Startap Air Co. iz Njujorka proizvodi alkohol od ugljen-dioksida i zelenog vodonika, a svoju votku naziva najodrživijim žestokim pićem na svetu. Pri konvencionalnoj proizvodnji jedne boce te vrste pića dolazi do ispuštanja 5,9 kg CO2, a Air Co. tvrdi da je njegov proizvod čak ugljenično negativan, o... Više [+]

Startap Air Co. iz Njujorka proizvodi alkohol od ugljen-dioksida i zelenog vodonika, a svoju votku naziva najodrživijim žestokim pićem na svetu. Pri konvencionalnoj proizvodnji jedne boce te vrste pića dolazi do ispuštanja 5,9 kg CO2, a Air Co. tvrdi da je njegov proizvod čak ugljenično negativan, odnosno da iz atmosfere uklanja po 450 grama tog gasa. Air Co. je osnovan u Njujorku 2019. godine sa vizijom ublažavanja klimatskih promena pomoću tehnologije za uklanjanje ugljenika iz vazduha. Kompanija proizvodi alkohol za svoju votku u takozvanom reaktoru za konverziju ugljenika, u kojem CO2 meša sa zelenim vodonikom. Air votka se sastoji od 40% etanola i 60% vode, a njeni kreatori tvrde da nema nikakvih primesa. #klimatskepromene #zastitazivotnesredine

Posle neverovatnog uzleta u ovoj sezoni, cene bobičastog voća na svetskom tržištu već neko vreme su na istom nivou, a kod nekih vrsta kreću i silaznom linijom. Aleksandar Leposavić, iz čačanskog Instituta za voćarstvo, kaže da je stagnacija cena sa tendencijom pada zabeležena trenutno kod kupine i j... Više [+]

Posle neverovatnog uzleta u ovoj sezoni, cene bobičastog voća na svetskom tržištu već neko vreme su na istom nivou, a kod nekih vrsta kreću i silaznom linijom. Aleksandar Leposavić, iz čačanskog Instituta za voćarstvo, kaže da je stagnacija cena sa tendencijom pada zabeležena trenutno kod kupine i jagode. ”Dešavanja na svetskom tržištu su neobična. Dok cena malina nastavlja da raste u Evropi, na američkom tržištu se polako smiruje, a kod jagode i kupine znatno pada. Maline i tamo imaju solidne cene. Međutim, primetni su problemi u transportu, i mnogi drugi, tako da je i ona u laganom silaznom trendu”, napominje Lapopsavić.

Iz vinskog podruma ”Radgonske Gorice” u Sloveniji stiže neobičan i potpuno inovativan penušavac netaknut svetlošću (Untouch by light). Reč je o prvom penušavom vinu na svetu koje se proizvodi, prodaje i pije u potpunom mraku, kao odgovor na... Više [+]

Iz vinskog podruma ”Radgonske Gorice” u Sloveniji stiže neobičan i potpuno inovativan penušavac netaknut svetlošću (Untouch by light). Reč je o prvom penušavom vinu na svetu koje se proizvodi, prodaje i pije u potpunom mraku, kao odgovor na istraživanja koja pokazuju da svetlost ima negativan uticaj na vinske arome.

Tropske vrućine tokom letnjih meseci možda ne odgovaraju građanima, ali izgleda da itekako pogoduju voću karakterstičnom za neke vrele delove sveta. Potvrda stiže i iz brdovitog Dragačeva gde se na imanju Jevremovića uzgaja kivano poznat i kao afrička dinja. ”Počeo sam proizvodnju sa svega par semen... Više [+]

Tropske vrućine tokom letnjih meseci možda ne odgovaraju građanima, ali izgleda da itekako pogoduju voću karakterstičnom za neke vrele delove sveta. Potvrda stiže i iz brdovitog Dragačeva gde se na imanju Jevremovića uzgaja kivano poznat i kao afrička dinja. ”Počeo sam proizvodnju sa svega par semenki koje sam zasadio u čaši i bio sam skeptičan da li će se uopšte primiti. Kada su nikle, mlade biljčice su ličile na rasad krastavca, obezbedio sam im naslon i misija je počela. Neobičnog je ukusa, kada jedete deluje vam kao da je pomešana banana, dinja, krastavac i limeta, ali je jako ukusno i pre svega zdravo. Prodaja ide odlično, kupci stalno traže kivano”, kaže Milan Jevremović iz sela Zeoke.

Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja nema zvaničnu evidenciju o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih gljiva, što ukazuje da se najveći deo prometa tim šumskim plodovima odvija van legalnih tokova i bez ikakve kontrole. Iako se sakupljanjem pečuraka može ostvariti dobra zarada,... Više [+]

Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja nema zvaničnu evidenciju o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih gljiva, što ukazuje da se najveći deo prometa tim šumskim plodovima odvija van legalnih tokova i bez ikakve kontrole. Iako se sakupljanjem pečuraka može ostvariti dobra zarada, one su kod nas sve ugroženija vrsta, jer o ovom prirodnom blagu brinu samo malobrojna gljivarska udruženja. Srbija je jedno od bogatijih nalazišta tartufa, najskupocenije pečurke na svetu, ali i sakupljanje drugih jestivih vrsta, poput vrganja, šumskog pileta i lisičarke može doneti dobru zaradu. Ranije su postojale licence gljivar, determinator a sada postoji i licenca za komercijalne berače. #sumskegljive #tartufi

Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada raspisala je tender za projektovanje kompleksa Botaničke bašte u Petrovaradinu. Botanička bašta nalaziće se na površini od 4,2 hektara, a lokacija budućeg kompleksa je uz severoistočni obod zone objekata odbrane Hornverka. Kompoziciono rešenje pro... Više [+]

Gradska uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada raspisala je tender za projektovanje kompleksa Botaničke bašte u Petrovaradinu. Botanička bašta nalaziće se na površini od 4,2 hektara, a lokacija budućeg kompleksa je uz severoistočni obod zone objekata odbrane Hornverka. Kompoziciono rešenje projekta botaničke bašte mora biti u vidu manjih i većih oblikovanih celina, kao specifična parkovska površina sa višefunkcionalnom namenom, jer će imati i naučno-istraživačku i obrazovnu i dekorativnu funkciju. U budućem kompleksu tako će se nalaziti Centar za posetioce, izložbeni i ekonomsko- proizvodni (naučni) deo. Tender je otvoren do 15. novembra. #botanickabasta #novisad

Klimatske promene utiču na to da u Srbiji postaje sve toplije a, prema pesimističkom scenariju, do 2060. godine količina padavina u našoj zemlji će se smanjiti za 14,10 milimetara po dekadi, što je oko 7,8 osto manje u odnosu na 1990, podaci su Organizacije UN za hranu i poljoprivredu nacija (FAO) i... Više [+]

Klimatske promene utiču na to da u Srbiji postaje sve toplije a, prema pesimističkom scenariju, do 2060. godine količina padavina u našoj zemlji će se smanjiti za 14,10 milimetara po dekadi, što je oko 7,8 osto manje u odnosu na 1990, podaci su Organizacije UN za hranu i poljoprivredu nacija (FAO) izneti na jučerašnjoj radionici o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Srbiji. Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene, Tales de Olvil rekao je da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji izazivaju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.

Već je jedanaesta godina kako Srpska čitaonica u Irigu i vinarija Mačkov podrum, povodom Dana mladog portugizera, organizuju konkurs za najlepšu pesmu o vinu. Od pokretanja konkursa stiglo je ukupno 696 pesama od 405 autora, što govori o zn... Više [+]

Već je jedanaesta godina kako Srpska čitaonica u Irigu i vinarija Mačkov podrum, povodom Dana mladog portugizera, organizuju konkurs za najlepšu pesmu o vinu. Od pokretanja konkursa stiglo je ukupno 696 pesama od 405 autora, što govori o značaju i veličini ovog konkursa. Svi građani sveta koji žele, mogu poslati svoje pesme, zaključno sa 31. oktobrom. Jedini uslov je da tema pesme bude vino a svi ostali detalji se mogu saznati na zvaničnoj stranici organizatora. Pobednici će biti proglašeni na Danu mladog portugizera, koji će se održati 19. novembra u Vinskoj ulici u Irigu.

U Srbiji će ove godine prinos bagremovog, lipovog i livadskog meda biti za 70 do 75 odsto manji od prosečnog. Neki pčelari ga uopšte ni neće imati zbog klimatskih promena, čestih kiša i hladnih noći u vreme cvetanja biljki, jer tada pčele ne mogu da skupljaju nektar. Zbog svega navedenog, med je pos... Više [+]

U Srbiji će ove godine prinos bagremovog, lipovog i livadskog meda biti za 70 do 75 odsto manji od prosečnog. Neki pčelari ga uopšte ni neće imati zbog klimatskih promena, čestih kiša i hladnih noći u vreme cvetanja biljki, jer tada pčele ne mogu da skupljaju nektar. Zbog svega navedenog, med je poskupeo više od 100 odsto, sa šest-sedam evra na više od 15 evra za kilogram. Najtraženijih vrsta meda neće biti dovoljno na tržištu, osim suncokretovog čiji prinos ove godine nije smanjen ali ga potrošači nerado kupuju iako je podjednako kvalitetan kao i bagremov. #suncokretovmed #cenameda

