Sezona berbe malina i borovnica u Srbiji ušla je u najintenzivniju fazu, a proizvođači se i ove godine suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom sezonske radne snage. Iako se dnevnice kreću od 4.500 do 7.000 dinara, a pojedini voćari nude i oko 50... Više [+]

Sezona berbe malina i borovnica u Srbiji ušla je u najintenzivniju fazu, a proizvođači se i ove godine suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom sezonske radne snage. Iako se dnevnice kreću od 4.500 do 7.000 dinara, a pojedini voćari nude i oko 50 evra dnevno, uz smeštaj i obroke, interesovanje za ove poslove ostaje ograničeno. Voćari upozoravaju da voće mora da bude ubrano u kratkom roku, zbog čega svaki dan bez dovoljno radnika povećava rizik od gubitaka. Stariji berači sve teže podnose rad na visokim temperaturama, dok mlađi češće biraju poslove u drugim sektorima. Zbog toga se sve više proizvođača okreće radnicima iz inostranstva, najčešće iz Nepala, Indije i Uzbekistana, iako to podrazumeva dodatne troškove za vize, put, smeštaj i organizaciju rada. #sezonskiradnici

U Srbiji se godišnje proizvede svega oko 10 tona špargle, iako su potrebe tržišta i do 20 puta veće. Dragomir Ivanović iz okoline Omoljice kod Pančeva ovim povrćem bavi se već deset godina, a danas pomaže i drugima koji žele da podignu zasa... Više [+]

U Srbiji se godišnje proizvede svega oko 10 tona špargle, iako su potrebe tržišta i do 20 puta veće. Dragomir Ivanović iz okoline Omoljice kod Pančeva ovim povrćem bavi se već deset godina, a danas pomaže i drugima koji žele da podignu zasad. Najveća ulaganja su u prve dve godine, jer se špargla za ishranu i prodaju koristi tek od treće godine. Ipak, ova kultura dobro podnosi naše klimatske uslove, ne traži velike površine, a sa jednog hektara, kako navodi Ivanović, može se zaraditi i do 20.000 evra. On ima oko 3.000 sadnica stare sorte Aržontaj i godišnje proizvede oko tonu špargle, koju prodaje domaćem tržištu, uglavnom restoranima, hotelima i boljim piljarama. #spargla

Evropska unija najavila je 500 miliona evra iz poljoprivredne krizne rezerve kao odgovor na nagli rast cena đubriva, nakon predstavljanja Akcionog plana za đubriva Evropske komisije. Države članice moći će da ovu podršku dopune nacionalnim... Više [+]

Evropska unija najavila je 500 miliona evra iz poljoprivredne krizne rezerve kao odgovor na nagli rast cena đubriva, nakon predstavljanja Akcionog plana za đubriva Evropske komisije. Države članice moći će da ovu podršku dopune nacionalnim sredstvima do 200 odsto dobijene alokacije. Copa-Cogeca ocenjuje da je reč o prvom pozitivnom koraku, ali upozorava da taj iznos neće biti dovoljan da nadoknadi dodatne troškove evropskih poljoprivrednika. Posebno ukazuju na CBAM mehanizam za đubriva, koji bi, prema njihovoj proceni, samo u 2026. mogao da košta poljoprivrednike 820 miliona evra. Ova organizacija upozorava da bi skupa đubriva mogla dovesti do smanjenja upotrebe, promena u plodoredu i pada proizvodnje. #akcioniplanzadjubriva
Foto: Pexels

Nagrada ”Beogradski pobednik 2026” dodeljena je u Privrednoj komori Srbije za 23 proizvođača rakije koji su učestvovali u ocenjivanju u okviru manifestacije ”Beogradski rakija fest 2026”. Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je 60 destiler... Više [+]

Nagrada ”Beogradski pobednik 2026” dodeljena je u Privrednoj komori Srbije za 23 proizvođača rakije koji su učestvovali u ocenjivanju u okviru manifestacije ”Beogradski rakija fest 2026”. Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je 60 destilerija, a cilj organizatora ”Najjači ukusi Srbije” i PKS je snažnija promocija srpske rakije na tržištima na kojima još nije dovoljno prisutna. Prema rečima prof. dr Predraga Vukosavljevića, od 55 ocenjivanih rakija čak 24 bile su šljivovice, koje su osvojile 15 zlatnih medalja. Kao važna novina istaknuto je da su uzorci uzimani sa tržišta, a ne dostavljani od proizvođača. Ocenjivanje je rađeno prema metodologiji Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. #beogradskipobednik #ocenjivanjerakija
Foto: Ivana Vukotić

