Ne da se cvetić :)

U odnosu na prethodne godine povećane su površine pod pšenicom u južnom Banatu. Ozimi usevi su u dobrom stanju, a poljoprivrednici se nadaju da će vreme poslužiti i da će godina biti rodna. Crepaja nije selo u kojem je pšenica među dominatn... Više [+]

U odnosu na prethodne godine povećane su površine pod pšenicom u južnom Banatu. Ozimi usevi su u dobrom stanju, a poljoprivrednici se nadaju da će vreme poslužiti i da će godina biti rodna. Crepaja nije selo u kojem je pšenica među dominatnim kulturama, a ipak ove setvene godine površine su povećane za 30 do 40 procenata. Razlog je, kažu poljoprivrednici iz tog mesta, pre svega promena klime, odnosno česte suše tokom letnjih meseci, koje ne pogađaju toliko ozime useve. ”Tradicionalno u Crepaji se jako malo seje pšenica i ječam, ali nas klimatske promene sada demantuju. Za sada su usevi u dobrom stanju, bokorenje je završeno pred zimu”, kaže Tihomir Ranimirov, ratar iz Crepaje. #psenica #juznibanat

Hladnjačari u Srbiji kažu da će velike količine domaće maline ostati u Srbiji. Kao glavni problem u toj oblasti navode veliku razliku između prošlogodišnje otkupne i trenutne cene maline, koja nekim uzgajivačima još i nije isplaćena od stra... Više [+]

Hladnjačari u Srbiji kažu da će velike količine domaće maline ostati u Srbiji. Kao glavni problem u toj oblasti navode veliku razliku između prošlogodišnje otkupne i trenutne cene maline, koja nekim uzgajivačima još i nije isplaćena od strane otkupljivača. Jedan od hladnjačara iz Arilja, koji se dugo bavi tim poslom, kaže da je dobrodošao moratorijum koji je NBS odobrila za otplatu kredita voćarima i hladnjačarima. Prema njegovim rečima, ovaj sektor je dospeo u probleme zbog pada potrošnje hrane, između ostalog i maline, ali i podizanja otkupnih cena tog voća 2021. Te cene su prošle godine dostigle istorijski rekord, pa su se tradicionalni kupci srpske maline okrenuli drugim dobavljačima. #otkupmalina #hladnjacari

Vina bez alkohola, kao i ona sa niskim sadržajem alkohola, po prvi put će dobiti istaknuto mesto na sajmu ProWein u Dizeldorfu, jednom od najvećih vinskih sajmova na planeti. Ova vina biće predstavljena od 19.-21. marta, u okviru sajamske c... Više [+]

Vina bez alkohola, kao i ona sa niskim sadržajem alkohola, po prvi put će dobiti istaknuto mesto na sajmu ProWein u Dizeldorfu, jednom od najvećih vinskih sajmova na planeti. Ova vina biće predstavljena od 19.-21. marta, u okviru sajamske celine po imenu "World of Zero". Mihael Degen, izvršni direktor dizeldorfskog sajma, rekao je da će u hali 1 posetioci imati priliku da se upoznaju sa ovim važnim rastućim trendom. ”Sa celinom "World of Zero" mi hvatamo priključak sa trendom bezalkoholnih vina. Do sada su ovi proizvodi bili rasuti po štandovima proizvođača širom sajamskog prostora, a sada će oni biti okupljeni na jednom mestu koje će omogućiti pun fokus”, najavio je Degen. #prowein #bezalkoholnavina

Konferencija ”(Zelena) energija je ženskog roda“ biće održana 10. februara u Beogradu, u okviru projekta ”Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“. Konferenciju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Ambasade Kana... Više [+]

