamrznutom ili konzerviranom stanju.

U s l o v i u s p e v a n j a

Seme kukuruza klija na temperaturi iznad 8 0C, a optimum je oko 15 0C. U fazi 3 lista, uz oštećenje lista, podnosi mrazeve od - 2 do - 3 0C. Visoke temperature u prvim fazama razvoja, a i u doba cvetanja (35 0C) ne odgovaraju biljci kukuruza. Ima velike zahteve prema vlazi (u aprilu 50 mm, maju 75 mm, junu 90 mm, julu 100 mm, avgustu 95 mm i septembru 80 mm, što ukupno čini 490 mm padavina, ali po metru kvadratnom). Kao naknadni i postrni usev mora se navodnjavati. Dobro reaguje na plodna, duboka zemljišta, neutralne reakcije (pH = 6 - 7), ali ne na izrazito kiselim, odnosno alkalnim i močvarnim terenima.
Kod jednog istog hibrida, iz redovne aprilske setve, od svilanja do tehnološke zrelosti prođe prosečno 23 - 24 dana, a iz naknadne junske, svega 16 - 18 dana. U naknadnim rokovima, suma toplotnih jedinica potrebnih za razvoj od nicanja do berbe postiže se za 15 - 20 dana ranije.

T e h n o l o g i j a p r o i z v o d n j e

I z b o r h i b r i d a

HIBRIDI: U našoj zemlji pretežno se gaje domaći hibridi Instituta za kukuruz u Zemun polju, kao što su: ZPSC - 123, ZPSC 213 SU, ZPSC - 301, ZPSC - 401, ZP SC - 501 SU, ZP SC - 502, ZP SC - 503, ZP SC - 504 SU, ZP SC 111 SU, zatim: Perun F1-rani, Eliksir F1-ekstra rani (Centar za povrtarstvo S. Palanka), Gold kap, Šugar tajm F1, Havaj svit F1, Seneca horizon (rani), Jubilee (srednje rani), Sundance, Reliance, Atlantik (kasni), te hibridi novije generacije - Sunrise F1, vegetacije 67 - 70 dana, Sweet Nugget F1, vegetacije 65 - 68 dana, Sweet wonder F1, vegetacije 70 - 75 dana, Sheba F1, vegetacije oko 72 dana, Challenger F1, vegetacije oko 78 dana, sa napomenom da se ovi hibridi zovu "super slatki" ili "ekstra slatki", zbog visokog sadržaja šećera i recesivnog gena, koji usporava transformaciju šećera u skrob (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2016. godine).

P l o d o r e d

Dobri predusevi su sve vrste leguminoza, cvekla, blitva, mrkva, pa i pšenica, a kao naknadni ide posle graška, ranog kupusa i ranog krompira. Prostorna izolacija je obavezna od 200 m zbog mogućnosti međusobnog oprašivanja sa običnim kukuruzom ili hibridom šećercem druge boje semena, odnosno zrna.

O b r a d a z e m l j i š t a

Osnovna obrada se izvodi odmah posle skidanja preduseva (15 cm), a druga oktobra - novembra (30 - 40 cm dubine). U martu obaviti površinsku pripremu zemljišta. Obradu zemljišta za naknadnu setvu obaviti po skidanju preduseva (grašak, rani krompir...) na dubinu od 20 cm, uz istovremenu predsetvenu pripremu, koja obavezno obuhvata valjanje.

Đ u b r e n j e

Pod osnovnu obradu zemljišta treba uneti 30 - 40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka i NPK (5:20:30) đubriva u količini od 150 - 200 kg po hektaru (prema nekim autorima, u jesen zaorati 400 - 500 kg 10:30:20). Pod površinsku pripremu uneti 200 - 300 kg/ha NPK 15 : 15 : 15, a putem dva prihranjivanja (od 3 - 5 do 7 - 9 listova kukuruza) po 100 kg azotnog đubriva (KAN-a) ili prema nekim autorima po 150 - 200 kg KAN-a. Drugi primer đubrenja sastoji se u jesenjem unošenju sa dubokim oranjem 25 - 30 t/ha zgorelog stajnjaka. Predsetvenom pripremom zemljišta obaviti unošenje u zemljište oko 400 kg/ha NPK 8:26:26 i 150 kg/ha SAN-a. U vegetaciji, kada su biljke visoke 10 - 15 cm i 3 nedelje nakon toga međuredno se kultivira i prihranjuje sa po 150 kg/ha KAN-a. Najbolje je norme đubriva odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljišta, čime se postiže racionalna proizvodnja.

S e t v a

Setva se izvodi počev od kraja aprila sve do sredine jula (prema nekim podacima od 01. 04. do 01. 07.), na rastojanju 70 - 75 x 23 - 25 cm (rani hibridi 70 x 20 cm, kasniji hibridi 70 x 25 cm), a pravac redova, po mogućnosti, da je sever - jug. Dubina setve je 4 - 5 - 6 cm, a količina semena 10 - 12 - 20 kg/ha. Sukcesivna (naizmenična) setva treba da obezbedi što duži period berbe svežih klipova kombinovanjem rokova setve i hibrida različitih grupa zrenja. Obavlja se na svakih 15 dana, tj. kada prethodni rok nikne, sledeći se seje. Seme mora da se zaštiti od žičnjaka i ptica Mesurolom FS-500 0,2 L/10 kg semena. Priprema parcele mora da bude idealna, kako bi sve seme bilo posejano na istu dubinu. Način setve - pneumatska sejalica.

N e g a u s e v a

Kada se ukažu redovi biljaka, preduzima se prvo kultiviranje na 10 - 12 cm dubine. Nakon toga odmah usev treba okopati (3 - 4 lista kukuruza) i prorediti na definitivno rastojanje, ukoliko nije obavljena setva pneumatskim sejalicama. Prilikom drugog kultiviranja (7 - 8 cm) potrebno je da se izvede prvo prihranjivanje (kukuruz visok 10 - 15 cm), a drugo kada biljke pređu 60 cm (prema nekim podacima kada je kukuruz visine 40 - 50 cm). Đubrivo se međuredno rastura, a zatim unosi u zemljište kultiviranjem ili rotoviranjem. Posle prihranjivanja treba da padne kiša ili da se obavi navodnjavanje.
Kukuruz šećerac se retko okopava kada se koriste hemijska sredstva za borbu protiv korova, recimo posle setve - pre nicanja (Merlin 750-WG 0,135 kg/ha, Stomp 330-E 4 - 6 L/ha.).
Navodnjavanje brazdama, veštačkom kišom je po potrebi, ali naročito pred metličenje i nalivanje zrna. Zalivna norma iznosi 40 - 60 dm3 (L) po m2. Između dva zalivanja treba da prođe 15 - 20 dana. Navodnjavanje je osnovni preduslov za gajenje kukuruza šećerca, jer povećava prinos i omogućava stabilnu proizvodnju i kasniju berbu. U kasnijim rokovima setve, navodnjavanje je neophodno posle setve. U uslovima bez navodnjavanja, dobre prinose daju samo rani hibridi iz redovne, prolećne setve.
Zaperci se ne zakidaju, jer se kukuruz često bokori, tako da ima i do 5 - 6 zaperaka, najčešće na ivičnim biljkama, koji izbijaju iz osnove glavnog stabla. Na njima može da se formira metlica i klip.
Usev šećerca mora da se štiti jer ga ptice napadaju, a to se radi pomoću strašila ili ubijenih ptica kao najbolji način.