Prve kajsije u čačanskom kraju voćari će brati za dve do tri nedelje, a ako vremenske prilike ostanu povoljne, očekuju se visoki prinosi i kvalitetni plodovi. U okolini Čačka, posebno u Miokovcima i okolnim selima, kajsija se gaji na više s... Više [+]

Prve kajsije u čačanskom kraju voćari će brati za dve do tri nedelje, a ako vremenske prilike ostanu povoljne, očekuju se visoki prinosi i kvalitetni plodovi. U okolini Čačka, posebno u Miokovcima i okolnim selima, kajsija se gaji na više stotina hektara i prepoznatljiva je po ukusu, aromi i kvalitetu. Kako ocenjuje dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, rod u zapadnoj Srbiji ove godine je veoma dobar. Prolećni mraz je u većini zasada samo proredio plodove, što je proizvođačima čak išlo u prilog, dok su na jugu Srbije zabeležena veća oštećenja. Plodovi su sada u fazi intenzivnog porasta, a zahvaljujući proređivanju očekuje se da budu krupni i dobro razvijeni. #berbakajsija

Berba višanja u Toplici trebalo bi da počne za petnaestak dana, a voćari očekuju znatno bolji rod nego prethodnih godina. Prolećni mrazevi su ih uglavnom mimoišli, ali je nedostatak padavina već uticao na kvalitet ploda. Proizvođači se nada... Više [+]

Berba višanja u Toplici trebalo bi da počne za petnaestak dana, a voćari očekuju znatno bolji rod nego prethodnih godina. Prolećni mrazevi su ih uglavnom mimoišli, ali je nedostatak padavina već uticao na kvalitet ploda. Proizvođači se nadaju kiši do početka berbe i realnoj otkupnoj ceni, koja bi pokrila troškove proizvodnje. Zvanične cene još nema, dok se nezvanično pominje da bi mogla biti niža nego prošle godine, kada je kilogram dostizao i 300 dinara. Voćari očekuju da cena bude makar iznad 100 dinara, dok analitičari upozoravaju da će na tržište uticati i rod u Poljskoj, kao i zalihe kod hladnjačara. Višnja je, uz šljivu, jedna od najvažnijih kultura za hiljade domaćinstava u Toplici. #berbavisanja

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekol... Više [+]

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekološki ciljevi i ekonomska isplativost mogu ići zajedno. U Holandiji farmeri kroz „biodiverzitetski mozaik njiva“ kombinuju useve, cvetne trake i površine za ptice. U Nemačkoj se detelina koristi kao „živi malč“ koji čuva vlagu i smanjuje potrebu za đubrivom. Hrvatsko eko imanje Zrno pokazuje kako organska proizvodnja može biti povezana sa preradom i direktnim plasmanom hrane. Ovi primeri potvrđuju da agroekološke mere imaju najveći efekat kada nisu samo uslov za subvencije, već podrška održivoj i isplativoj proizvodnji. #agroekoloskemere

Klaster CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisao je regionalni studentski konkurs ”Ekoton 26: Novi prostori suživota“, sa nagradnim fondom od 30.000 evra. Konkurs je otvoren za studente i... Više [+]

Klaster CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisao je regionalni studentski konkurs ”Ekoton 26: Novi prostori suživota“, sa nagradnim fondom od 30.000 evra. Konkurs je otvoren za studente iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije, a poseban značaj za ruralni prostor ima zadatak ”Ruralna reanimacija – Integrisanje tehnologija u selo“. Od učesnika se očekuju održiva rešenja za revitalizaciju seoskih pejzaža, napuštenih objekata i prostora zajednice, uz povezivanje lokalnih resursa, savremenih tehnologija i ekološke gradnje. Radovi se predaju do 28. septembra. Rezultati će biti objavljeni do kraja oktobra. #ruralnareanimacija

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI sprovodi projekat ”Stare sorte Srbije – Kragujevac 2026”, posvećen očuvanju autohtonih sorti i biljnih genetičkih resursa. U okviru projekta, u subotu, 20. juna od 10 časova, u Biznis inovacionom centru u Kraguj... Više [+]

