Vlada Srbije je izmenila Uredbu o fiskalizaciji i još jednom pomerila rok za obavezu korišćenja elektronskih fiskalnih uređaja za prodavce koji robu i usluge nude na pijačnim tezgama. Prvobitno predviđen za kraj 2025. godine, novi rok za uv... Više [+]

Vlada Srbije je izmenila Uredbu o fiskalizaciji i još jednom pomerila rok za obavezu korišćenja elektronskih fiskalnih uređaja za prodavce koji robu i usluge nude na pijačnim tezgama. Prvobitno predviđen za kraj 2025. godine, novi rok za uvođenje fiskalnih kasa je sada 31. decembar 2026. godine. Ovo odlaganje, koje se događa više puta od 2022. godine, odnosi se na preduzetnike koji na pijacama prodaju robu široke potrošnje, prerađene prehrambene proizvode ili uvozno voće i povrće. Podsećanja radi, registrovani poljoprivredni proizvođači koji prodaju sopstvene proizvode nisu obveznici fiskalizacije. Ostaje otvoreno pitanje da li će obaveza fiskalizacije biti zaista uvedena od 2027. godine. #pijace #fiskalizacija

Korišćeno ulje za prženje postalo je meta organizovanih krađa širom Nemačke, jer njegova vrednost na tržištu – zbog upotrebe u biodizelu – dostiže i 900 evra po toni. Restorani ulje prodaju reciklažnim firmama, ali kriminalne grupe ga sve č... Više [+]

Korišćeno ulje za prženje postalo je meta organizovanih krađa širom Nemačke, jer njegova vrednost na tržištu – zbog upotrebe u biodizelu – dostiže i 900 evra po toni. Restorani ulje prodaju reciklažnim firmama, ali kriminalne grupe ga sve češće kradu direktno iz njihovih dvorišta, što potvrđuju brojni snimci nadzornih kamera. Samo jedna firma u Porajnju Palatinatu prijavila je 40.000 evra štete ove godine, uz dve do tri krađe dnevno. Udruženje BDE upozorava da je reč o raširenom i organizovanom kriminalu, ali policija najčešće reaguje tek na pojedinačne slučajeve. Neke kompanije sada opremaju kontejnere GPS uređajima, prateći kako ukradeno ulje završava u inostranstvu, najčešće u Holandiji. #reciklazaulja

Na 19. Sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu glavna nagrada dodeljena je mlekari Naša Zlatka iz Čajetine za kompletnu paletu proizvoda. Ostale nagrade pripale su mlekari Suvobor, kompaniji Piroćanci i proizvođačima bio mleka iz Pribo... Više [+]

Na 19. Sajmu etno hrane i pića na Beogradskom sajmu glavna nagrada dodeljena je mlekari Naša Zlatka iz Čajetine za kompletnu paletu proizvoda. Ostale nagrade pripale su mlekari Suvobor, kompaniji Piroćanci i proizvođačima bio mleka iz Priboja, dok su specijalna priznanja dobili Moravka, Sokobanjac Mladenovac i vinarija Simić iz Aleksandrovca. Zahvalnice za doprinos organizaciji manifestacije uručene su Privrednoj komori Beograda, Ministarstvu poljoprivrede, Turističkoj organizaciji Pirot, Zadružnim savezima i lokalnim samoupravama. Ovogodišnji sajam zainteresovao je veliki broj posetilaca uz ocene organizatora da je važno očuvati i promovisati domaće, autentične proizvode. #sajametnohraneipica #nasazlatka
Foto: Mlekara naša zlatka

Na 16. CSR & ESG Forumu u Beogradu dodeljena su priznanja kompanijama i inicijativama koje su ostvarile najveći društveni, ekološki i inkluzivni uticaj tokom godine. Među nagrađenim projektima nalaze se i ”Naše selo” i ”Digitalno selo“ Delt... Više [+]

Na 16. CSR & ESG Forumu u Beogradu dodeljena su priznanja kompanijama i inicijativama koje su ostvarile najveći društveni, ekološki i inkluzivni uticaj tokom godine. Među nagrađenim projektima nalaze se i ”Naše selo” i ”Digitalno selo“ Delta Holdinga, inicijative usmerena na ruralni razvoj i digitalizaciju ruralnih sredina, jačanje lokalnih zajednica i unapređenje pristupa modernim tehnologijama na selu — što je ocenjeno kao značajan doprinos održivom razvoju i ravnomernijem regionalnom rastu. U oblasti podrške poljoprivredi istakao se i ”NLB Organic konkurs“ NLB Komercijalne banke, koji kontinuirano podstiče razvoj organske proizvodnje i osnažuje mala gazdinstva širom Srbije. #inkluzija
Foto: Nemanja Knežević

Vetropark Samoš, planiran kao najveći u Srbiji (923 MW), trebalo je da bude simbol energetskog napretka, ali je postao primer spornog planiranja i zanemarivanja zaštite prirode. Zbog blizine meteorološkog radara Samoš, vetroturbine ne mogu... Više [+]

Vetropark Samoš, planiran kao najveći u Srbiji (923 MW), trebalo je da bude simbol energetskog napretka, ali je postao primer spornog planiranja i zanemarivanja zaštite prirode. Zbog blizine meteorološkog radara Samoš, vetroturbine ne mogu da rade, pa je predloženo izmeštanje radara na Gudurički vrh, najstrože zaštićeno područje Vršačkih planina. Ta odluka izazvala je snažno protivljenje lokalne zajednice i ekoloških organizacija, koje upozoravaju na narušavanje ekosistema i zakonske zaštite prostora. Struka navodi da je Srbija van zaštićenih područja raspolaže vetropotencijalom od 11,5 GW, što pokazuje da postoje brojne druge pogodne lokacije. Iako su građani Vršca uspeli da lokalna skupština odbaci izmeštanje radara, odluka je prešla na pokrajinski nivo, gde se i dalje razmatra izmena prostornog plana. RERI i Ekološki centar Stanište najavljuju pravnu borbu, upozoravajući da bi izgradnja radara u zaštićenom području stvorila opasan presedan. Istovremeno, meštani Kovačice negoduju jer je prostor već opterećen postojećim vetroparkovima i najavom novih projekata. #obnovljiviizvorienergije
Foto: Pixabay

Prošlo je nedelju dana otkako su predstavnici mesnoprerađivačke industrije zatražili od Ministarstva poljoprivrede da ubrza procedure za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok odgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitil... Više [+]

Prošlo je nedelju dana otkako su predstavnici mesnoprerađivačke industrije zatražili od Ministarstva poljoprivrede da ubrza procedure za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok odgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Iako je domaći stočni fond znatno smanjen. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i akademik Cvijan Mekić kaže da Srbija i dalje može da podmiri svoje potrebe za svežim svinjskim mesom. ”Opravdan je samo uvoz zamrznutog mesa za preradu“, naglašava Mekić, upozoravajući da nedostatak kontrole i sledljivosti dovodi do toga da se zaleđeno meso prodaje kao sveže. Govoreći o slabom otkupu domaćih svinja, Mekić ocenjuje da je trenutna kriza posledica dugogodišnje nebrige. #uvozmesa

Poljska, najveći proizvođač krzna u Evropi, usvojila je zakon kojim se zabranjuje otvaranje novih farmi krzna, dok postojeće moraju biti zatvorene do 2033. godine. Predsednik Karol Navrocki potpisao je Zakon o zaštiti životinja, čime je Pol... Više [+]

Poljska, najveći proizvođač krzna u Evropi, usvojila je zakon kojim se zabranjuje otvaranje novih farmi krzna, dok postojeće moraju biti zatvorene do 2033. godine. Predsednik Karol Navrocki potpisao je Zakon o zaštiti životinja, čime je Poljska postala 23. članica EU koja je potpuno ili delimično zabranila ovu praksu. Zakon predviđa osmogodišnji prelazni period i kompenzacije za proizvođače koji ranije obustave rad, kao i otpremnine i podršku radnicima u prekvalifikaciji. Organizacija Anima internešenel, koja je dve decenije zagovarala zabranu, učestvovala je u izradi propisa. Proizvodnja krzna u Poljskoj već godinama opada — broj životinja smanjen je 70 odsto od 2015. godine. #zakonozastitizivotinja #zivotinjskokrzno

Grad Prokuplje raspisao je konkurs za dodelu pet miliona dinara bespovratnih podsticaja za ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Subvencije obuhvataju sektore mleka, mesa, voća, grožđa, povrća, cveća, ostalih useva i pčela... Više [+]

Grad Prokuplje raspisao je konkurs za dodelu pet miliona dinara bespovratnih podsticaja za ulaganja u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Subvencije obuhvataju sektore mleka, mesa, voća, grožđa, povrća, cveća, ostalih useva i pčelarstva, uključujući kupovinu mehanizacije, opreme za navodnjavanje i pčelarstvo, kao i podizanje višegodišnjih zasada. Pravo učešća imaju aktivna gazdinstva sa teritorije Prokuplja, a maksimalni iznos podrške iznosi 130.000 dinara, uz povraćaj do 60% investicije. Predviđeni kriterijumi daju prednost mladim poljoprivrednicima, ženama, gazdinstvima koja ranije nisu koristila podsticaje i proizvođačima koji žive na selu. Konkurs traje do 10. decembra. #subvencije

Udruženje građana Kancelarija za kulturnu diplomatiju iz Beograda započeo je 1. decembra u Narodnom muzeju Zrenjanin četvrti Festival božićnog kolača ČESNICA, koji će trajati do 23. januara 2026, kada se završava u Gacku. Manifestacija, sve... Više [+]

Udruženje građana Kancelarija za kulturnu diplomatiju iz Beograda započeo je 1. decembra u Narodnom muzeju Zrenjanin četvrti Festival božićnog kolača ČESNICA, koji će trajati do 23. januara 2026, kada se završava u Gacku. Manifestacija, svečano otvorena 16. oktobra u Domu Jevrema Grujića, prva je regionalna inicijativa posvećena očuvanju i promociji kulturnog nasleđa obrednog hleba kroz saradnju institucija kulture i lokalnih udruženja žena. Festival, pokrenut 2022. godine, brzo je prerastao u regionalni događaj – u 2024. održan je u šest gradova u dve zemlje, uz učešće preko 90 udruženja. Zbog velikog interesovanja, u 2025. godini širi se na pet zemalja (Srbija, Republika Srpska, Severna Makedonija, Mađarska i Crna Gora) i 13 gradova i opština. #festivalcesnice

Devet katastarskih parcela u Surčinu, koje su ranije pripadale PKB Korporaciji, preneto je bez naknade u javnu svojinu države i koristiće se za izgradnju Nacionalnog stadiona. Prenos je sproveden na osnovu zaključaka Vlade Srbije donetih od... Više [+]

Devet katastarskih parcela u Surčinu, koje su ranije pripadale PKB Korporaciji, preneto je bez naknade u javnu svojinu države i koristiće se za izgradnju Nacionalnog stadiona. Prenos je sproveden na osnovu zaključaka Vlade Srbije donetih od 2021. do 2024. Ovaj potez ponovo je otvorio pitanje imovine PKB-a nakon privatizacije 2018., kada je kompaniji Al Dahra prodato oko 17.000 ha državnog poljoprivrednog zemljišta po ceni od 4.700 evra po hektaru — iako takvo zemljište zakonski nije smelo biti otuđeno. Danas hektar tog zemljišta vredi i do 500.000 evra, a država je deo parcela kasnije otkupljivala po višestruko većoj ceni. Za potrebe Nacionalnog stadiona ukupno je preneto 478 hektara zemljišta. #poljoprivrednozemljiste

U opštinama Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka pokrenut je projekat ”Misli o pčeli!“, koji ima za cilj da skrene pažnju na masovni pomor pčela i njegove posledice po poljoprivredu i biodiverzitet. Projekat vodi udruženje ”Pčelinja klinika“... Više [+]

U opštinama Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka pokrenut je projekat ”Misli o pčeli!“, koji ima za cilj da skrene pažnju na masovni pomor pčela i njegove posledice po poljoprivredu i biodiverzitet. Projekat vodi udruženje ”Pčelinja klinika“ uz lokalna pčelarska društva, a finansira se kroz program EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji. Pčelari godinama upozoravaju na štetu izazvanu sušama, pesticidima i klimatskim promenama, pa projekat planira kampanje, javne diskusije i predloge za unapređenje lokalnih propisa. Posebna novina biće digitalna mapa pčelinjaka u opštini Bač, koja će olakšati planiranje i nadzor, kao i sveobuhvatna analiza stanja pčelarstva u regionu. #pcelarstvo
Foto: Pixabay

U Sremu je zvanično počela sezona svinjokolja, ali nadležni upozoravaju da mere opreza ostaju obavezne zbog nedavnih slučajeva afričke svinjske kuge. Pregled mesa je sastavni deo svinjokolja, a u ugroženim područjima neophodan je PCR test p... Više [+]

U Sremu je zvanično počela sezona svinjokolja, ali nadležni upozoravaju da mere opreza ostaju obavezne zbog nedavnih slučajeva afričke svinjske kuge. Pregled mesa je sastavni deo svinjokolja, a u ugroženim područjima neophodan je PCR test pre klanja. Načelnik Gradske uprave za poljoprivredu Sremske Mitrovice, Radosav Panić, navodi da je poslednji slučaj zaraze zabeležen u Ravnju 16. oktobra, ali da se situacija i dalje pomno prati. Veterinari pozivaju građane da prijave svaku sumnju na bolest, čiji su simptomi visoka temperatura, gubitak apetita i crvenilo kože. Afrička svinjska kuga ozbiljno ugrožava svinjarstvo. Za ugrožena područja važno da se pre svinjokolja urade neophodni brisevi. #svinjokolj #africkasvinjskakuga
Foto: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP predstavili su 20 inovacija koje su razvile preduzetnice iz različitih delova Srbije, uz podršku GEF-a. Rešenja obuhvataju sektore od poljoprivrede do tekstila, sa zajedničkim ciljem smanjenja otp... Više [+]

Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP predstavili su 20 inovacija koje su razvile preduzetnice iz različitih delova Srbije, uz podršku GEF-a. Rešenja obuhvataju sektore od poljoprivrede do tekstila, sa zajedničkim ciljem smanjenja otpada i pametnijeg korišćenja resursa. UNDP je do sada obezbedio četiri miliona dolara za više od 100 cirkularnih inicijativa, koje već doprinose smanjenju otpada i otvaranju zelenih radnih mesta. Među podržanim projektima su i agro-cirkularne inicijative koje otpad pretvaraju u nove proizvode — od prerade komine i ostataka aronije u dodatke za superhranu, do ponovne upotrebe ovčje vune (bleje) kao prirodnog materijala za izolaciju i baštenske proizvode. #cirkularnaekonomija
Foto: UNDP

Iako je Kikinda prepoznata kao ratarski kraj, poljoprivredna sezona ovde počinje znatno ranije — u plastenicima individualnih proizvođača. Već u jesen, dok polja miruju, u zaštićenom prostoru stižu prvi rani plodovi: zelena salata i mladi l... Više [+]

Iako je Kikinda prepoznata kao ratarski kraj, poljoprivredna sezona ovde počinje znatno ranije — u plastenicima individualnih proizvođača. Već u jesen, dok polja miruju, u zaštićenom prostoru stižu prvi rani plodovi: zelena salata i mladi luk, spremni za pijacu. Ovu proizvodnju godinama održavaju lokalni povrtari, među kojima je i Dragan Vukobrat, koji se povrtarstvom bavi četiri decenije. Kaže da rani usevi zahtevaju veliku posvećenost i da su najveći izazov niske temperature. Sva roba plasira se direktno na Gradskoj pijaci u Kikindi, . ”Salata i luk se beru ujutru i za par sati su na tezgi. Kvalitet i kontinuitet su nam omogućili da zadržimo kupce svih ovih godina,“ dodaje on. #plastenickaproizvodnja

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj pokrenuo je projekat „Zeleni kompas“, inicijativu koja jača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju agroekoloških politika u ruralnim sredinama Srbije. Projekat traje osam meseci i real... Više [+]

Centar za održivu poljoprivredu i ruralni razvoj pokrenuo je projekat „Zeleni kompas“, inicijativu koja jača učešće građana i poljoprivrednika u kreiranju agroekoloških politika u ruralnim sredinama Srbije. Projekat traje osam meseci i realizuje se u opštinama Požarevac, Mionica i Rekovac. Ruralne zajednice suočavaju se sa degradacijom zemljišta, klimatskim promenama i pritiskom na vodne resurse, dok su agroekološke mere u lokalnim politikama često nedovoljno prisutne. „Zeleni kompas“ ima za cilj da uključi lokalno stanovništvo u donošenje odluka o očuvanju zemljišta, održivoj proizvodnji hrane i upravljanju prirodnim resursima. U svakoj opštini biće sprovedena analiza lokalnih agrarnih politika, kao i javne debate sa poljoprivrednicima, mladima, institucijama i civilnim sektorom. Na osnovu dialoga biće pripremljene preporuke za unapređenje lokalnih budžeta i planova ruralnog razvoja. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola sa partnerima iz civilnog sektora, uz podršku Evropske unije. #poljoprivreda #agroekoloskemere #agrarnapolitika

Srpski proizvođači organskog, smrznutog i liofilizovanog voća ostvarili su direktne kontakte sa vodećim nordijskim uvoznicima tokom poslovne misije u Švedskoj, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku SIPPO programa. Kako nav... Više [+]

Srpski proizvođači organskog, smrznutog i liofilizovanog voća ostvarili su direktne kontakte sa vodećim nordijskim uvoznicima tokom poslovne misije u Švedskoj, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku SIPPO programa. Kako navode iz PKS, domaći izvoznici su u Malmeu i Stokholmu pokrenuli konkretne pregovore, a nordijski partneri pokazali su interesovanje za srpsko bobičasto voće, ističući potencijal za dugoročnu saradnju. Delegacija je posetila Nordic Organic Food Fair 2025 i održala niz B2B sastanaka sa distributerima i uvoznicima, gde je potvrđena stabilna potražnja za organskim voćem iz Srbije, uz spremnost kupaca da prošire saradnju uz konzistentan kvalitet isporuka. #izvozorganskogvoca

Međunarodni tim od 23 partnera započeo je rad na novom EU projektu ProPollSoil, čiji je cilj da utvrdi kako stanje zemljišta utiče na oprašivače koji žive, gnezde se i razvijaju u tlu. Iako su oprašivači ključni za formiranje plodova i seme... Više [+]

Međunarodni tim od 23 partnera započeo je rad na novom EU projektu ProPollSoil, čiji je cilj da utvrdi kako stanje zemljišta utiče na oprašivače koji žive, gnezde se i razvijaju u tlu. Iako su oprašivači ključni za formiranje plodova i semena, malo je istraženo kakvu ulogu svojstva zemljišta imaju u njihovom opstanku i kako savremene poljoprivredne prakse utiču na njih. ProPollSoil, finansiran kroz Horizon Europe sa 7,7 miliona evra, vodi Tehnički univerzitet u Minhenu i okuplja partnere iz 13 evropskih zemalja i Kanade. Srbija učestvuje kroz tim Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji će istraživati veze između zemljišta, biodiverziteta i oprašivača u domaćim agroekosistemima. #propollsoil

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šar... Više [+]

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Srbija). Ipak, njihova dobit u 2024. iznosila je nepunih 220 miliona dinara, što je gotovo 40% manje u odnosu na prethodnu godinu. Direktor DTD Ribarstva iz Bača, Aleksandar Stajčić, ističe da je najveća pretnja za domaće tržište uvoz ribe. On navodi da zemlje u okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, subvencionišu svoje proizvođače i izuzimaju ih od nameta, čime su u daleko boljem položaju od srpskih firmi. #proizvodnjaribe

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica... Više [+]

Predstavnici mesno-prerađivačke industrije zatražili su od Ministarstva poljoprivrede da ubrza proceduru za uvoz zamrznutog svinjskog mesa, dok uzgajivači svinja insistiraju na uvođenju kvota kako bi se zaštitilo domaće tržište. Predsednica Unije proizvođača svinja Srbije, Sanja Ćelebićanin, kaže da nema nestašica, što potvrđuje i stabilna otkupna cena. ”Znamo koliko imamo tovljenika. Prvo treba uraditi analizu potreba, a ne širiti narativ o nestašicama”, napominje Ćelebićanin. Ona ističe da rashlađenog mesa ima dovoljno za maloprodaju, ali da je za smrznuto meso potrebno uvesti jasne kriterijume i kvote za uvoz, i to samo kada domaće količine budu iscrpljene. #uvozmesa

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima. U SPOS-u ističu da goto... Više [+]

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima. U SPOS-u ističu da gotovo nijedna sezona više ne prolazi bez značajnih šteta, jer klimatski poremećaji posebno pogađaju pčelarstvo – jednu od najosetljivijih grana poljoprivrede. Strategija je rezultat višegodišnjeg rada i prvi pokušaj da se sektoru obezbedi jasniji okvir za povećanje otpornosti na klimatske izazove. Kako poručuju iz SPOS-a, dokument će se u narednim godinama dopunjavati novim znanjima i idejama, uz doprinos mladih pčelara, naučnika i stručnjaka. #spos #pcelarstvo