B e r b a

Berba se izvodi ručno ili beračima u fazi mlečno - voštane zrelosti (u mlečnoj zrelosti - svila je dobila braon boju i sasušila se, pojavilo se mleko pri pritisku zrna noktom), kada vlaga u zrnu treba da bude oko 76 % za tržište, a za industrijsku preradu 72 - 68 %. Bere se u jutarnjim časovima (najbolje oko 10 časova) kada je najveći sadržaj šećera. Obrani klipovi se odnose što pre na preradu ili tržište, uz prethodno komušanje. Kvalitet šećerca se duže čuva ako se bere sa komušinom. U najkraćem roku klipovi se kuvaju, zamrzavaju ili konzreviraju ili se to čini sa zrnom. Novi, poboljšani šećerci imaju mogućnost sporog prezrevanja, drže vodu i šećer oko 7 dana pa mogu duže da se beru.
Ukoliko obrani klipovi kukuruza šećerca ne idu direktno na preradu, potrebno ih je čuvati u hladnim komorama na temperaturi od 0 do 4 0C i relativnoj vlažnosti vazduha 85 - 90 %. U tom slučaju klipovi se očiste od komušine mašinama ljuštilicama, stavljaju u paletne sanduke i lageruju u hladnjaču. U ovakvim uslovima kvalitet šećerca može da se očuva 4 - 8 dana, duže sa komušinom, a kraće ako je očišćen.
Ostali delovi biljke (stablo i list) skidaju se silažnim kombajnima. Skinuta masa može se silirati ili se odmah koristi za ishranu stoke. Prinos klipa iznosi 20 - 30 t/ha, a zelene mase 20 - 25 t/ha.

Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije

Z a š t i t a b a d e m a u r o d u o d b o l e s t i i š t e t o č i n a. Badem napadaju izvesne bolesti i štetočine koje ga redovno prate i koje mu osetne štete pričinjavaju, zbog čega ih treba redovno suzbijati. a) b o l e s t i: Kovrdža... Više [+]

Z a š t i t a b a d e m a u r o d u o d b o l e s t i i š t e t o č i n a.
Badem napadaju izvesne bolesti i štetočine koje ga redovno prate i koje mu osetne štete pričinjavaju, zbog čega ih treba redovno suzbijati.
a) b o l e s t i: Kovrdžavost lišća, prouzrokovač Taphrina deformans, Rupičavost lišća, prouzrokovač Clasterosporium carpophilum i Uvenuće cvetova i mladara badema, prouzrokovač Monillia laxa;
b) š t e t o č i n e: Bademov crv (Bryobia praetiosa) i lisne vaši;
Ove bolesti i štetočine se uspešno suzbijaju sledećim prskanjima:
Kasno zimsko prskanje. Namenjeno je uništavanju jaja lisnih vaši, bademovog crva i prouzrokovača kovrdžavosti lišća voćaka. Izvodi se u vreme bubrenja pupoljaka kombinacijom preparata Plavo ulje 2-3 % + Cipkord 20-EC 0,03 %.
Prskanja u toku vegetacije. Ovim prskanjima se sprečavaju pojave bolesti rupičavosti lišća i uvenuća mladara i cvetova (monilije) i istovremeno suzbijaju lisne vaši i bademov crv. Izvode se u 2 - 3 navrata:
P r v o prskanje se izvodi odmah po završetku cvetanja kombinacijom preparata Captan 50-WP, Venturion 0,2 - 0,3 % + Lannate 25-WP 0,20 % ili Byfin 0,05 %.
D r u g o prskanje se obavlja na oko dve nedelje posle prvog prskanja, sa istim preparatima i u istoj koncentraciji kao kod prvog prskanja.
Ukoliko se posle drugog prskanja u toku vegetacije pojave lisne vaši, bademova stabla oprskati sa preparatom Sistemin 40, Perfekthion, Dimin (0,1 %).
Ovim prskanjima moći će da se u potpunosti suzbiju najčešće bolesti i štetočine badema.
Radi boljeg upoznavanja parazita badema navešću sledeće: kovrdžavost lista (Taphrina deformans), rak grana (Fusicoccum amygdali), monilija (Monilia cinerea), pegavost lista badema (Polystigma ochraceum), a od štetočina: žilogriz (Capnodis tenebrionis), bademov cvetojed (Anthonomus amygdali), bademov potkornjak (Scolytus amygdali), te lisne vaši (Myzus persicae, Hyalopterus amygdali, Brachycaudus persicae).
Badem je jako osetljiv na bolest Moniliju (Monilia laxa), rupičavost lista, zatim na štetočine kao što su žilogriz, vaši (naročito Šljivina brašnasta vaš), a valja biti vrlo oprezan prilikom nabavke sadnog materijala, da su bezvirusne sadnice, te moguću pojavu bakterioze - Agrobacterium tumefaciens.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ARTIČOKA (Cynara scolymus L.) i njen značaj. Artičoka je višegodišnja biljka, ali gaji se i kao jednogodišnja. Nije tačno utvrđeno odakle vodi poreklo. Danas se divlje forme mogu naći u oblastima oko Sredozemnog mora. Moglo bi se pretpostav... Više [+]

ARTIČOKA (Cynara scolymus L.) i njen značaj.

Artičoka je višegodišnja biljka, ali gaji se i kao jednogodišnja. Nije tačno utvrđeno odakle vodi poreklo. Danas se divlje forme mogu naći u oblastima oko Sredozemnog mora. Moglo bi se pretpostaviti da vodi poreklo iz tih područja. Najviše se gaji u Italiji, Francuskoj i Engleskoj.
Radi se o delikatesnoj povrtarskoj biljci. Za ljudsku ishranu koristi se nepotpuno razvijena cvast, koja ima oblik krupne šišarice, a sačinjavaju je mesnata cvetna loža i debeli sočni listovi sa izraženim rebrima. Cvast artičoke u tehnološkoj zrelosti ima prečnik oko 12 cm.
Konzumira se mesnata cvetna loža sa debelim sočnim listovima. Ekstrakt od lišća artičoke koristi se za alkoholna i bezalkoholna pića, farmaceutske proizvode, kreme za kožu, zaslađivače, dodatke za dijabetičarske kekse, sredstva za koagulaciju mleka i boje za tkanine. Seme artičoke sadrži 40 - 45 % ulja. S obzirom na veći procenat šećera i insulina, artičoka ima i medicinski veliki značaj, a naročito zbog diuretičkog dejstva.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REZIDBA VINOVE LOZE. Glavni principi rezidbe: 1. Kod vinove loze rodne su one mladice koje su se razvile iz zimskih pupoljaka jednogodišnje loze, a ova je smeštena na dvogodišnjoj lozi. 2. Rodnost pupoljaka na jednogodišnjoj lozi nije jedno... Više [+]

REZIDBA VINOVE LOZE.