Oldtajmer među rezačima pršute. I dalje u upotrebi :)

Italijani ove godine neće imati med sa svojih polja i iz košnica. U odnosu na prošlu godinu proizvodnja je podbacila za katastrofalnih 95 procenata. Klimatske promene nisu pogodile samo pčelare, jer je u nekim severnim pokrajinama tradicionalnog italijanskog proizvoda kao što je maslinovo ulje proiz... Više [+]

Italijani ove godine neće imati med sa svojih polja i iz košnica. U odnosu na prošlu godinu proizvodnja je podbacila za katastrofalnih 95 procenata. Klimatske promene nisu pogodile samo pčelare, jer je u nekim severnim pokrajinama tradicionalnog italijanskog proizvoda kao što je maslinovo ulje proizvedeno čak 80 procenata manje. Kao posledica klimatskih promena opala je i proizvodnja vina, najviše u regiji Toskana, gde je ove godine proizvedeno 25 odsto manje nego prošle godine. Klimatske promene i njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju Italiju je koštao, u protekloj deceniji, više od 14 milijardi evra. #klimatskepromene

Kovid kriza pravi velike probleme živinarima, prvenstveno kod plasmana konzumnih jaja, kaže direktor Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić. "Potrošnja živina i konzumnih jaja se jako reflkektovala na stanje u živinarstvu tokom pandemije", dodaje on. Uz to se desio značajan rast cena sirovina... Više [+]

Kovid kriza pravi velike probleme živinarima, prvenstveno kod plasmana konzumnih jaja, kaže direktor Poslovne zajednice za živinarstvo Rade Škorić. "Potrošnja živina i konzumnih jaja se jako reflkektovala na stanje u živinarstvu tokom pandemije", dodaje on. Uz to se desio značajan rast cena sirovina za stočnu hranu i najavljeni izuzetan rast cena svih vidova energije, ambalaže, transporta i pitanje je koliko ko će od živinara moći da izdrži. Tržišna cena konzumnih jaja je pak niža nego pre godinu i po dana jer nema mogućnosti da se cena poveća, nema ko da ih kupi a nema ni izvoza, zaključuje Škorić.

Niko nije podneo zahtev za građevinsku dozvolu, niti je tražio da se produže lokacijski uslovi za poslednju planiranu mini-hidroelektranu (MHE) na Velikom Rzavu, potrvdila je Opština Arillje, a prenosi portal Svetskog fonda za prirodu (WWF Adria). Skupština te opštine je prošle godine zaustavila i i... Više [+]

Niko nije podneo zahtev za građevinsku dozvolu, niti je tražio da se produže lokacijski uslovi za poslednju planiranu mini-hidroelektranu (MHE) na Velikom Rzavu, potrvdila je Opština Arillje, a prenosi portal Svetskog fonda za prirodu (WWF Adria). Skupština te opštine je prošle godine zaustavila i izdavanje dokumenata za izgradnju MHE na teritoriji Arilja. Opština podseća su lokacijski uslovi za poslednju MHE na Velikom Rzavu prestali da važe u martu, a potvrda o “sudbini” nesuđene MHE je stigla na zahtev Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu. WWF konstatuje da je na taj način spašeno oko 55 kilometara toka Velikog Rzava od izgradnje malih hidroelektrana i sprečena njegova dalja degradacija. #velikirzav #mhe

Cena tovljenika je na području Kikinde porasla u prethodnom periodu i sada se kreće između 180 i 200 dinara za kilogram žive vage. Međutim, prema rečima stočara, to još uvek nije dovoljno da bi se ostvarila zarada jer je u međuvremenu cena... Više [+]

Cena tovljenika je na području Kikinde porasla u prethodnom periodu i sada se kreće između 180 i 200 dinara za kilogram žive vage. Međutim, prema rečima stočara, to još uvek nije dovoljno da bi se ostvarila zarada jer je u međuvremenu cena repromaterijala takođe poskupela. ”Sada je cena nešto viša nego ranije, tako da se kreće od 180 do 200 dinara za kilogram žive vage, ali to ne pokriva naše troškove u proizvodnji. Na sadašnju cenu žive vage i cenu repromaterijala, tovljenik bi trebalo da košta od 230 do 250 dinara za kilogram i sa tom cenom bi se nekako pokrili”, smatra Dalibor Kovačević, stočar iz Kikinde.