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI sprovodi projekat ”Stare sorte Srbije – Kragujevac 2026”, posvećen očuvanju autohtonih sorti i biljnih genetičkih resursa. U okviru projekta, u subotu, 20. juna od 10 časova, u Biznis inovacionom centru u Kragujevcu biće održana tri predavanja. Govoriće dr Zora Dajić Stevanović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Sanja Mikić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i dr Slađana Savić iz Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu. Biće reči o značaju starih sorti, Balkanu kao području bogatom biljnim genetičkim resursima, kao i o inicijativama za njihovo očuvanje. Broj mesta je ograničen, a prijave su na mejl: dejan.milosevic@prviprvinaskali.com.
#staresorte

Više od 70% farmi u Engleskoj danas deo prihoda ostvaruje van tradicionalne proizvodnje hrane, pokazuju podaci britanskih vlasti. Zbog rasta troškova goriva, đubriva, stočne hrane i radne snage, klimatskih rizika, nestabilnog tržišta i sman... Više [+]

Više od 70% farmi u Engleskoj danas deo prihoda ostvaruje van tradicionalne proizvodnje hrane, pokazuju podaci britanskih vlasti. Zbog rasta troškova goriva, đubriva, stočne hrane i radne snage, klimatskih rizika, nestabilnog tržišta i smanjenja podsticaja, mnogi farmeri razvijaju dopunske delatnosti kako bi sačuvali gazdinstva. Najčešći dodatni izvori prihoda su seoski turizam, kampovi, prodaja lokalnih proizvoda i obnovljivi izvori energije. Na pojedinim farmama ovi poslovi donose više novca od same poljoprivrede. Stručnjaci ocenjuju da ovaj trend pokazuje da proizvodnja hrane sve češće nije dovoljna za opstanak gazdinstava, već diversifikacija postaje neophodan uslov za održivost moderne poljoprivrede. #farme #ruralnirazvoj
Foto: Pexels

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voć... Više [+]

Ako vremenske prilike ne donesu neočekivan preokret, ovogodišnja voćarska sezona mogla bi da bude među boljima u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle godine, kada su mraz i suša desetkovali rod, stručnjaci sada procenjuju da većina voćnih vrsta ima dobru startnu poziciju. Master inženjer voćarstva Nikola Spasojević ocenjuje da je ključna prednost to što ovog proleća nije bilo jačih poznih mrazeva, dok su padavine bile ravnomerno raspoređene. Šljiva bi mogla da ima iznadprosečan rod, kajsija je u većini zasada dobro podnela kritični period, a dobar rod očekuje se i kod jabuke i kruške. Optimizam postoji i u Blacu, jednom od najvažnijih šljivarskih krajeva Srbije, gde proizvođači očekuju bolji prinos i dobru cenu. #prinosvoca

Od 1. juna u Srbiji je počela primena novog Zakona o organskoj proizvodnji, koji donosi nova pravila za proizvođače, prerađivače, kontrolne organizacije, uvoznike i izvoznike. Jedna od ključnih novina je uvođenje Registra organskih proizvođ... Više [+]

Od 1. juna u Srbiji je počela primena novog Zakona o organskoj proizvodnji, koji donosi nova pravila za proizvođače, prerađivače, kontrolne organizacije, uvoznike i izvoznike. Jedna od ključnih novina je uvođenje Registra organskih proizvođača, uz obavezu prijave aktivnosti nadležnom organu. Zakon uređuje proizvodnju, označavanje, oglašavanje, kontrolu, sertifikaciju i nadzor u organskom sektoru. Primena obuhvata biljnu i stočarsku proizvodnju, akvakulturu i pčelarstvo, kao i proizvode namenjene ishrani ljudi i životinja. Važna promena je i to što prerađivači više ne mogu biti organizatori proizvodnje niti nosioci sertifikata za celu grupu. Zakon zabranjuje upotrebu GMO i uvodi pravila za korišćenje oznaka „eko“, „org“ i „bio“, kao i nacionalnog znaka za organski proizvod. #zakonoorganskojproizvodnji

Proizvođači mleka upozoravaju da se otkupne cene mleka i dalje smanjuju, iako su u februaru održani protesti. Milan Isailović, stočar iz Metlića kod Šapca, kaže da mu PK ”Zlatibor“ plaća 50 dinara po litru, uz najavu novog sniženja, dok mu... Više [+]

Proizvođači mleka upozoravaju da se otkupne cene mleka i dalje smanjuju, iako su u februaru održani protesti. Milan Isailović, stočar iz Metlića kod Šapca, kaže da mu PK ”Zlatibor“ plaća 50 dinara po litru, uz najavu novog sniženja, dok mu duguje oko 12 miliona dinara. Zbog toga, navodi, prodaje grlo po grlo kako bi ishranio ostatak stoke. Predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja Milorad Majstorović kaže da zahtev farmera za uvođenje prelevmana na uvoz jeftinih tvrdih sireva još nije ispunjen. Prema njegovim rečima, mleko se u okolini Kraljeva plaća od 35 do 54 dinara, a cena je posle protesta dva puta smanjena. #cenamleka
Foto: Pexels

Paradajz je u SAD postao simbol rasta troškova hrane, pošto je za godinu dana poskupeo za oko 40%, više od kafe, govedine i smrznute ribe. Stručnjaci rast cena povezuju sa slabijim prinosima, skupljim gorivom i promenama u trgovinskoj polit... Više [+]

Paradajz je u SAD postao simbol rasta troškova hrane, pošto je za godinu dana poskupeo za oko 40%, više od kafe, govedine i smrznute ribe.
Stručnjaci rast cena povezuju sa slabijim prinosima, skupljim gorivom i promenama u trgovinskoj politici, posebno sa uvođenjem carina na paradajz iz Meksika, odakle dolazi veliki deo američke ponude. Na granici je uvozni paradajz već bio skuplji za 17%, dok restorani beleže još veći udar: nabavne cene pojedinih vrsta porasle su i do 65% za mesec dana. Zbog toga kupci sve češće odustaju od kupovine, a ugostitelji upozoravaju da im ovaj osnovni sastojak ozbiljno povećava troškove poslovanja. #cenaparadajza

Mraz koji je početkom maja zahvatio Srednji Banat oštetio je pšenicu na pojedinim lokalitetima, a na nekim parcelama ratari očekuju i do 50% manji prinos. U oštećenim delovima klasa formirana su sitna zrna ili ih uopšte nema. Poljoprivredni... Više [+]

Mraz koji je početkom maja zahvatio Srednji Banat oštetio je pšenicu na pojedinim lokalitetima, a na nekim parcelama ratari očekuju i do 50% manji prinos. U oštećenim delovima klasa formirana su sitna zrna ili ih uopšte nema. Poljoprivrednici iz Melenaca, Jarkovca i Tomaševca navode da su se pojavili beli delovi klasa, štura zrna i zaustavljen razvoj biljaka. Iz PSS Zrenjanin potvrđuju da su oštećenja izazvana niskim temperaturama, a ne bolestima ili insektima. Dodatni problem je nedostatak vlage. Stručnjaci upozoravaju da je pšenici sada hitno potrebna kiša, jer je zrno u fazi mlečne zrelosti i intenzivnog nalivanja. Ukoliko izostanu padavine i temperature pređu 30 stepeni, posledice po prinos i kvalitet zrna mogle bi biti još izraženije. #mraz #psenica

Srbija će biti počasni gost Međunarodnog sajma poljoprivrede u Parizu, koji se održava od 27. februara do 7. marta 2027. godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Kako je navedeno, to potvrđuje poziciju Srbije kao važnog poljoprivred... Više [+]

Srbija će biti počasni gost Međunarodnog sajma poljoprivrede u Parizu, koji se održava od 27. februara do 7. marta 2027. godine, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Kako je navedeno, to potvrđuje poziciju Srbije kao važnog poljoprivrednog aktera u Evropi i prilika je za predstavljanje domaće poljoprivrede, prehrambene industrije i gastronomskog nasleđa. Ministar Dragan Glamočić istakao je da francuske investicije u Srbiji već doprinose modernizaciji proizvodnje i prerade hrane. Među investitorima su Lactalis, Bongrain, Soufflet Group i Sicoberr. Sajam u Parizu vidi Srbiju kao važnog partnera, a očekuje se i jačanje saradnje u stočarstvu, vinarstvu, organskoj i digitalnoj poljoprivredi. #sajampoljoprivrede #pariz

Regenerativna poljoprivreda sve češće se pominje kao odgovor na iscrpljivanje zemljišta, klimatske stresove i rastuće troškove proizvodnje. O tome se govorilo na Danu polja regenerativne poljoprivrede u vinariji Plavinci, u organizaciji Sav... Više [+]

Regenerativna poljoprivreda sve češće se pominje kao odgovor na iscrpljivanje zemljišta, klimatske stresove i rastuće troškove proizvodnje. O tome se govorilo na Danu polja regenerativne poljoprivrede u vinariji Plavinci, u organizaciji Saveza za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Prema rečima Srđana Pavlovića, koordinatora Saveza, suština je da se zemljište ne posmatra samo kao proizvodna površina, već kao resurs koji treba očuvati i obnavljati. Vlasnik vinarije Branislav Anđelić kaže da u Plavincima koriste pokrovne useve, kompost, mikrobiološke preparate i čaj od komposta. Posebno izdvaja stočni grašak, koji kao zelenišno đubrivo može da smanji potrebu za azotnim đubrivima. Kako poručuje, zemljištu se život ne vraća za godinu dana, jer je decenijama narušavano. #regenerativnovinogradarstvo

Zlatibor će od 26. do 28. juna biti domaćin trećeg Sajma poljoprivrede i gastro-turizma, manifestacije koja okuplja proizvođače, izlagače, privrednike i ljubitelje domaćih proizvoda iz Srbije i regiona. Tokom tri dana posetioci će moći da o... Više [+]

Zlatibor će od 26. do 28. juna biti domaćin trećeg Sajma poljoprivrede i gastro-turizma, manifestacije koja okuplja proizvođače, izlagače, privrednike i ljubitelje domaćih proizvoda iz Srbije i regiona. Tokom tri dana posetioci će moći da obiđu gastronomski program, prezentacije tradicionalnih proizvoda, degustacije, kao i izložbu savremene poljoprivredne mehanizacije i repromaterijala. Sajam je zamišljen kao mesto susreta lokalnih proizvođača, turističke ponude i savremenih rešenja za poljoprivredu. Organizatori pozivaju proizvođače, udruženja, kompanije i preduzetnike da se prijave kao izlagači. Informacije su dostupne na telefon +381 69 8550 015 i mejl agrosajamzlatibor@ekoagrar.org. #sajampoljoprivrede #zlatibor

Pokret Ekološki ustanak saopštio je da je na području sela Brebevnica na Staroj planini firma ”Brebex” posekla oko 250 hektara šume radi izgradnje solarne elektrane, za koju tvrde da bi trebalo da napaja budući data centar kod Smilovskih je... Više [+]

Pokret Ekološki ustanak saopštio je da je na području sela Brebevnica na Staroj planini firma ”Brebex” posekla oko 250 hektara šume radi izgradnje solarne elektrane, za koju tvrde da bi trebalo da napaja budući data centar kod Smilovskih jezera. Iz pokreta navode da je firma ”Jadran” u februaru opštini Dimitrovgrad uputila pismo o namerama za izgradnju objekta na području Smilovskog polja, koje je opština istog dana prihvatila.Ekološki ustanak upozorava da bi objekat, za čije je funkcionisanje, kako tvrde, potrebna velika količina vode za hlađenje, mogao dodatno da ugrozi izvore, potoke i vodosnabdevanje u Dimitrovgradu. Od nadležnih traže odgovore o planovima, potrebama za vodom i uticaju na zaštićene vrste i lokalno stanovništvo. #ekoloskiustanak #secasume

Ovogodišnji rod maline u Srbiji mogao bi da bude jedan od najslabijih poslednjih godina i da iznosi do 15.000 tona, ukoliko do berbe ne bude vremenskih nepogoda, napominje predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović.... Više [+]

Ovogodišnji rod maline u Srbiji mogao bi da bude jedan od najslabijih poslednjih godina i da iznosi do 15.000 tona, ukoliko do berbe ne bude vremenskih nepogoda, napominje predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović. Razlog su, kako navodi, posledice prošlogodišnje suše, koja je oštetila mlade izdanke. Berba bi u ravničarskim krajevima trebalo da počne za 15 do 20 dana, a u brdskim za oko mesec dana. Zbog manje ponude u Srbiji i šteta od mraza u Poljskoj, proizvođači očekuju početnu otkupnu cenu od oko 550 dinara po kilogramu. Prema podacima RZS, Srbija je u 2025. proizvela 82.577 tona malina, 35 odsto manje nego 2018. godine. #rodmaline