Glavni principi rezidbe:

1. Kod vinove loze rodne su one mladice koje su se razvile iz zimskih pupoljaka jednogodišnje loze, a ova je smeštena na dvogodišnjoj lozi.
2. Rodnost pupoljaka na jednogodišnjoj lozi nije jednolična: Pupoljci na osnovi i vrhu loze slabije su razvijeni i manje rodni ili nerodni, a pupoljci na srednjem delu loze razvijeniji su i rodniji. Stone sorte većinom su poznate po tome što im najniža okca na lastaru nisu rodna, dok kod vinskih rodna su čak, sa izuzetkom nekih i donja okca. Sorte koje daju slab kvalitet vina (plovdina, slankamenka) imaju rodna okca i pri samoj osnovi lastara. Kod visoko kvalitetnih sorti, pretežno pri osnovi lastara formiraju se nerodna okca, pa se zato pri rezidbi o ovim sortnim karakteristikama mora strogo voditi računa.
3. Sorte sa velikim grozdovima režu se obično na kratko i srednje dugo rodno drvo; sorte sa malim grozdovima režu se većinom na dugo rodno drvo.
4. Sorte bujne vegetacije režu se na dugo rodno drvo, dok slabo bujne sorte režu se kratko.
5. Na starim ili oslabljenim čokotima mora se primeniti kratka rezidba.
6. Stvaranje što manje i obimom što manjih rana pri rezidbi. Rane sa većim presekom od 1,5 cm ne mogu da zarastu, a ulaz su štetnim mikroorganizmima.
7. Lastari koji se orezuju na reznike, kondire i lukove presecaju se na 1 - 1,5 cm iznad najvišeg ostavljenog okca, malo koso, sa suprotne strane od okca.
8. Stari delovi čokota i dvogodišnja loza odbacuju se tako što se rez vrši okomito na osu (presek manjeg prečnika).
9. U reonima sa velikom vlagom, pri rezidbi u jesen i u početku zime, da bi se sprečilo prodiranje vode u kondire, rezidba se vrši preko kolenca iznad najvišeg ostavljenog okca i to iznad dijafragme u kolencu jer ona sprečava prodiranje vode preko zime u kondir, čime se izbegava negativno dejstvo zimskih mrazeva.

Za rezidbu koristimo makaze i testerice. Makaze se sastoje iz drške, kuke i sečiva. Kuka fiksira lastar, a sečivom se odseca. Sečivo se oštri samo sa njegove spoljne strane, u toku rezidbe najmanje jednom dnevno. Testera služi za odsecanje deblje i starije loze.
Uobičajena rezidba je od druge polovine februara do početka aprila, a najbolje je izvesti rezidbu do polovine marta meseca. Dakle, rezidba se obavlja u proleće, pre kretanja ili za vreme kretanja sokova. Jalovak, kao nerodni lastar, orezan na 1 - 2 okca predstavlja reznik.
Sistemi rezidbe se svrstavaju u 3 grupe:
- Kratka rezidba ili rezidba na kondire, koja može biti:
- rezidba na kratak kondir sa 1 - 3 okca,
- rezidba na dugi kondir sa 4 - 5 okaca;
- Duga rezidba ili rezidba na lukove, koja može biti:
- rezidba na kratak luk sa 6 - 8 okaca,
- rezidba na srednje dugi luk sa 9 - 12 okaca,
- rezidba na dug luk sa 13 - 15 okaca;
- Mešovita rezidba, koja može biti:
- kombinacija kratkog kondira i kratkog luka,
- kombinacija kratkog ili dugog kondira i kratkog, srednjeg ili dugog luka.

Dužina rodnih elemenata, odnosno lukova i kondira, koje treba ostaviti na čokotu, ne sme biti proizvoljna. Zavisi od osobina sorti, uzgojnog oblika, rodnosti i planiranog broja ostavljenih rodnih okaca.
Kada su u pitanju sorte čija su okca u osnovi lastara rodna ("prokupac", "plovdina"...) ostavljaju se samo kondiri s dva ili tri okca. To je kratka rezidba, kondir na kondir. Ako bi se ostavili dugi rodni elementi, loza bi prerodila, a grožđe bi bilo lošijeg kvaliteta.
"Smederevka", "slankamenka", "kardinal", "vranac", "muskat hamburg" i sorte sličnih osobina orezuju se na kratke (2 - 3 okca) i duge kondire (4 - 5 okca), da bi se dobio veći prinos, jer imaju rodno treće i četvrto okce od osnove lastara. Naredne godine dugi kondiri se uklanjaju do osnove, a na kratkim se viši lastar reže na četiri do pet, a niži na dva okca. Tako se uspešno sprečavaju polaritet vinove loze i izduživanje rodnih čvorova.
Duga rezidba se primenjuje u toplijim područjima, na uzgojnim oblicima visokog stabla. Odgovara i sortama koje zahtevaju mešovitu rezidbu. Na čokotu se ostavljaju samo lukovi, kratki (6 - 8 okaca) kod manje kvalitetnih, ali rodnijih sorti, a srednje dugi kod kvalitetnih umerene rodnosti. U svakoj narednoj godini, za novi rodni element ostavlja se prvi dobro razvijen lastar s prošlogodišnjeg luka. Posle rezidbe lukovi se savijaju naniže i vezuju za žicu, pa njihova osnova zauzima vršni, dominantan položaj na čokotu iz čijih se okaca razvijaju dobri lastari. Ne treba zaboraviti da posle ove rezidbe brže dolazi do izduživanja rodnih čvorova i deformisanja oblika stabla.
Mešovita rezidba se preporučuje za sorte čija su okca u osnovi lastara slabije rodnosti. Na čokotima se ostavljaju i kratki i dugi rodni elementi. Kondiri s dva okca služe za zamenu, a lukovi za dobijanje roda. "Afus-ali, "muskat italija", "traminac", "kaberne sovinjon", "merlo" i "rizling rajnski" dobro rađaju samo ako dugi rodni elementi imaju 10 - 14 okaca (dugi lukovi). "Game crni", game bojadiser", burgundac crni", "rizling italijanski" i slične sorte imaju rodna okca u osnovi lastara, ali razvijaju sitne grozdove. Zbog toga lukovi treba da imaju 8 - 10 okaca.
U narednoj godini lukovi se uklanjaju do osnove. Na prošlogodišnjim kondirima, vršni lastar se orezuje na luk koji se vezuje za žicu, a niži na kondir za zamenu. Ako se na kondirima nisu razvili dobri lastari, kao novi luk mogu poslužiti i razvijeni lastari iz osnove prošlogodišnjeg luka.

Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije

UZGOJNI OBLIK PILAR. Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napre... Više [+]

UZGOJNI OBLIK PILAR.

Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napredak u odnosu na ranije korišćene uzgojne oblike. Rastojanja između stabala u redu kretala su se od 1,2 do 1,5 m, a između redova 3,6 m. Danas, više se koriste slabo bujne podloge M 9 i M 26, sa rastojanjima u redu 0,8 do 1 m. Potpuno formiran uzgojni oblik ima visinu 2,8 do 3 m.
Karakteristike ovog uzgojnog oblika su da se duž provodnice formira veći broj rodnih jedinica (čvorova), najčešće 20 do 25, kao rezultat primenjenog sistema rezidbe. Rodnu jedinicu sačinjava kraći patrljak na kome se nalazi veći broj prirasta: jednogodišnjih, dvogodišnjih sa kratkim rodnim grančicama i trogodišnjih koji nose plodove. Posle berbe, trogodišnje drvo uklanja se kosim rezom na patrljak. Na ovaj način obezbeđuje se da se na svakoj rodnoj jedinici nalaze jedno, dvo i trogodišnji prirasti.
Pri rezidbi, trogodišnja grana odstranjuje se rezom na patrljak, dužine 2 – 5 cm, sa zakošenom gronjom stranom prema provodnici. Sa donje strane patrljka izbiće novi prirast, na kome će se sledeće godine (II) formirati rodne grančice koje će u trećoj godini doneti rod.
U toku zimske rezidbe sa dvogodišnjih prirasta, na kojima su se postrano formirale kratke rodne grančice, odstranjuje se vršni vegetativni deo, rezom na kratku bočnu ili donju rodnu grančicu.
Ovaj uzgojni oblik pogodan je za sorte sa otvorenim uglovima grananja, naprimer ajdared, zlatni delišes i slične sorte jabuke, dok za bujne sorte, sa oštrim uglovima grananja (ričared, greni smit i dr.) nije pogodan.
Najveći nedostatak ovog uzgojnog oblika je da stalnim prekraćivanjem na rodnom jedinicama (čvorovima) stvara se veliki broj rana, te se pojavljuje rak grana i naseljavanje jabukovog staklokrilca, što zahteva posebne mere u sklopu programa zaštite.
Inače, ovaj uzgojni oblik se primenjuje kod „palbidone“ kod breskve i daje dobre rezultate u gajenju ove voćne vrste.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA. Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast. Jabuka je voćka čiji plodovi su na... Više [+]

REZIDBA I ZAŠTITA VOĆAKA OD GRADA.