Velika Britanija hitno će ponuditi 800 viza mesarima iz drugih zemalja na period od šest meseci zbog nedostatka radne snage i poremećaja u lancima snabdevanja, rekao je juče Ministar životne sredine George Eustice. Poljoprivrednici širom zemlje objašnjavaju da su Bregzit i pandemija covida-19 izazva... Više [+]

Velika Britanija hitno će ponuditi 800 viza mesarima iz drugih zemalja na period od šest meseci zbog nedostatka radne snage i poremećaja u lancima snabdevanja, rekao je juče Ministar životne sredine George Eustice. Poljoprivrednici širom zemlje objašnjavaju da su Bregzit i pandemija covida-19 izazvali pravi egzodus radnika iz istočne Evrope koji rade u klanicama i fabrikama za preradu mesa, ostavljajući svinje da se gomilaju na farmama svinja i poljima širom zemlje. ”Dozvolićemo radnicima iz klanica i fabrika za preradu mesa da dođu na šest meseci u okviru programa sezonskih radnika. To će nam pomoći da rešimo problem prevelikog broja svinja na farmama“, objasnio je Eustice.

Lepa vest za Međunarodni dan žena na selu. Naime, dva proizvoda sa geografskom oznakom - pirotski ćilim i tekeriški peškir, kao i tri proizvoda bez geografskog porekla - pustovana lopta, ćirilica i tkana prostirka, tradicionalne su rukotvorine iz Srbije koje će uskoro dobiti kolektivni žig Etno mrež... Više [+]

Lepa vest za Međunarodni dan žena na selu. Naime, dva proizvoda sa geografskom oznakom - pirotski ćilim i tekeriški peškir, kao i tri proizvoda bez geografskog porekla - pustovana lopta, ćirilica i tkana prostirka, tradicionalne su rukotvorine iz Srbije koje će uskoro dobiti kolektivni žig Etno mreže naše zemlje, kojim će se potvrditi njihov kvalitet i autentičnost na tržištu. U mnoštvu kopija i falsifikata ovaj žig će biti garancija da su ovi proizvodi dobijeni ručnim tkanjem članica Etno mreže Srbije. #etnomreža #međunarodnidanženanaselu

Svetski Simpozijum Oznaka Geografskog Porekla održava se u formi virtuelne izložbe i predstavlja oznake porekla iz raznih krajeva sveta. Na ovom linku možete posetiti izložbu. Najbolje da to uradite preko računara, a ne mobilnog uređaja – z... Više [+]

Svetski Simpozijum Oznaka Geografskog Porekla održava se u formi virtuelne izložbe i predstavlja oznake porekla iz raznih krajeva sveta. Na ovom linku možete posetiti izložbu. Najbolje da to uradite preko računara, a ne mobilnog uređaja – zbog virtuelnog obilaska i navigacije koja zahteva upotrebu miša. #originalsrbija

Srećan Dan prokupca svima koji slave! Ove godine više od 200 ugostiteljskih objekata u Srbiji učestvuje u nizu manifestacija kojima će biti slavljena ova najvažnija crna autohtona vinska sorta. U svim lokalima u kojima se služi dobro vino,... Više [+]

Srećan Dan prokupca svima koji slave! Ove godine više od 200 ugostiteljskih objekata u Srbiji učestvuje u nizu manifestacija kojima će biti slavljena ova najvažnija crna autohtona vinska sorta. U svim lokalima u kojima se služi dobro vino, u restoranima, vinotekama, kafanama ili barovima slavi se Dan prokupca, 14. oktobar i Nedelja prokupca od 11. do 18. oktobra.

Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano. Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u to... Više [+]

Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano. Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000, a najveća 120.000 dinara. “Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje”, ocenjuje Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije. On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizova. #pekar #unijapekarasrbije

Forum poljoprivrednih politika (APF) 2021 održaće se 20. i 21. oktobra u Vrnjačkoj Banji. Tema ovogodišnjeg događaja je “Zelena agenda za zapadni Balkan: Obaveze i trenutno stanje”. Forum je dvodnevni događaj koji ima za cilj donošenje preporuka za kreiranje regionalnih politika u jugoistočnoj Evrop... Više [+]

Forum poljoprivrednih politika (APF) 2021 održaće se 20. i 21. oktobra u Vrnjačkoj Banji. Tema ovogodišnjeg događaja je “Zelena agenda za zapadni Balkan: Obaveze i trenutno stanje”. Forum je dvodnevni događaj koji ima za cilj donošenje preporuka za kreiranje regionalnih politika u jugoistočnoj Evropi vezano za poljoprivredu i ruralni razvoj koji uključuje sve relevantne regionalne i međunarodne aktere. APF je snovan 2001. godine kako bi se olakšalo kreiranje poljoprivrednih politika u zemljama jugoistočne Evrope. APF 2021 organizuje Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj (SWG) u jugoistočnoj Evropi, u saradnji sa srpskim Ministarstvom poljoprivrede.