Da li ste znali da je Fruška gora jedna od prirodno najlipovitijih oblasti u Evropi? Procenat polena lipe u medu proizvedenom u pravom Nacionalnom parku u Srbiji se kreće i preko 90%, dok primera radi, lipov med proizveden u Nemačkoj sadrži... Više [+]

Da li ste znali da je Fruška gora jedna od prirodno najlipovitijih oblasti u Evropi? Procenat polena lipe u medu proizvedenom u pravom Nacionalnom parku u Srbiji se kreće i preko 90%, dok primera radi, lipov med proizveden u Nemačkoj sadrži svega 30% polena ovog drveća. Vrcanje lipovog meda je završeno a tim povom smo porazgovarali sa iskusnim pčelarom koji se ovim poslom bavi već više od 80 godina. Kako je gazda Slavko Hunjadi sa Petrovaradina u Novom Sadu pokrenuo prodaju lipovog meda koji ima oznaku geografskog kvaliteta? Uskoro u našem novom članku.

Breskve su jedna od omiljenih voćki koje konzumiramo tokom leta. Kako je sezona ovog ukusnog voća uveliko u toku, u našem narednom tekstu donosimo priču iz Kulpina nedaleko Novog Sada. Iskusni voćar koji se već preko 20 godina bavi ovim pos... Više [+]

Breskve su jedna od omiljenih voćki koje konzumiramo tokom leta. Kako je sezona ovog ukusnog voća uveliko u toku, u našem narednom tekstu donosimo priču iz Kulpina nedaleko Novog Sada. Iskusni voćar koji se već preko 20 godina bavi ovim poslom svoje breskve uspešno uzgaja bez sistema za navodnjavadnjavnje. Njegove breskve teže i i preko 400 gr po plodu. Kako je to moguće? Na šta treba treba obratiti pažnju prilikom uzgoja breskve, kako uspeva da nađe berače i kome prodaje svoje slasne breskve koji ima čak 8 sorti otkrivamo uskoro samo na Agroklubu.

Ječam je pokošen a pored brojnih problema sa kojima su se ratari nosili ove godine, prepolovljena odkupna cena žitarica je svakako kruna njihovog nezadovoljstva. Kakva je situacija u porodici Petrovič? Sa čime su se suočili tokom gajenja je... Više [+]

Ječam je pokošen a pored brojnih problema sa kojima su se ratari nosili ove godine, prepolovljena odkupna cena žitarica je svakako kruna njihovog nezadovoljstva. Kakva je situacija u porodici Petrovič? Sa čime su se suočili tokom gajenja ječma i kakav je finalni bilans nakon završene žetve ječma? Već večeras u novom članku.

Kako su mladi i obrazovani ljudi iz Natalinaca pokrenuli svoje sugrađane i zajedničikm snagama očistili svoje selo? Šta ih je pokrenulo i inspirisalo da stvar preuzmu u svoje ruke? Kako meštani reagovali? Jednu divnu priču o izuzetno vredni... Više [+]

Kako su mladi i obrazovani ljudi iz Natalinaca pokrenuli svoje sugrađane i zajedničikm snagama očistili svoje selo? Šta ih je pokrenulo i inspirisalo da stvar preuzmu u svoje ruke? Kako meštani reagovali? Jednu divnu priču o izuzetno vrednim mladim ljudima donosimo uskoro samo na Agroklubu.

Peti dan jubilarnog 90. Međunarodnog sajma obeležilo je i takmečenje fijakera. Sa novosadskog hipodroma zabeležili smo vešte i elegantne fijakeriste sa njihovim lepšim polovinama u dvokolicama koja su vukla i neka od nagrađivanih grla. Takm... Više [+]

Peti dan jubilarnog 90. Međunarodnog sajma obeležilo je i takmečenje fijakera. Sa novosadskog hipodroma zabeležili smo vešte i elegantne fijakeriste sa njihovim lepšim polovinama u dvokolicama koja su vukla i neka od nagrađivanih grla. Takmičenje je bilo propraćeno pravom vojvođanskom muzikom, punim tribinama i aplauzima publike.

Kiše tokom proteklih nedelja su uslovile intezivan rast svih biljnih kultura i povoljno uticale na vlažnost zemljišta. Međutim, treba obratiti pažnju jer mnogo vode i nešto više temperature mogu dovesti do zaražavanja useva biljnim bolestim... Više [+]

Kiše tokom proteklih nedelja su uslovile intezivan rast svih biljnih kultura i povoljno uticale na vlažnost zemljišta. Međutim, treba obratiti pažnju jer mnogo vode i nešto više temperature mogu dovesti do zaražavanja useva biljnim bolestima. Prema rečima stručnjaka, najugroženija od svih useva je svakako pšenica koja se nalazi u fazi cvetanja. Na koje bolesti upozorava PSS Zrenjanin i agronom Zorica Rajačić a šta savetuje Ljiljana Džingalađević iz RHMZa? O ovoj temi uskoro u novom članku samo na protalu Agroklub.rs. Na fotografijama možete videti stanje na terenu u južnobanatskom okrugu.

Sve je više mladih ljudi koji su se zaputili "trbuhom za kruhom" u inostranstvo ili pak u velike gradove tražeći svoje mesto pod suncem. Mladi ratar Dušan Kuharik iz Padine koji ima svega 22 godine je odlučio da ostane na selu i bavi se pol... Više [+]

Sve je više mladih ljudi koji su se zaputili "trbuhom za kruhom" u inostranstvo ili pak u velike gradove tražeći svoje mesto pod suncem. Mladi ratar Dušan Kuharik iz Padine koji ima svega 22 godine je odlučio da ostane na selu i bavi se poljoprivredom. Gaji beli luk već treću godinu za redom. Pored belog luka, ovaj izuzetno vredan momak se takođe bavi proizvodnjom jagoda i prehrambenog maka. Uvek nasmejan i na usluzi sugrađanima. Njegovu priču prenosimo uskoro u najnovijem članku samo na Agroklubu.

U subotu 25.03 se u Padini održalo tradicionalno ravnanje atarskih puteva. Učestvovalo 75 traktora, 3 bagera i jedan greder. Zašto je ova presetvena priprema toliko važna? Uz fantastične fotografije iz vazduha snimljene dronom dolazi nam no... Više [+]

U subotu 25.03 se u Padini održalo tradicionalno ravnanje atarskih puteva. Učestvovalo 75 traktora, 3 bagera i jedan greder. Zašto je ova presetvena priprema toliko važna? Uz fantastične fotografije iz vazduha snimljene dronom dolazi nam novi članak. Uskoro samo na Agroklubu.

Jedan od dvojaca koji se najčešće rezultira negativnim posledicama a koji se usled nepažnje može sresti na našim pijacama je svakako zamena jestive lisičarke sa otrovnom zavodnicom. Lisičarka (Cantharellus cibarius) plodi od početka leta do... Više [+]

Jedan od dvojaca koji se najčešće rezultira negativnim posledicama a koji se usled nepažnje može sresti na našim pijacama je svakako zamena jestive lisičarke sa otrovnom zavodnicom. Lisičarka (Cantharellus cibarius) plodi od početka leta do sredine jeseni po listopadnim i četinarskim šumama i raste iz zemlje ili šumske stelje. Cela gljiva je žute boje, šešir je nepravilnog oblika, prvo je ravan a zatim udubljen. Sa donje strane šešira se umesto listića nalaze žilice koje se spuštaju niz dršku. Ovo je jestiva i veoma cenjena vrsta koje se kao i vrganji veoma često sakuplja i prodaje. Iako je prilično karakterstična postoji mogućnost zamene sa otrovnom zavodnicom (Omphalotus olearius) koja oblikom plodnog tela podseća na lisičarku.

Zavodnica je prilično varijabilna vrsta što se tiče boje šešira, pa se može desiti da bude svetlije boje nego što je tipično za njiu, što povećava šansu za zamenom. Međutim, zavodnica se pojavljuje na panjevima ili granama, uvek u buketima, retko pojedinačno. Takođe treba obratiti pažnju na donji deo šešira gde zavodnica ima listiće za razliku od lisičarke koja ima žilice. Neugodno je otrovna vrsta koja može izazvati ozbiljnije zdravstvene probleme i tegobe gastrointestinalnog trakta. U nekim slučajevima može biti i smrtonosna.

Drage autorke, srećan nam 8.mart. Slovačka redakcija trećeg kanala Radia Novi Sad je svojim koleginicama čestitala ovaj praznik na nesvakidašnji i ukusniji način. Kažu kolege, ove godine preskačemo karanfile. :D

Danas predstavljamo novi dvojac jestive i otrovne gljive koji se mogu naći kod nas. Smrčak (Morchella esculenta) na prvoj slici je tipična prolećna vrsta, javlja se od marta do maja u travi, najčešće kraj topola i jasenova na glinenim i peš... Više [+]

Danas predstavljamo novi dvojac jestive i otrovne gljive koji se mogu naći kod nas. Smrčak (Morchella esculenta) na prvoj slici je tipična prolećna vrsta, javlja se od marta do maja u travi, najčešće kraj topola i jasenova na glinenim i peščanim terenima. Šešir je najčešće ovalnog oblika, šupalj sa udubljenjima koja podsećaju na pčelinje saće, svetlo žute do sivo-smeđe boje. Drška je takođe šuplja, beličaste boje.

Potreban je poseban oprez jer je moguća zamena sa otrovnom vstom hrčak (Gyromitra esculenta) na drugoj slici. Međutim, hrčak se javlja ispod četinara, a šešir mu je tamniji, u nijansama crvenosmeđe boje i nepravilno naboran, poput mozga. Preferira hladnija i vlažnija staništa. U slučajevima težeg trovanja, jetra postaje uvećana i osetljiva na dodir, javlja se žutica, hemoglobinurija i mnogi neurološki simptomi. 2 do 3 dana nakon obroka, dolazi do stanja kome i smrtnog ishoda. Toksin koji dovodi do ovog sindroma se naziva giromitrin (Giromitrinski sindrom trovanja gljivama).

Kako bismo svim zainteresovanim čitaocima približili izuzetno varijabilan svet gljiva u okviru "gljivarskog kalendara" koji je u pripremi, u narednih nekoliko dana, biće objavljeno nekoliko najčešćih parova jestivih i otrovnih gljiva koje s... Više [+]

Kako bismo svim zainteresovanim čitaocima približili izuzetno varijabilan svet gljiva u okviru "gljivarskog kalendara" koji je u pripremi, u narednih nekoliko dana, biće objavljeno nekoliko najčešćih parova jestivih i otrovnih gljiva koje se mogu naći u našim šumama i na koje treba obratiti pažnju.

Zimska panjevčica (Flamulina velutipes), prva fotografija - javlja se zimi na panjevima listopadnih vrsta drveća. Veoma živopisnog izgleda sa šeširom jarko narandžaste do smeđnarandžaste boje koji je često sluzav. Listići himenofora (listići ispod šešira) su razmaknuti i krem boje. Drška je u gornjem delu glatka, uglavnom boje šešira, dok je u donjem delu somotasta i mrke boje. Međutim, neiskusnim beračima se savetuje poseban oprez jer postoji mogućnost zamene sa smrtonosno otrovnom vrstom mala smrt (Galerina marginata) koja joj je izgledom veoma slična (druga fotografija). Obe vrste rastu na istoj podlozi. Razlika se ogleda u tome što mala smrt ima prsten na dršci dok ga zimska panjevčica nema.

Otrovi gljive mala smrt su termostabilni a čak i nakon termičke obrade ne gube na svojoj smrtonosnosti. Toksini se akumuliraju u jetri nakon čega dolazi njenog otkazivanja a ubrzo nakon toga dolazi do oštećivanja bubrega, a i njihovog otkazivanja, jer bubrezi pokušavaju da izbace otrove putem mokraće. Ukoliko se greškom konzumira, protivotrov ne postoji a smrt nastupa 7 dana od momenta konzumacije (Phaloidni sindrom trovanja gljivama).

Kako nam se polako bliži proleće i porast temperature, uskoro možemo očekivati plodonosna tela različitih vrsta gljiva. Iako su neke vezane za određeno doba godine, druge se mogu naći čim padne prva kiša. Da li ste znali da se neke vrste gl... Više [+]

Kako nam se polako bliži proleće i porast temperature, uskoro možemo očekivati plodonosna tela različitih vrsta gljiva. Iako su neke vezane za određeno doba godine, druge se mogu naći čim padne prva kiša. Da li ste znali da se neke vrste gljiva javljaju ponajviše zimi? Šta možemo očekivati s proleća na našim livadama i u našim šumama? Prepoznajete li neke vrste sa fotografija? Na šta treba obratiti pažnju? Šta savetuju iskusni gljivari i stručni mikolozi? Saznajte već sledeće nedelje u novom članku samo na Agroklubu.

U subotu 25.02.2023 u Padini kod Pančeva se već dugi niz godina, svake zime održava manifestacija takmičarskog karaktera pod nazivom "Vino, hudba, klobasa" u prevodu sa slovačkog "Vino, muzika, kobasica". Ove godine se prijavilo 14 domaćina... Više [+]

U subotu 25.02.2023 u Padini kod Pančeva se već dugi niz godina, svake zime održava manifestacija takmičarskog karaktera pod nazivom "Vino, hudba, klobasa" u prevodu sa slovačkog "Vino, muzika, kobasica". Ove godine se prijavilo 14 domaćina koji su predstavili svoje domaće vino a njih 10 je stručnom žiriju prezentovalo svoje kobasice iz domaće proizvodnje. Pored domaćih takmičara, manifestaciju su podržali i gosti ali i lokalni sponzori koji su darovali nagrade za bogatu tombolu u kojoj su svi mogli učestvovati. Naravno, uz muziku i igru, veselje je trajalo do ranih jutarnjih časova.

Najlepši štand na 1. Festivalu kisačkog Kulena. Pobednički tim Slovački kulturno-umetnički centar "Pavla Jozefa Šafarika" iz Novog Sada.

U Kisaču je u subotu, 25.02.2023, bio održan prvi Festival kisačkog kulena. Manifestacija je prošla i više nego uspešno. Ukupno se prijavilo 35 timova a nagradu za najbolju kobasicu je ponela ekipa Slovačkog kulturno-umetničkog centra "Pave... Više [+]

U Kisaču je u subotu, 25.02.2023, bio održan prvi Festival kisačkog kulena. Manifestacija je prošla i više nego uspešno. Ukupno se prijavilo 35 timova a nagradu za najbolju kobasicu je ponela ekipa Slovačkog kulturno-umetničkog centra "Pavel Jozef Šafarik" iz Novog Sada. Iako prva, kobasicijada je bila međunarodnog karaktera jer su svoje proizvode izložili i predstavili i gosti iz Slovačke ali i Bosne i Hercegovone. Obzirom na kišu i sneg koja je trajala ceo dan, raspoloženje nije nedostajalo a većina mesnih delikatesa i kobasica je prodato zadovoljnim posetiocima.

Tradicionalna 36. Slaninijada u Kačarevu je završena prošlog vikenda. Kakve su sve đakonije od mesa i mesnih delikatesa mogli videti, probati kupiti - saznajte uskoro. Okom kamere smo zabeležili vesele domaćine, radoznale posetioce, vickast... Više [+]

Tradicionalna 36. Slaninijada u Kačarevu je završena prošlog vikenda. Kakve su sve đakonije od mesa i mesnih delikatesa mogli videti, probati kupiti - saznajte uskoro. Okom kamere smo zabeležili vesele domaćine, radoznale posetioce, vickaste reklame kao i osmehe ljudi koje su izmamili tamburaši svirajući u glavnoj hali. Ko je bio najbolji i kakve su kategorije bile ocenjivane? Priču iz Kačareva donosimo već sutra.

U Kačarevu kod Pančeva od 16.02 do 19.02.2023. se održava, sada već 36. tradicionalna Slaninijada. Do sada je na festivalu proizvedeno 400kg slanine, predstavljeno 400t ostalih proizvoda od mesa, 300 izlagača predstavlja svojih ruku delo i... Više [+]

U Kačarevu kod Pančeva od 16.02 do 19.02.2023. se održava, sada već 36. tradicionalna Slaninijada. Do sada je na festivalu proizvedeno 400kg slanine, predstavljeno 400t ostalih proizvoda od mesa, 300 izlagača predstavlja svojih ruku delo i preko 100.000 posetilaca je došlo u ovo banatsko mesto. Ukoliko nemate planova za vikend, posetite kako Kačarevci kažu - Najukusniju manifestaciju u zemlji! Naravno, svi su dobrodošli a ukoliko se zaputite u Kačarevo, na njihovom sajtu možete videti celokupni repertoar. Više informacija na http://slaninijada.org/

Prošle subote, 11.02.2023, se u Bačkom Petrovcu održao 8. po redu tradicionalni Festival kobasica "Klobasafest" koji je bio takmičarskog karaktera. Festival je okupio takmičarske timove iz Srbije i inostranstva - Slovačke, Mađarske, Rumunij... Više [+]

Prošle subote, 11.02.2023, se u Bačkom Petrovcu održao 8. po redu tradicionalni Festival kobasica "Klobasafest" koji je bio takmičarskog karaktera. Festival je okupio takmičarske timove iz Srbije i inostranstva - Slovačke, Mađarske, Rumunije, BiH i ostalih gostiju. Takmičarske timove su činila 4 člana a prema kriterijumima stručnog žirija, najbolju kobasicu je napravio tim iz Kisača. Pored takmičenja, cilj festivala je bio pre svega druženje, uživanje u dobroj hrani i još veselijoj atmosferi. I naravno, najpoznatije slovačko tradicionalno jelo - Krumple na ťapši (Krompir u tepsiji) uz kompot od višanja.

Kako javljaju vredni domaćini iz Padine, u SRP "Doline kod Padine" su se već vratili pastiri iako se njihov povratak očekivao tek za mesec dana. Slika sa terena od pre par dana.