Grad je česta pojava na našim poljima i pored organizovane protivgradne službe. Njegova oštećenja mogu biti katastrofalna za sve voćne vrste, bez obzira na njihov uzrast.
Jabuka je voćka čiji plodovi su najtolerantniji na manju gradobitinu, jer sitniji udarci grada posle sprovedene zaštite zasušuju, obrastaju, ali ostaju mehanička udubljenja što posebno utiče na kvalitet ploda i umanjenu tržišnu vrednost. Plodovi kajsije, breskve i ranih sorti šljive su najosetljiviji na jaku gradobitinu i manifestovaće se intezivno truljenje (Dr Milisav Mitrović, 2010).
Sigurna zaštita voćaka od grada je postavljanje zaštitne mreže, ali je ona vrlo skupa. Stoga u slučaju grada da bi se nepovoljne posledice gradobitine smanjile i šteta ublažila, potrebno je da se odmah preduzmu odgovarajuće mere lečenja. Naime, treba odmah po prestanku grada oštećene voćke isprskati sa 0,3 % Cineba S-65 (Cecineb 65-S) ili Venturiona (Merpan WP-50, Captan WP-50). Ovim prskanjem rane na plodovima, lišću, mladarima, letorastima i granama dezinfikovaće se i na taj način sprečiti razviće gljivičnih bolesti na oštećenim mestima. Prskanje kod većih oštećenja u voćnjacima ponoviti za 7 - 10 dana.
Po obavljenom prskanju slomljene i oštećene mladare, letoraste i grane oštrim makazama skratiti do oštećenog mesta ili same osnove. Veće rane na granama, naročito na mlađim voćkama, treba oštrim nožem zagladiti, pa ih posle premazati kalem voskom, da bi mogle što pre i što bolje da zarastu.
Pored ovoga zemljište u voćnjaku, čim se malo prosuši, treba plitko oprašiti da bi se uništile korovske biljke i razbila pokorica, radi boljeg očuvanja zemljišne vlage. U cilju pojačanja vegetacije do sredine avgusta voćke treba folijarno prihraniti u dva - tri navrata Vuksalom ili Fertigalom, u razmaku od po 5 - 6 dana.
U jesen, po završetku vegetacije, voćke obavezno pođubriti sa 8 - 10 kg po aru (800 - 1.000 kg/ha) kompleksnim mineralnim đubrivom, čiji je odnos NPK 10:12:26, pa potom zemljište uzorati ili prekopati na 10 - 14 cm dubine, u zavisnosti od voćne podloge.
U novijim savremenim zasadima jabuke, obavezno se podižu protivgradne mreže iz sledećih razloga:
- kod protivgradne zaštite raketama, ova nije veća od 60 %;
- kod osiguranja, nadoknada štete je samo kod oštećenih plodova;
- kod protivgradnih mreža postižemo zaštitu i drveta, kao i plodova za tržište.
Cena materijala za protivgradnu zaštitu iznosi 11.000 - 12.500 evra/ha + PDV. Potrebno je 300 - 500 radnih sati za postavljanje mreže. Za postavljanje novog protivgradnog sistema treba izdvojiti u proseku 1.000 do 1.500 evra. Stubovi čine 1/3 sistema, mreže 1/3, dok sajle, ankeri, čelične žice, S kuke... ostalu 1/3. Drveni stubovi treba da su impregnisani, a mogu biti bagremovi, borovi ili od ariša. Za novu noseću konstrukciju preporuka su betonski stubovi, dužine 4,5 m. Prilikom postavljanja stubova, ovi treba da se ukrštaju pod pravim uglom. Mreže mogu biti crne, bele, ali su najbolje crne. Obavezno je postavljanje protivgradne mreže iz letnje u zimsku varijantu zbog težine snega (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012).
Najčešće se štite protivgradnim mrežama od grada jabuka, kruška, malina i borovnica.

Autor, Stanko Nekić, dipl. Ing. agronomije

UZGOJNI OBLIK PILAR. Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napre... Više [+]

UZGOJNI OBLIK PILAR.

Uzgojni oblik Pilar i sistem rezidbe primenjen je za jabuku u Engleskoj (1950.). U početku su za ovaj uzgojni oblik korišćene srednje bujne podloge. Broj stabala po hektaru povećan je do 2.300, što je bio značajan napredak u odnosu na ranije korišćene uzgojne oblike. Rastojanja između stabala u redu kretala su se od 1,2 do 1,5 m, a između redova 3,6 m. Danas, više se koriste slabo bujne podloge M 9 i M 26, sa rastojanjima u redu 0,8 do 1 m. Potpuno formiran uzgojni oblik ima visinu 2,8 do 3 m.
Karakteristike ovog uzgojnog oblika su da se duž provodnice formira veći broj rodnih jedinica (čvorova), najčešće 20 do 25, kao rezultat primenjenog sistema rezidbe. Rodnu jedinicu sačinjava kraći patrljak na kome se nalazi veći broj prirasta: jednogodišnjih, dvogodišnjih sa kratkim rodnim grančicama i trogodišnjih koji nose plodove. Posle berbe, trogodišnje drvo uklanja se kosim rezom na patrljak. Na ovaj način obezbeđuje se da se na svakoj rodnoj jedinici nalaze jedno, dvo i trogodišnji prirasti.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

GRANČICE DRVENASTIH VOĆAKA. Osnova svakog savremenog voćarenja je poznavanje rodnih grančica voćaka. Za većinu voćnih vrsta daćemo pregled osnovnih rodnih grančica voćaka. Sve grančice u krošnji dele se u dve grupe: rodne i nerodne. Rodne g... Više [+]

GRANČICE DRVENASTIH VOĆAKA.

Osnova svakog savremenog voćarenja je poznavanje rodnih grančica voćaka. Za većinu voćnih vrsta daćemo pregled osnovnih rodnih grančica voćaka. Sve grančice u krošnji dele se u dve grupe: rodne i nerodne. Rodne grančice kod jabučastih voćaka razlikuju se na osnovu dužine i vrste cvetnih pupoljaka, a kod koštičavih voćaka po dužini, starosti i obliku.
Napomena autora: kod jabučastih i koštičavih voćaka se javljaju nerodne grančice različite dužine i izraštaji tipa bodlji (izbegavati naziv trnoviti izraštaji), s tim da kod jednih i drugih, karakteristične nerodne grančice su vodopije dužine do 2 m i više (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2005.).

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ĐUBRENJE POVRTARSKIH KULTURA. Stajnjak povrtarske kulture zahtevaju različito. U prvu grupu spadaju povrtarske kulture direktno đubrene stajnjakom prilikom osnovne obrade zemljišta. U drugu grupu spadaju povrtarske kulture, koje iskorišćava... Više [+]

ĐUBRENJE POVRTARSKIH KULTURA.