Konferencija ”(Zelena) energija je ženskog roda“ biće održana 10. februara u Beogradu, u okviru projekta ”Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“. Konferenciju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Ambasade Kanade. Konferencija će se sastojati od dve panel diskusije, a premijerno će biti prikazan film o inženjerkama, menadžerkama i direktorkama koje grade vetroparkove i solarne elektrane, održavaju hidrocentrale i dokazuju da oblast energetike, a posebno obnovljivih izvora energije, nije rezervisana za muškarce. Na konferenciji, koja će biti održana u Hotelu Metropol u Beogradu, učestvovaće uspešne žene iz sveta energetike, a očekuju se i ambasador Kanade, predstavnici Vlade Srbije i javnih preduzeća. #zelenaenergija #oie

Ogroman ledeni breg veličine šire teritorije grada Londona, odlomio se od ledene ploče Antarktika u blizini istraživačke stanice, što je drugi takav slučaj odvajanja leda tokom prethodne dve godine, istakli su istraživači. Ledeni breg velič... Više [+]

Ogroman ledeni breg veličine šire teritorije grada Londona, odlomio se od ledene ploče Antarktika u blizini istraživačke stanice, što je drugi takav slučaj odvajanja leda tokom prethodne dve godine, istakli su istraživači. Ledeni breg veličine 1.550 kvadratnih kilometara odvojio se od ledene ploče Brunt od 150 metara, deceniju nakon što su naučnici prvi put uočili velike pukotine. ”Slično se dogodilo pre godinu dana kada se odvojio ledeni breg veličine 1.270 kvadratnih kilometara. Ovaj događaj je očekivan i deo je prirodnog toka lednika Brunt“, rekao je glaciolog Dominik Hodžson. Britanska istraživačka stanica ”Halej 6“ svakodnevno prati stanje ogromnog plutajućeg lednika. #antarktik #ledenibreg

Organizacija Eko centar Stanište pokrenula je onlajn peticiju za pošumljavanje Vojvodine. Pokretači peticije smatraju da lokane samouprave u Srbiji treba da se obavežu da donesu višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji, do od... Više [+]

Organizacija Eko centar Stanište pokrenula je onlajn peticiju za pošumljavanje Vojvodine. Pokretači peticije smatraju da lokane samouprave u Srbiji treba da se obavežu da donesu višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji, do određenog roka. Kako se navodi u tekstu peticije, Skupština Srbije bi to mogla da postigne izmenama Zakona o šumama, kao i Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Gradove i opštine, kako se navodi, treba obavezati da izdvoje određeni procenat državnog poljoprivrednog zemljišta za podizanje vetrozaštitnih pojaseva i za pošumljavanje, u odgovarajućem kvalitetu, kao i sankciju ukoliko se ova obaveza ne ispuni. Peticija je dostupna na ovom linku. #posumljavanje #vojvodina

Kiparske vlasti izrekle su prvu kaznu za ubijanje retkih divljih ptica otrovanim mamcem, saopštila je juče grupa za zaštitu životinja BirdLife. Jednoj osobi je prošle nedelje naloženo da plati kaznu od 21.000 evra zbog ubijanja tri ptice, r... Više [+]

Kiparske vlasti izrekle su prvu kaznu za ubijanje retkih divljih ptica otrovanim mamcem, saopštila je juče grupa za zaštitu životinja BirdLife. Jednoj osobi je prošle nedelje naloženo da plati kaznu od 21.000 evra zbog ubijanja tri ptice, retke vrste orla, na jugu ostrva. Ta kazna "predstavlja veliki korak napred i nadamo se da će imati veliki efekat odvraćanja od takvih nezakonitih dela", navela je grupa za zaštitu životinja i dodala da se na Kipru prvi put kažnjava upotreba otrovnog mamca. Prekršaj se dogodio u decembru 2021. godine, gde su pronađena dva ubijena orla i jedan ubijeni dugonogi jastreb. Kiparski zakon predviđa zatvorske kazne do tri godine ili novčanu kaznu do 20.000 evra. #retkedivljevrste

Jubilarna, 20. Rumenačka pihtijada biće održana u nedelju, 29. januara, na pijaci u centru Rumenke, gde posetioce očekuju razni gurmanski specijaliteti, ocenjivanje pihtija i bogati kulturno-umetnički sadržaji. Ovo je najveća pihtijada u Sr... Više [+]

Jubilarna, 20. Rumenačka pihtijada biće održana u nedelju, 29. januara, na pijaci u centru Rumenke, gde posetioce očekuju razni gurmanski specijaliteti, ocenjivanje pihtija i bogati kulturno-umetnički sadržaji. Ovo je najveća pihtijada u Srbiji. Tokom manifestacije, biće priređen bogat kulturno-umetnički program, slikarska kolonija, kao i štandovi sa pihtijama i drugim mesnim specijalitetima karakterističnim za Vojvodinu. Svi oni koji vole da kuvaju pihtije, svoje kulinarske sposobnosti moći će da provere na takmičenju u okviru Rumenačke pihtijade. U mesnoj zajednici u Rumenki zainteresovani će moći da donesu svoje pihtije na ocenjivanje u nedelju, 29. januara od 9 do 11 časova. #pihtijada

Gotovo 900 radnika zaposleno je na sezonskim poslovima u okviru projekta koji sprovodi organizacija Fenomena, međutim potražnja za ovakvim vidom posla je više nego duplo veća. Od 2019. godine, udruženje Fenomena zajedno sa GIZ-om sprovodi p... Više [+]

Gotovo 900 radnika zaposleno je na sezonskim poslovima u okviru projekta koji sprovodi organizacija Fenomena, međutim potražnja za ovakvim vidom posla je više nego duplo veća. Od 2019. godine, udruženje Fenomena zajedno sa GIZ-om sprovodi projekat ”Podrška u zapošljavanju na sezonskim poslovima“ u okviru programa ”Migracije za razvoj”. Cilj ovog projekta je podrška osetljivoj grupi stanovništva kojima je teže da dođu do posla, kao i povratnicima iz Nemačke. Globalni program ”Migracije za razvoj“ deo je šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, koja promoviše ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj. #sezonskiposlovi

Svake godine iz atmosfere se ukloni oko dve milijarde tona CO2, ali uglavnom zahvaljujući šumama, usprkos sve većim investicijama u nove tehnologije, saznaje se iz izveštaja više institucija predvođenih univerzitetom u Oksfordu. Da bi se te... Više [+]

Svake godine iz atmosfere se ukloni oko dve milijarde tona CO2, ali uglavnom zahvaljujući šumama, usprkos sve većim investicijama u nove tehnologije, saznaje se iz izveštaja više institucija predvođenih univerzitetom u Oksfordu. Da bi se temperatura na planeti ograničila na 1,5 stepen Celzijusa iznad temperature u predindustrijskom razdoblju, potrebno je do 2050. godine iz atmosfere ukloniti oko 1.300 puta više CO2 novim tehnologijama i dvostruko više putem drveća i tla, procenjuje se u izveštaju. Uklanjanje CO2 uključuje skupljanje efekata staklene bašte i njihovo dugoročno skladištenje u tlo, okeane, geološke formacije. Za sada se CO2 uglavnom uklanja sadnjom drveća i boljom obradom zemljišta. #suma #co2

Visibabe malo poranile!

Topla zima donela je leskovačkim povrtarima uštedu energenata ali su sa druge strane prolećne temperature poremetile vegetaciju i tržište.To već osećaju proizvođači zelene salate koja se uveliko bere i prodaje po dvostruko nižoj ceni nego p... Više [+]

Topla zima donela je leskovačkim povrtarima uštedu energenata ali su sa druge strane prolećne temperature poremetile vegetaciju i tržište.To već osećaju proizvođači zelene salate koja se uveliko bere i prodaje po dvostruko nižoj ceni nego prošle godine. Još nisu isekli i prodali zelenu salatu posađenu u septembru, a već je stigla za berbu i puterica iz druge, decembarske sadnje. U leskovačkom kraju gaji se na 400 hektara, dok se 80% izvozi. Od 1. januara Zemljoradnička zadruga "Crveno zlato" u selu Vlasu, izvezla je u Rumuniju 400.000 glavica salate. "Puno ima salate, puno je proizvedeno i onda je tržište zasićeno, izvoz je slab ove godine", kaže Danijel Stojanović, povrtar iz Vlasa. #zelenasalata

Kada se govori o klimatskim promenama, najviše pažnje se posvećuje njihovom uticaju na čoveka, njegovom kvalitetu života, uticaju na imovinu i privredu. Međutim, zbog klimatskih promena, mnogobrojne biljne i životinjske vrste ne mogu dovolj... Više [+]

Kada se govori o klimatskim promenama, najviše pažnje se posvećuje njihovom uticaju na čoveka, njegovom kvalitetu života, uticaju na imovinu i privredu. Međutim, zbog klimatskih promena, mnogobrojne biljne i životinjske vrste ne mogu dovoljno brzo da se priviknu na novonastale okolnosti. ”U Srbiji je teško izdvojiti one koje su najugroženije, ali postoji crvena knjiga u kojoj se nalaze sve ugrožene vrste. Najugroženije su vrste koje nemaju gde da pobegnu od posledica klimatskih promena. Imaćemo sve više suša, požara, sezonska raspodela padavina je drugačija. U narednim decenijama u Srbiji možemo ostati bez bukovih šuma”, objašnjava biolog Tomica Mišljenović, iz Botaničke bašte Jevremovac. #bukovasuma #klimatskepromene

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizuje besplatnu pripremnu nastavu za upis u akademsku 2023/2024. godinu u terminima: 11. i 18. mart, 8. i 22. april i 3. jun 2023. godine. Nastava će se za sve predmete održavati od 10 do 13 časova,... Više [+]

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizuje besplatnu pripremnu nastavu za upis u akademsku 2023/2024. godinu u terminima: 11. i 18. mart, 8. i 22. april i 3. jun 2023. godine. Nastava će se za sve predmete održavati od 10 do 13 časova, osim nastave iz biologije koja će se održavati od 13 do 16 časova. Kandidati koji konkurišu za upis na integrisane akademske studije studijskog programa veterinarske medicine polažu prijemni ispit iz predmeta biologija i hemija, a na studijskim programima osnovnih akademskih studija jedan ispit po izboru iz predmeta: biologija, hemija, matematika ili ekonomika preduzeća, o čemu će se kandidati izjašnjavati prilikom prijave na konkurs. poljoprivrednifakultet #prijemniispit

Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano više od 700.000 hektara, što je najviše u poslednjih nekoliko decenija. Ratari se nadaju da će povećanjem površine pod pšenicom uspeti da nadoknade gubitke koje su zbog suše tokom 2022. imali na kukuruz... Više [+]

Pšenicom je jesenas u Srbiji zasejano više od 700.000 hektara, što je najviše u poslednjih nekoliko decenija. Ratari se nadaju da će povećanjem površine pod pšenicom uspeti da nadoknade gubitke koje su zbog suše tokom 2022. imali na kukuruzu i soji. Ipak, to zavisi od više faktora na koje proizvođači ne mogu da utiču. Pre svega, od vremenskih prilika i geopolitičkih dešavanja u svetu. "Sukob između Rusije i Ukrajine produbio je neizvesnost na tržištu hrane. Došlo je do naglog skoka cena žitarica kako na svetskim berzama, tako i kod nas. U prvom trenutku su cene nekontrolisano rasle pa je država uvela određena ograničenja koja su dovela do pada cena", podseća Miloš Janjić, direktor Produktne berze. #psenica

EU Info Point u Novom Sadu organizuje Otvorena vrata o fondovima EU, a u petak, 20. januara tema će biti IPARD program. Otvorena vrata u vezi sa IPARD-om trajaće od 16 do 18 časova u prostorijama EU Info Point-a u Novom Sadu, na Bulevaru Mi... Više [+]

EU Info Point u Novom Sadu organizuje Otvorena vrata o fondovima EU, a u petak, 20. januara tema će biti IPARD program. Otvorena vrata u vezi sa IPARD-om trajaće od 16 do 18 časova u prostorijama EU Info Point-a u Novom Sadu, na Bulevaru Mihajla Pupina 17. O ovom programu govoriće predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Slobodan Živanović, rukovodilac Grupe za programiranje mera IPARD-a i Aleksandra Bačević iz Uprave za agrarna plaćanja. U razgovoru sa građanima odgovoriće na sva pitanja u vezi sa finansiranjem kroz program IPARD. Podsetimo, 2022. godine usvojen je novi IPARD 3 program sa 378 miliona evra bespovratnih sredstava. Od toga je doprinos Evropske unije 288 miliona evra. #euinfopoint #ipard

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je sve zainteresovane da učestvuju u nagradnoj akciji ”Ptice moje hranilice” od 27. do 29. januara. Jedini uslov jeste da učesnici umeju da prepoznaju i prebroje ptice na balkonu, u bašt... Više [+]

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je sve zainteresovane da učestvuju u nagradnoj akciji ”Ptice moje hranilice” od 27. do 29. januara. Jedini uslov jeste da učesnici umeju da prepoznaju i prebroje ptice na balkonu, u bašti ili obližnjem parku. Zimskom prihranom ptica ne samo da pomažete pticama da prežive zimu kada nema dovoljno hrane, već istovremeno prikupljate dragocene podatke i pomažete ornitolozima da saznaju kako žive baštenske ptice u Srbiji. Kada odaberete lokaciju, posmatrajte ptice samo sat vremena u periodu od 27. do 29. januara i pošaljite rezultate: koliko ste jedinki koje vrste ptica videli. Svi učesnici će imati priliku da osvoje nagradu. #pticemojehranilice

U Srbiji se dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane, upozoravaju iz Banke hrane Vojvodine – organizacije čija je misija smanjenje siromaštva, gladi i rasipanja hrane. Mnogi nemaju nijedan obrok, kao ni topao dom, novac za ogrev i toplu... Više [+]

U Srbiji se dnevno baci oko dva miliona kilograma hrane, upozoravaju iz Banke hrane Vojvodine – organizacije čija je misija smanjenje siromaštva, gladi i rasipanja hrane. Mnogi nemaju nijedan obrok, kao ni topao dom, novac za ogrev i toplu odeću, te je, poručuju iz te organizacije, posebno važno donirati najugroženijima, naročito u zimskim danima. Kroz kampanju ”Spasimo hranu, spasimo humanost“, čija je ideja pružanje pomoći siromašnima, Banka hrane Vojvodine sarađuje i sa Fondacijom ”Ana i Vlade Divac“. Ideja je apelovanje na društveno odgovorne kompanije da doniraju namirnice i robu koja je pred istekom roka, objašnjava predsednik vojvođanske Banke hrane Srđan Budimčić. #bankahranevojvodina

Poljoprivreda Srbije koristi blizu 500.000 dvoosovinskih traktora, od kojih je oko pet odsto starosti do 10 godina, dok je oko 90 odsto starije od 20 godina. Ova situacija uslovljava velike troškove održavanja, remonta i češće zastoje pri k... Više [+]

Poljoprivreda Srbije koristi blizu 500.000 dvoosovinskih traktora, od kojih je oko pet odsto starosti do 10 godina, dok je oko 90 odsto starije od 20 godina. Ova situacija uslovljava velike troškove održavanja, remonta i češće zastoje pri korišćenju. Da bi se zamenilo 50 % dotrajalih traktora neophodno je u poljoprivredu uvoditi najmanje 21.000 novih traktora godišnje. Srbija od 38 proizvođača iz sveta uvozi oko 5.000 traktora godišnje, i to oko 60% novih i oko 40 % polovnih. Zato prof. dr Ratko Nikolić, penzionisani profesor NS Poljoprivrednog fakulteta, predlaže da se izgradi centar za proizvodnju traktora u obimu od oko 30.000 jedinica godišnje – oko 20.000 za domaće potrebe i 10.000 za izvoz. #poljoprivrednamehanizacija