Stajnjak povrtarske kulture zahtevaju različito. U prvu grupu spadaju povrtarske kulture direktno đubrene stajnjakom prilikom osnovne obrade zemljišta. U drugu grupu spadaju povrtarske kulture, koje iskorišćavaju stajnjak pod predhodni usev. Treća grupa povrtarskih kultura ne reaguje dobro na đubrenje stajnjakom, te se stajnjak izostavlja u njihovom đubrenju. Inače, stajnjak sadrži i azot, koji biljkama stoji na raspolaganju. Da se azot (N) iz stajnjaka ne bi izgubio volatizacijom (isparavanjem), potrebno je odmah po raznošenju stajnjaka na površini zemljišta koje se đubri, zaorati isti. Nikako se ne sme stajnjak razvoziti i rasuti u gomille i čekati njegovo zaoravanje, što je najveća greška. U protivnom gubici azota su veliki, do praktično 100 % u zavisnosti od vremena koji prođe od iznošenja stajnjaka do njegovog zaoravanja.
***Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a procenat azota se dobija kada se procenat humusa u zemljištu podeli brojem 20. Pri pH vrednosti zemljišta 4,0 - 5,5, procenta humusa 2 - 4 % i utvrđenog ukupnog azota 0,1 - 0,2 %, u zemljište bi trebalo vratiti prilikom normiranja đubriva 90 - 100 % N, pri pH vrednosti zemljišta u nKCL 5,6 - 8,0 vratiti 80 - 90 % od iznetog azota, dok pri pH 5,6 - 8,0 i sadržaju do 2 % humusa vratiti 100 % N od iznošenja. U povrtarskoj proizvodnji sadržaj azota (N) 0,1 - 0,2 % predstavlja dobru snabdevenost zemljišta ovim elementom. Ukoliko ima više od 0,2 % azota (N), zemljište je odlično snabdeveno, ali to zavisi i od potreba pojedinih povrtarskih kultura za ovim elementom (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Podela zemljišta prema sadržaju humusa: < 2 % slabo humusna zemljišta, 3 - 5 % dovoljno humusna zemljišta, 5 - 10 % humusna zemljišta i 15 - 30 % prehumusna zemljišta.
Veliki je problem što naša zemljišta, uglavnom sadrže kiseli humus, a ne blagi, što se delimično može popraviti kalcizacijom zemljišta (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
***Stajnjak se iskorišćava u zemljištu 3 godine (prve godine 50 %, druge godine 30 % i treće godine 20 %), mada pojedini autori navode da se stajnjak i četvrte godine iskorišćava. Prosečan hemijski sastav stajnjaka u pogledu sadržaja NPK hraniva i organske materije je sledeći: N = 0,5 %, P2O5 = 0,25 %, K2O = 0,6 %, dok Ca2+ 0,54 % i Mg2+ 0,18 %, organske materije = 20 %. Prilikom određivanja normi NPK hraniva za đubrenje treba uzeti u obzir i količinu stajnjaka koja se unosi u zemljište, a prema prosečnom sadržaju hraniva u njemu.
Za đubrenje zemljišta, u povrtarskoj proizvodnji poželjno je koristiti organska đubriva, među kojima stajnjak ima najznačajniju ulogu, s obzirom da farmeri uzgajaju različite vrste stoke. S toga, biće reči o goveđem stajnjaku, koga naše farme imaju u relativno dovoljnim količinama za đubrenje.
Potrebno je koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak - kao najbolje rešenje. Poluzgoreli stajnjak može se koristiti za osnovno đubrenje u jesen sa oranjem, za kulture koje se sade u proleće.
Ukoliko se stajnjak unosi neposredno pre setve ili sadnje treba koristiti dobro zgoreli stajnjak.
Prilikom obračuna ukupnih količina đubriva treba uzeti u obzir i sadržaj hraniva iz stajnjaka, kao organskog đubriva. Taj prosek hranljivih materija sam već naveo i on iznosi: N = 0,5 %, P2O5 = 0,25 %, K2O = 0,6 %, dok Ca2+ 0,54 % i Mg2+ 0,18 %, organske materije = 20 %.
Na srednje teškom zemljištu goveđi stajnjak se iskorišćava 4 godine i to:
I godine 50 %, II godine 35 %, III godine 10 % i IV godine 5 %.
Ovi procenti iskorišćavanja stajnjaka neophodni su prilikom obračuna ukupnih količina đubriva. Uzima se u obzir količina stajnjaka po hektaru, njegovo iskorišćavanje po godinama u osnovnim hranljivim materijama N:P:K (azot:fosfor:kalijum) i njihovo oduzimanje od količine hraniva za dati prinos.
Nakon toga, uzima se u obzir mineralizaciona sposobnost zemljišta, odnosno mineralizacija žetvenih ostataka, kojom prilikom u proseku se mineralizuje druga organska i žetvena materija u proseku 30 - 50 kg azota (N), te količinu potrebnog azota umanjiti za još 40 kg.

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA. NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE: * za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Smatra se da... Više [+]

ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA.

NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE:
* za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a procenat azota se dobija kada se procenat humusa u zemljištu podeli brojem 20. Pri pH vrednosti zemljišta 4,0 - 5,5, procenta humusa 2 - 4 % i utvrđenog ukupnog azota 0,1 - 0,2 %, u zemljište bi trebalo vratiti prilikom normiranja đubriva 90 - 100 % N, pri pH vrednosti zemljišta u nKCL 5,6 - 8,0 vratiti 80 - 90 % od iznetog azota, dok pri pH 5,6 - 8,0 i sadržaju do 2 % humusa vratiti 100 % N od iznošenja.
Veliki je problem što naša zemljišta, uglavnom sadrže kiseli humus, a ne blagi, što se delimično može popraviti kalcizacijom zemljišta.
Podrazumeva se da primena podataka iz napred navedenih tabela (1 i 2), moguće je jedino uz prethodnu agrohemijsku analizu zemljišta. Za osnovno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred oranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeće kombinacije kompleksnih mineralnih đubriva: 7:14:21, 8:16:24, 8:24:16, 8:21:21, 5:15:30, 10:30:20; Za predsetveno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred tanjiranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), SAN (N 33 %), MAP (12:52:0), DAP (18:46:0), 15:15:15; Đubrenje sa prve tri vrste mineralnih đubriva treba da prati 60 kg kalcijum karbonata (CaCO3), da bi se održala pH vrednost zemljišta kao pre đubrenja;
Za prihranu ratarskih i krmnih kultura, a u zavisnosti od kulture, koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), AN (N 33-35 %), SAN (N 33 %), folijarno đubrivo Vuxal i mikrobiološko đubrivo Slavol.
Voditi računa da su sva klasična azotna đubriva fiziološki kisela, naročito Urea, te na kiselim zemljištima upotrebljavati KAN, koji u sebi ima Ca (kalcijum), koji donekle onemogućava novo zakišeljavanje zemljišta. Osim toga, voditi računa o azotnom đubrivu - AN koje je vrlo higroskopno, što otežava njegovu primenu, a u dodiru sa nekim od pogonskih goriva može dovesti do eksplozije (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Sequstrene 138 Fe može se jednokratno pre setve ratarskih useva rasturiti 20 do 25 kg/ha granula i uneti u zemljište najbolje setvospremačem. Moguća je i primena, usled pojave hloroze lišća, folijarno - 0,2 %. Ukoliko navodnjavamo useve, ubacivanjem rastvora granula u fertilizatore, koncentracija primene je 0,1 %.

UZIMANJE PROSEČNIH UZORAKA ZA POTREBE AGROHEMIJSKE ANALIZE ZEMLJIŠTA I ĐUBRENJA

Da bi se ustanovilo delovanje različitih sistema đubrenja i obrade zemljišta, odnosno da bi se ispitao sadržaj hraniva, humusa i reakcija zemljišta (pH) i na osnovu toga odredile potrebne doze i vrste đubriva uzimaju se tzv. prosečni uzorci. Uzimanje prosečnih uzoraka vršimo i u svrhu kontrole plodnosti zemljišta.
Prosečan uzorak zemljišta se sastoji od 20 - 25 malih pojedinačnih uzoraka, ravnomerno raspoređenih preko cele istraživane parcele.
Uzimanje uzoraka se obavlja dijagonalno ili cik – cak po putanji zamišljenog slova W, koje pokriva celu površinu. Uzorci, gde se uzima zemljište, ne smeju biti u depresijama, uz rub parcele ili tamo gde je neravnomerno razbacano veštačko đubrivo. Za ratarske kulture uzimaju se uzorci do 30 cm dubine, a za višegodišnje kulture i kulture koje se dublje zakorenjuju (lucerka i dr.) od 0 do 30 i od 30 do 60 cm dubine (na dve dubine). Uzorci se uzimaju u PVC vrećicu. Iskopa se jama tako da se ašovom sa jedne strane uspravno može zarezati sloj debljine 2 – 4 cm, dubine 0 do 30 cm, izvadi se, te se nožem skine zemlja sa svake strane ašova, tako da po sredini ašova ostane sloj zemlje (traka) širine 3 do 5 cm. Taj se sloj stavlja u PVC vrećicu, a kada se uzme dovoljan broj uzoraka (20 - 25) zemlja se dobro promeša i zatim izdvoji pola do jedan kilogram zemlje koji se daje na analizu zemljišta. Na isti se način uzima i uzorak sloja iz dubine od 30 – 60 cm. Uzorci (20 - 25) sa dubine od 0 do 30 i 30 do 60 cm, čine dva prosečna uzorka, težine oko 1/2 do 1 kg i uzimaju se kako je rečeno - za višegodišnje kulture i lucerku.
Ako parcela ima 10 i više hektara postupa se tako da se pojedinačni uzorci uzimaju sa manjih površina (oko 0,5 ha), gde se ova mreža malih uzoraka postavi tako da na površinu od oko 10 ha dođe po jedan prosečan uzorak, težine oko 1/2 do 1 kg. Na malim parcelama, dovoljno je uzeti i 9 pojedinačnih uzoraka po sistemu zamišljenog slova W koji čine jedan prosečan uzorak.
Prilikom uzimanja uzoraka potrebno je voditi računa da se uvek radi sa čistim ašovom, tako da na njemu nema zadržane zemlje od prethodno uzetog uzorka.
Ukoliko se raspolaže sa sondom za uzorke, postupak je mnogo jednostavniji i brži. Naime, sa sondom se upravo uzima onolika količina pojedinačne probe zemljišta koliko je potrebno.
Najpodesnije vreme za uzimanje uzoraka je interval posle žetve (berbe), pa do momenta dok se ne izvrši prvo đubrenje. Cilj je da uzorci dođu u laboratoriju u istom stanju u kakvom smo ih poslali sa terena (pakovanje u plastične vreće i dr.).
U vrećici sa prosečnim uzorkom se na kraju stavlja poseban komadić papira (numerička karta), na kome su grafitnom olovkom napisani podaci o uzorku (ime i prezime vlasnika parcele, adresa, broj telefona, katastarska opština, potes - zvano mesto, katastarska parcela (broj), površina parcele, klasa, kultura, dubina sa koje je uzet uzorak, eventualna tipska pripadnost zemljišta, da li se upotrebljava stajnjak i količina, vrsta kulture koja će se gajiti i dr.). (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA. U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabu... Više [+]

REZIDBA VOĆAKA STRADALIH OD ZIMSKIH MRAZEVA.

U pojedinim godinama, kao što je 2012. godina, temperature padaju čak i do - 30 0C. Različite voćne vrste različito reaguju na takve temperature, tako da šljiva može izdržati i do - 30 0C, a jabuka i do - 35 0C. Međutim, to dosta zavisi i od pripremljenosti voćaka za zimu, misleći na stanje ishranjenosti i ekološke faktore.
Jedno je ipak zajedničko za većinu listopadnih voćnih vrsta, a to je da mogu podneti niske temperature u fazi dubokog (biološkog) zimskog mirovanja oko - 20 0C. 2012. godina je izuzetna, pa na voćkama u Srbiji je svakako bilo prisutno jako stradanje od zimskih hladnoća, odnosno hladnog talasa, koji je zahvatio čitavu Evropu. Na voćkama, koje će preživeti hladnoću, ostaju manja ili veća oštećenja, zavisno od voćne vrste, njene pripremljenosti za zimu, položaja i drugih činilaca od kojih zavisi otpornost voćaka na izmrzavanje.
Voćkama, stradalim od hladnoće, možemo pomoći kao prvo utvrđivanjem koji su delovi krune stradali i kolika je šteta. To ćemo uraditi na taj način, da na tanjim granama zasečemo uzdužno koru na više mesta voćarskim nožem i ako je ispod kore kambijum i drvo uobičajene boje i izgleda, možemo biti sigurni da je voćka neoštećena. Ako je tkivo ispod kore smeđe boje i izgleda suvo, došlo je do izmrzavanja na tom mestu (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2012). Sa utvrđivanjem oštećenja od hladnoće i rezidbom ne treba žuriti, nego sačekati početak kretanja vegetacije da se vidi odakle sa voćke počinju izbijati mladari. Sigurno će biti dosta jednogodišnjih grančica, čiji su vegetativni pupoljci stradali, jer su one manje otporne od debljih grana. Tada mladari rastu iz adventivnih i latentnih pupoljaka na starijim granama, ali biće i mladara iz vegetativnih pupoljaka iz jednogodišnjih grančica, koje nisu stradale od hladnoće. Grane, na kojima nema ni jednog mladara, mogu se odstraniti do mesta odakle izrastaju novi mladari. Ne treba paziti na uzgojni oblik, niti na lep izgled, jer se voćka mora spasiti.
Nakon toga treba pomno pratiti rast voćke i proveravati postoje li mladari, koji znatno zaostaju u rastu i izgledaju uvenulo. Primete li se takve grane, treba ih odstraniti sve do mesta gde se zarezivanjem kore utvrdi da je tkivo ispod nje zdravo. Mladari, koji se nalaze na oštećenim mestima, sigurno će se osušiti jer ne dobijaju potrebne hranljive materije iz korena. Ukoliko hladnoća znatno uništi voćku, jedino rešenje je njeno krčenje i sadnja nove voćke.
Sve mladare treba ostaviti da slobodno rastu, kako bi se kruna što pre obnovila. Neizostavno je đubrenje azotnim đubrivom na početku vegetacije i krajem aprila iz napred navedenog razloga.
U sledeće dve do tri godine, postupnim se izborom najpovoljnijih grana i umerenim proređivanjem grana obnavlja kruna voćaka. Kasnije se rezidba obavlja na uobičajen način.
Ako je voćka manje oštećena, obnavlja se samo manji deo krune ili pojedini delovi grana. Rezidba se tada gotovo ne razlikuje od redovne. Obnavljaju se samo stradali delovi krune voćke, a na neoštećenim delovima obavlja uobičajena rezidba.
Takođe, rezidbi treba da prethodi ocena izmrzavanja pupoljaka. U zasadima u kojima su izmrzavanja veća, ne preporučuje se rezidba pre cvetanja, kako bi se sačuvao sav rodni potencijal (Dr Zoran Keserović, 2010.).

Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ALAT, PRIBOR I ORGANIZACIJA REZIDBE VOĆAKA Izvođenje rezidbe voćaka moguće je na više načina: ručno, polumehanizovano i mehanizovano. Najjednostavnije je, a i najskuplje, ako se rezidba obavlja ručno. Sa stanovišta fiziološke osnove, takva... Više [+]

ALAT, PRIBOR I ORGANIZACIJA REZIDBE VOĆAKA

Izvođenje rezidbe voćaka moguće je na više načina: ručno, polumehanizovano i mehanizovano.
Najjednostavnije je, a i najskuplje, ako se rezidba obavlja ručno. Sa stanovišta fiziološke osnove, takva rezidba voćaka je najbolja. Izvođač je u mogućnosti da kontroliše svaku granu i grančicu.
Polumehanizovano izvođenje rezidbe voćaka sa pneumatskim makazama može biti sa više varijanti: sa i bez platforme za obavljanje rezidbe, kao i sa specijalnim korpama koje se po potrebi podešavaju - prema visini i položaju.
Najjednostavnije izvođenje je ako je radni deo (makaze) priključen dugačkim crevima za kompresor. To su obično dva creva sa dvoje makaza kojim upravlja po jedan radnik. Na makazama noževi mogu biti dvojaki - s jednim sečivom i sa dva sečiva. Bolje su sa dva sečiva, jer ne povređuju tkivo grane. Kompresor može da ima sopstveni pogon ili da je nošen (priključen na traktor). Druga varijanta ove rezidbe je uz primenu platformi - vučnih ili sa sopstvenim pogonom. Na platformama su ugrađeni kompresori sa odgovarajućom dužinom creva i pneumatskim makazama.
Mehanizovano obavljanje rezidbe je moguće specijalnim mašinama. Radni deo kod ovih mašina je u obliku cirkulara (kružni) i jednog noža, koji podseća na nož kod kosačice. Prvi uređaj radi takođe sa dva diska (cirkulara), koji se okreću jedan prema drugom. Drugi uređaj je tako podešen da mu se radni deo kreće pravolinijski, levo - desno, upravo kao kod kosačice. Ukoliko se primenjuju uređaji za mehanizovanu rezidbu kontinuirano i dalje u periodu eksploatacije, posledice ove rezidbe nisu takve kao u slučaju kada se ona povremeno izvodi. Potpuno mehanizovana rezidba voćaka ima manjkavosti. Ipak joj je najveći nedostatak što se obavlja rezidba svih grana u jednoj ravni. Njome se ostavljaju ravne površine, što dovodi do stvaranja kompaktnih površina, bez dovoljno svetlosti.
Za ručno izvođenje rezidbe voćaka sa višom (razvijenijom) krošnjom, potrebne su prikladne merdevine. Merdevine mogu imati različite dimenzije, bolje je ako su manjih dimenzija, jer se njima lakše manipuliše. Za ručno izvođenje rezidbe potrebno je obezbediti: makaze, ručne testerice, motornu testeru, noževe kresače, kalem vosak radi premazivanja preseka debljih grana, merdevine ranih veličina i dr.
Za dobru organizaciju rezidbe voćaka potrebno je da se isplaniraju potrebe u priboru, alatu, mašinama i materijalu. Potrebno da se planira i vreme za koje se rezidba mora završiti. S tim u vezi je neophodno poznavanje normi: koliko jedan rezač može da oreže stabala, ili koliko je rezača potrebno po ha. U periodu formiranja krune, u prvoj vegetaciji, po ha je potrebno 2 - 3 radnika, u drugoj godini, u toku leta 4 - 5 radnika i u periodu mirovanja isto toliko; u trećoj vegetaciji za zelenu rezidbu 6 - 7 radnika i u četvrtoj vegetaciji 7 - 8 radnika. Ovo su prosečne orijentacione vrednosti. Rezidba odraslih stabala voćaka svakako je složenija i zahteva više ili manje radnika po hektaru, što zavisi od uzgojnog oblika, starosti, proređenosti i inteziteta rezidbe. Svi činioci, koji utiču na primenu rezidbe moraju se uzeti u obzir. Orijentacioni broj rezača po hektaru je oko 12 - 15.

SUZBIJANJE APOPLEKSIJE KAJSIJE. Prevremeno sušenje i odumiranje stabala kajsije, tzv. apopleksija ili "kap" kajsije, jedan je od najvećih problema u gajenju ove voćne vrste. Ova štetna pojava raširena je u mnogim zemljama Evrope. Pored mnog... Više [+]

SUZBIJANJE APOPLEKSIJE KAJSIJE.

Prevremeno sušenje i odumiranje stabala kajsije, tzv. apopleksija ili "kap" kajsije, jedan je od najvećih problema u gajenju ove voćne vrste. Ova štetna pojava raširena je u mnogim zemljama Evrope. Pored mnogih istraživanja, problem odumiranja kajsije samo je delimično razjašnjen. Objašnjava se različitim parazitskim i neparazitskim uzrocima. Od abiotičkih činilaca navode se: ekstremna temperaturna kolebanja, osetljivost kajsije na niske zimske temperature, neodgovarajući izbor zemljišta, što je često povezano sa neadekvatnim izborom podloge za kajsiju, slaba kompatibilnost između podloge i plemke, uticaj visine kalemljenja, nedovoljna hemijska zaštita, neuravnoteženo đubrenje, suša, te fiziološka nestabilnost kajsije kroz stanje dormantnosti ili mirovanja. Svi od navedenih činilaca mogu biti primarni uzroci odumiranja kajsije, ali isto tako dovode i do slabljenja voćke, na koju se onda nasele razni paraziti. Stoga se u literaturi navode mnoge gljive, od kojih neke ne mogu biti uzrok odumiranja, ali mogu se naseliti na oslabljenu voćku. Sušenje mogu izazvati sledeće polifagne vrste gljiva: Armillaria mellea, Verticillium dahliae, Phytophthora vrste, Eutypa lata, Monilia laxa, Leucostoma cinctum i druge. Od bakterija spominje se Pseudomonas syringae pv. syringae. Pojedini mikroorganizmi ne moraju biti uzrok odumiranja, ali mogu uveliko pridoneti stresnom stanju i povećanju osetljivosti domaćina ili je u tome moguća interakcija više činilaca, što je više verovatno. Navedeni mikroorganizmi u sadejstvu ekoloških činilaca, naročito u prinudnom mirovanju kajsije, najverovatnije dovode do pojave apopleksije kajsije ili "kapi" ili zelenog uvenuća kajsije. Zaštitna hemijska sredstva protiv ove pojave nema, već se neželjene promene mogu umanjiti samo preventivnim delovanjem od izbora dobrog terena, sadnog materijala, adekvatne podloge i sorti, do sprovođenja savremenih agrotehnoloških postupaka u gajenju kajsije.
Apopleksija se javlja u pojavi naglog, delimičnog ili potpunog sušenja stabla kajsije, čiji je pravi prouzrokovač, kako je navedeno, još uvek nedovoljno poznat. Simptomi oboljenja obično se manifestuju po završenom cvetanju. Prvo se zapaža klonulost zelenih listova pojedinih skeletnih grana, a često i čitavih krošnji. Vrlo brzo, lišće se suši i nastaje odumiranje zahvaćenih grana, odnosno zahvaćenog stabla. Kao mogući uzročnici pominju se nekoliko patogena. Veći broj naučnika smatra da najveću ulogu u "apopleksiji" kajsije ima fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae van Hall. Ova bakterija tokom jeseni i zime prodire u stablo preko povreda nastalih na različite načine. Daljim razvojem ona se širi kolonizirajući elemente kore (floema) ili drveta (ksilema) ili kore i ksilema (drveta). Ispitivanja su pokazala da posle infekcije debla nastaje uvelost cele biljke, a kod zaraze grana suše se samo pojedini delovi voćaka, odnosno jedna po jedna grana i na kraju čitavo stablo. Međutim, mnogi naučnici mišljenja su da je jedan o primarnih uzročnika sušenja kajsije podloga na koju se kalemi plemenita sorta kajsije. Apopleksija je česta ako se kao podloga koristi džanarika, zatim kajsija na kajsiju na težim zemljištima. Preporuka je da se kajsija kalemi na belošljivi na najmanjoj visini od 1 m.

Kao uzročnici "apopleksije" kajsije pominju se mnogi saprofiti i paraziti, kao što su Monilinia laxa, Cytospora cincta i Verticillium albo atrum ili V. dahliae kao biotički činioci. Od abiotičkih činilaca pominju se niske temperature u periodu prinudnog mirovanja, naročito u januaru i februaru mesecu, kada se pokrenu sokovi zbog direktno uprtih sunčevih zraka u deblo kajsije u toplijem delu dana, a noću padne temperatura ispod nule celzijusovih stepeni. Tada pucaju ćelije sprovodnih snopića, a voćke žive od rezervi vode do početka juna, te onda klonu listovi grana kajsije, a potom se suše listovi i grane, a potom i celo stablo kajsije. Verovatno da svi potencijalni uzročnici deluju zajedno i dovode do "kapi", "zelenog uvenuća" ili "apopleksije" kajsije, jer termin za ovu bolest nije adekvatno određen.

Da bi se deblo i grane zaštitile od prodora patogena, naročito bakterija, potrebno je da se spreči nastajanje ozleda, nastalih bilo mehanički, bilo rezidbom (rezidbu bi trebalo obavljati od kraja maja do 20. juna) ili oštećenjem od štetočina. Orezana ili ozleđena mesta treba dezinfikovati bakarnim preparatima i to naročito veće preseke i premazati kalem voskom, još bolje Santar-EM pastom. Osušene grane orezati i uništiti spaljivanjem. Takođe, potrebno je obratiti pažnju na spojno mesto i uspešnost srašćivanja podloge i kalem grančice. Preporučuje se da sadnja kajsije bude na zemljištima gde je nivo podzemnih voda tako visok da se koren stabla može redovno snabdevati. Hemijske mere zaštite za sada ne obezbeđuju pouzdanu zaštitu od „apopleksije“. (Obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2018.).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Ova fotografija delimično može ispuniti zahteve teksta "Jalovi ugar u kombinaciji sa folijom ili herbicidima" ili Jalovi ugar - malč folija u voćnjacima. Ukoliko imate bolju fotografiju slobodno je iskoristite. Stanko Nekić, dipl. ing. agro... Više [+]

Ova fotografija delimično može ispuniti zahteve teksta "Jalovi ugar u kombinaciji sa folijom ili herbicidima" ili Jalovi ugar - malč folija u voćnjacima. Ukoliko imate bolju fotografiju slobodno je iskoristite. Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije.

JALOVI UGAR U KOMBINACIJI SA FOLIJOM ILI HERBICIDIMA U VOĆNJACIMA. Način je održavanja zemljišta u voćnjaku u stalno obrađenom stanju. Sastoji se od osnovne duboke obrade koja se izvodi u jesen na dubini 9 - 15 cm posle razbacivanja mineral... Više [+]

JALOVI UGAR U KOMBINACIJI SA FOLIJOM ILI HERBICIDIMA U VOĆNJACIMA.

Način je održavanja zemljišta u voćnjaku u stalno obrađenom stanju. Sastoji se od osnovne duboke obrade koja se izvodi u jesen na dubini 9 - 15 cm posle razbacivanja mineralnih i/ili organskih đubriva radnim telima koja iza sebe ostavljaju ravnu površinu (tanjirače, čizel plugovi i kultivatori), zatim nekoliko plitkih prolećno-letnjih obrada na dubini 5 - 7 cm. Prva obrada je na početku vegetacije kada se zemljište dovoljno prosuši, a poslednja krajem jula/početkom avgusta. Izvode se nakon nicanja korova ili pojave jače pokorice. Mogu se koristiti ista radna tela kao i za osnovnu obradu ili roto drljače, roto freze, setvospremači. Dve do tri plitke obrade ostvaruju isti efekat na vodni bilans zemljišta kao i jedno zalivanje.
Međutim, najbolje je da se zemljište održava u međurednom prostoru u vidu jalovog ugara, a redni prostor pokrije plastičnom folijom.
Dakle, malč folije sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta, te tako osiguravaju veće količine vode u zemljištu povoljne za rast i razvoj biljke. Bez obzira na relativno brzu razgradnju, biorazgradive malč folije takođe povoljno utiču na povećanje sadržaja vode u zemljištu. Smatra se kako malč folije mogu podići temperaturu zemljišta, a na samu visinu temperature utiče boja malč folije. Povećanjem temperature zemljišta malč folije mogu ubrzati rast biljke, što dovodi do ranije berbe i u krajnjem slučaju do veće konkurentnosti na tržištu.
Kod nas se folija još praktično ne primenjuje za zastiranje zemljišta u drvenastih voćaka, uglavnom zbog visoke cene folija i njene ograničene trajnosti (obično 1 - 2 godine).
U voćarstvu se koristi tamna, najčešće polietilenska folija širine do 1 metra, debljine 0,15 - 0,20 mm. Postoje i PVC folije, koje traju do 4 godine i posle se uklanjaju.
Najčešće se pokriva zemljište u redu, između voćki gde je otežana mašinska obrada. Folija se postavlja kod mladih i starijih zasada.
Način postavljanja folija: Sa jedne i druge strane voćke se po dužini iskopa jarak 7 - 8 cm dubine i širine 10 - 15 cm. Zatim se folija nagrne prvo sa jedne strane u dužini 10 - 15 m, zatim se pređe na drugu stranu i pomalo zateže po širini i dužini i tako nagrne. Na mestu kada se naiđe na voćku vrši se presecanje folije do polovine tako da voćka ostane okružena folijom sa jedne i druge strane. Na tom mestu gde je folija presečena stavlja se zemlja kako je vetar ne bi pocepao. Između redova se obično ne postavlja, jer je na tim mestima moguća mašinska obrada u vidu jalovog ugara. Folija u redom prostoru voćaka dreba da zauzima širinu 1 m.
Ovaj kombinovani sistem je pogodan za održavanje zemljišta, gde padne manja količina padavina u toku vegetacije. Osim toga, posle dve do tri ili četiri godine korišćenja folije mlada stabla dovoljno razviju snažan korenov sistem, te folija kasnije i nije potrebna. Suzbijanje miševa i drugih glodara ispod folije sastavni je deo agrotehnike pri primeni ovog kombinovanog sistema. Posle skidanja folije, moguće je redni prostor držati čistim od korova bočnim frezama - pipalicama ili upotrebom herbicida, što je najčešći slučaj. Upotreba herbicida u rednom prostoru i jalovi ugar u međurednom prostoru se najčešće kod nas primenjuje, naročito u gustim zasadima voćaka, ali ipak treba dati prednost kombinaciji jalovi ugar i malč folija.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije