Ekološki pokret „Okvir života“ i Toplička akademija strukovnih studija Prokuplje organizuju radionicu pod nazivom „Agrobiodiverzitet i pravo na seme“, koja će biti održana u ponedeljak, 22. septembra, od 11 do 15 časova u prostorijama akade... Više [+]

Ekološki pokret „Okvir života“ i Toplička akademija strukovnih studija Prokuplje organizuju radionicu pod nazivom „Agrobiodiverzitet i pravo na seme“, koja će biti održana u ponedeljak, 22. septembra, od 11 do 15 časova u prostorijama akademije. Na radionici će biti predstavljena inicijativa za formiranje nacionalne platforme za biljne genetičke resurse, a poziv je upućen svim ljubiteljima i čuvarima starih sorti iz jugoistočne Srbije. „Cilj je da se pruži uvid u osnove očuvanja starih sorti i prava na seme, kao i da se otvori prostor za diskusiju o zajedničkom radu na razvoju ove teme i njenoj zaštiti na nacionalnom nivou. Radionica je zamišljena kao početni korak, nakon koga očekujemo konkretnu saradnju zainteresovanih“, istakla je dr Ivana Radović, idejni tvorac projekta i asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Prijave su obavezne i otvorene do srede, 17. septembra, putem mejla okvirzivota@gmail.com. Ulaz je besplatan #okvirzivota

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu 273,6 miliona dinara iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2025. godinu. Rok za prijavu je 29. septembar. Novac je namenjen za podizanje... Više [+]

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu 273,6 miliona dinara iz Budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2025. godinu. Rok za prijavu je 29. septembar. Novac je namenjen za podizanje novih šuma – do 250.000 dinara po hektaru za sadnju tvrdih i plemenitih lišćara, do 220.000 za meke lišćare i četinare i do 180.000 dinara po hektaru za bagrem. Za melioraciju degradiranih šuma opredeljeno je 55 miliona dinara, a za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva 20 miliona dinara. Cilj konkursa je povećanje šumovitosti i kvaliteta šuma u Vojvodini, njihova bolja zaštita i obnova, kao i unapređenje rasadničke proizvodnje. #posumljavanjevojvodine

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do... Više [+]

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do 7.000 evra. Troškovi ulaganja procenjuju se na oko 2.000 evra, pa čista zarada može iznositi i do 5.000 evra po hektaru. Posebno je tražena organska nana, čija cena na izvoznim tržištima ide i do 30 odsto više. Otkup je gotovo zagarantovan, a proizvođači sa sopstvenim sušarama ili destilerijama ostvaruju dodatnu dobit. Za gajenje nane nisu potrebne velike investicije, pa se u posao sve češće uključuju i mala porodična gazdinstva. #uzgojnane

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jedno... Više [+]

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jednom gazdinstvu u selu Šume biti prikazana i praktična primena. Ivanjica je prepoznata kao voćarski kraj u kojem je proizvodnja maline osnov egzistencije za veliki broj domaćinstava. Upravo zato lokalni proizvođači sve češće traže nove načine da unaprede prinos, smanje troškove i efikasnije odgovore na izazove koje donose klimatske promene. Primena dronova u voćnjacima nudi rešenja poput preciznog praćenja zasada i racionalnije upotrebe zaštitnih sredstava. #dron #uzgojmalina
foto: Pixabay

Na 3. Svetskom kongresu o bio/organskim distriktima održanom od 26. do 29. avgusta u Lingćiju, u Kini, Srbija je prvi put predstavila svoj Biodistrikt Kolubaru. Delegaciju je predvodila Nacionalna asocijacija Serbia Organika, a prisustvoval... Više [+]

Na 3. Svetskom kongresu o bio/organskim distriktima održanom od 26. do 29. avgusta u Lingćiju, u Kini, Srbija je prvi put predstavila svoj Biodistrikt Kolubaru. Delegaciju je predvodila Nacionalna asocijacija Serbia Organika, a prisustvovalo je više od 100 stručnjaka iz 25 zemalja. Ivana Simić iz Serbia Organike predstavila je proces uvođenja koncepta biodistrikta u Srbiji, dok je Pavle Đorđević govorio o primerima saradnje lokalnih zajednica i institucija u razvoju organske proizvodnje i zaštiti prirodnih resursa. Kongres je, u organizaciji lokalne vlade Datonga i IFOAM Azije, okupio učesnike iz celog sveta. Učešće Srbije potvrđuje njen doprinos globalnom pokretu za održivu budućnost. #biodistriktkolubara

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom i prinos od 8.910 tona, dok se cena na veletržnici kretala od 900 do 1.300 din/kg. Iako se beleži rast površina – od 2014. do 2023. povećane su za više od 6.000 hektara – stručnjaci upo... Više [+]

Srbija je prošle godine imala 8.718 hektara pod leskom i prinos od 8.910 tona, dok se cena na veletržnici kretala od 900 do 1.300 din/kg. Iako se beleži rast površina – od 2014. do 2023. povećane su za više od 6.000 hektara – stručnjaci upozoravaju da naša zemlja još ne koristi dovoljno povoljne agroekološke uslove za uzgoj ovog voća. Najveće plantaže lešnika u Srbiji nalaze se u Kikindi, gde italijanska kompanija Agroitaly, deo grupacije Roncofreddo Holding, trenutno gaji lešnik na 705 hektara. Planirano je proširenje zasada, a uz druge proizvođače – među kojima se ističe Hazel House iz Agrostočara – u ovom severnobanatskom gradu će u narednih godinu-dve površine premašiti 1.000 hektara. #uzgojlesnika

Od 1. januara 2026. godišnja dozvola za rekreativni ribolov koštaće 9.000 dinara, prema Pravilniku Ministarstva zaštite životne sredine. Povlašćena cena od 4.500 dinara važi za žene, starije od 65 godina i osobe sa telesnim oštećenjem od 60... Više [+]

Od 1. januara 2026. godišnja dozvola za rekreativni ribolov koštaće 9.000 dinara, prema Pravilniku Ministarstva zaštite životne sredine. Povlašćena cena od 4.500 dinara važi za žene, starije od 65 godina i osobe sa telesnim oštećenjem od 60–80%. Lica sa invaliditetom preko 80%, vojni i civilni invalidi rata i mlađi od 18 godina dozvolu će plaćati 800 dinara. Na zaštićenim ribarskim područjima cene dozvola kretaće se od 2.000 do 10.000 dinara, dok će dnevna dozvola iznositi 1.300, a višednevna 2.600 dinara. Promene cena uvedene su radi usklađivanja sa troškovima održavanja ribarskih područja i zaštite ribljeg fonda. Time se, kako navode nadležni, želi obezbediti održiv razvoj sportskog ribolova. #dozvolezaribolov

Kompanije Sunoko i Helenik šugar započele su ovogodišnju kampanju prerade šećerne repe u tri šećerane – Crvenki, Vrbasu i Pećincima. Ova industrijska biljka posejana je na oko 31.000 hektara, a očekuje se da će ovogodišnji prinos biti prose... Više [+]

Kompanije Sunoko i Helenik šugar započele su ovogodišnju kampanju prerade šećerne repe u tri šećerane – Crvenki, Vrbasu i Pećincima. Ova industrijska biljka posejana je na oko 31.000 hektara, a očekuje se da će ovogodišnji prinos biti prosečan, oko 50 t/ha, što je za desetak tona više u odnosu na 2024. Kako je izjavio dr Živko Ćurčić iz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, šećerna repa je za razliku od drugih ratarskih kultura dobro podnela sušni period, a proizvođači se nisu suočili sa značajnijim bolestima. ”Kvalitet korena je bolji nego lane, a sadržaj šećera prelazi prosečnih 16%“, naglasio je Ćurčić. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja raspolaže viškovima šećera za izvoz. #secernarepa

Malina je jedan od naših najpoznatijih izvoznog proizvoda. Da popularnost ovog voća ne poznaje granice, potvrđuje i primer čitaoca Danasa iz Hamiltona na Novom Zelandu, koji je u lokalnom marketu naišao na smrznute maline iz Srbije – i to p... Više [+]

Malina je jedan od naših najpoznatijih izvoznog proizvoda. Da popularnost ovog voća ne poznaje granice, potvrđuje i primer čitaoca Danasa iz Hamiltona na Novom Zelandu, koji je u lokalnom marketu naišao na smrznute maline iz Srbije – i to po ceni koja ga je iznenadila. Naime, pakovanje od 750 grama koštalo je 14,39 novozelandskih dolara, odnosno 19,19 $/kg. Poređenje sa domaćim tržištem pokazalo je da su srpske maline na Novom Zelandu često jeftinije nego u pojedinim srpskim marketima. Ova neobična razlika u cenama ponovo otvara pitanje paradoksa u srpskoj poljoprivredi – kako je moguće da domaći potrošači često plaćaju više za svoj najpoznatiji izvozni proizvod nego kupci na drugom kraju sveta. #cenamaline

Sezona je išla na ruku proizvođačima bundeva u severnom Banatu – sunčani dani i jutarnje temperature oko 20 stepeni pokazali su se kao idealni uslovi za razvoj ove kulture. Uz sistem navodnjavanja ”kap po kap“ rod je obećavajući, pa poljopr... Više [+]

Sezona je išla na ruku proizvođačima bundeva u severnom Banatu – sunčani dani i jutarnje temperature oko 20 stepeni pokazali su se kao idealni uslovi za razvoj ove kulture. Uz sistem navodnjavanja ”kap po kap“ rod je obećavajući, pa poljoprivrednici očekuju dobar plasman do jeseni. Proizvođač Nikola Krnić napominje da je sušni maj doneo početne probleme, ali da su oni brzo prevaziđeni zahvaljujući punoj agrotehnici i redovnom navodnjavanju. Jul je, ističe, bio ključan – stabilne temperature i dovoljna vlaga pogodovali su cvetanju i oprašivanju, što je rezultiralo obiljem plodova. ”Navodnjavali smo dok nisu dostigle pet kilograma, a deo ukrasnih koristićemo i za dekoraciju“, dodaje Krnić. #uzgojbundeva
Foto: Pixabay

Berba kupusa i karfiola u Kikindi počela je pre nekoliko dana, a povrtari ističu da prinosi zavise pre svega od sorte i vremena setve. Najveća potražnja očekuje se sredinom septembra, kada domaćinstva tradicionalno počinju intenzivno da spr... Više [+]

Berba kupusa i karfiola u Kikindi počela je pre nekoliko dana, a povrtari ističu da prinosi zavise pre svega od sorte i vremena setve. Najveća potražnja očekuje se sredinom septembra, kada domaćinstva tradicionalno počinju intenzivno da spremaju zimnicu. Povrće se još uvek bere i u plastenicima. Tamo se mogu pronaći paprika i paradajz, pa kikindski povrtari kažu da je, uprkos vrlo teškoj godini, rod ipak solidan. Najveći problem bila je suša, koja je ove sezone drastično pogodila ratarstvo, dok je povrtarstvo uspelo donekle da održi proizvodnju. Povrtar Đurica Jorgin naglašava važnost kupovine domaćih proizvoda, jer se time ne dobija samo sveža hrana, već se i podržava lokalna privreda. #berbakupusa #berbakarfiola

Javno komunalno preduzeće ”Beogradske pijace” obaveštava zainteresovana fizička i pravna lica, kao i preduzetnike, da je objavljen oglas za zakup pijačne opreme (tezge, rashladne vitrine, boksevi i ramovi) na najpoznatijim beogradskim pijac... Više [+]

Javno komunalno preduzeće ”Beogradske pijace” obaveštava zainteresovana fizička i pravna lica, kao i preduzetnike, da je objavljen oglas za zakup pijačne opreme (tezge, rashladne vitrine, boksevi i ramovi) na najpoznatijim beogradskim pijacama – “Zemun”, ”Zeleni venac”, ”Đeram”, ”Banjica”, ”Banovo brdo”, ”Vidikovac”, ”Kalenić”, ”Palilula”, ”Dušanovac”.. ”Ovo je jedinstvena prilika za sve zainteresovane da započnu ili prošire svoj biznis, direktno se povežu sa potrošačima i pridruže timu uspešnih”, navode iz Beogradskih pijaca. Svoje mesto na tezgama mogu pronaći i dizajneri, kreativci, proizvođači prirodne kozmetike i unikatnih predmeta. Oglas možete pogledati na sajtu beogradskih pijaca. #zakuptezgi #beogradskepijace

Domaće ratare ovih dana očekuje i žetva soje. Prema rečima struke, soja posejana nešto kasnije daće dobar rod mahune, te se prosečni prinosi očekuju od 700 kg do 3t/ha. "Suša je i dalje glavni neprijatelj soje, kao i prethodnih godina, dok... Više [+]

Domaće ratare ovih dana očekuje i žetva soje. Prema rečima struke, soja posejana nešto kasnije daće dobar rod mahune, te se prosečni prinosi očekuju od 700 kg do 3t/ha. "Suša je i dalje glavni neprijatelj soje, kao i prethodnih godina, dok su nepovoljne vremenske prilike ove sezone značajno uticale i na kukuruz, i to kako u Vojvodini, tako i u Sremu“, ističe agronom Perica Grujin. Poljoprivrednici žetvu započinju kada vlaga u zrnu dostigne oko 14%, što je optimalno za dalju preradu. Ovogodišnja sezona još jednom pokazuje koliko su klimatski uslovi presudni za stabilnost prinosa, a proizvođači ističu da će pored roda važnu ulogu igrati i otkupna cena, od koje zavisi isplativost proizvodnje. #zetvasoje

Evropska unija odobrila je Danskoj pomoć od 626 miliona evra za pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u šume. Program traje do 2030. i deo je cilja da do 2045. godine oko 10% teritorije postane prirodna staništa i šume. Podrška će se dodelj... Više [+]

Evropska unija odobrila je Danskoj pomoć od 626 miliona evra za pretvaranje poljoprivrednog zemljišta u šume. Program traje do 2030. i deo je cilja da do 2045. godine oko 10% teritorije postane prirodna staništa i šume. Podrška će se dodeljivati vlasnicima zemljišta kroz grantove koji pokrivaju troškove sadnje, održavanja i gubitka prihoda od poljoprivrede, a dodatna kompenzacija predviđena je za zemljišta proglašena ”netaknutim šumama“. Evropska komisija je ocenila da je program primeren i u skladu sa smernicama za državnu pomoć u poljoprivredi iz 2022. godine, jer doprinosi zaštiti prirode i klimatskim ciljevima, a istovremeno ne narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu EU. Na ovaj način Danska šalje poruku da pošumljavanje, osim ekološke, ima i važnu ekonomsku dimenziju, jer otvara nove prilike za vlasnike zemljišta i jača sektor šumarstva. #posumljavanje

Aleksandrovac i Župa će 27. septembra biti domaćini još jednog izdanja Župske vinske trke, koja se trči kroz vinograde u čast sporta, grožđa i vina. Start i cilj obe trke – na 6 i 14 kilometara – biće ispred Muzeja vinarstva i vinogradarstv... Više [+]

Aleksandrovac i Župa će 27. septembra biti domaćini još jednog izdanja Župske vinske trke, koja se trči kroz vinograde u čast sporta, grožđa i vina. Start i cilj obe trke – na 6 i 14 kilometara – biće ispred Muzeja vinarstva i vinogradarstva, a početak je zakazan za 12 časova. Na stazu će izaći oko 800 učesnika iz desetak zemalja, a ruta prolazi kroz poznata vinogorja i sela Kruševica, Ježevica, Pokrep, Crvena Jabuka, Stubal i Stanjevo. Duž trase, pored standardne okrepe, trkače će dočekati i domaće župsko vino, po čemu je ova manifestacija jedinstvena. Tokom dana posetioce očekuje bogat program – od izložbe vina i lokalnih proizvoda do večernje DJ žurke na otvorenom.

Organizacija CARE Balkans, uz podršku Austrijske razvojne agencije, raspisala je poziv za žene preduzetnice na Zapadnom Balkanu u okviru projekta EWI – Ekonomska inkluzija i pravda za žene. Biće dodeljeno oko 200 grantova u iznosu od 10.000... Više [+]

Organizacija CARE Balkans, uz podršku Austrijske razvojne agencije, raspisala je poziv za žene preduzetnice na Zapadnom Balkanu u okviru projekta EWI – Ekonomska inkluzija i pravda za žene. Biće dodeljeno oko 200 grantova u iznosu od 10.000, 5.000 i 2.500 evra, a pravo učešća imaju i početnice koje tek planiraju da registruju biznis. Poseban akcenat stavljen je na žene u poljoprivredi, koje predstavljaju jednu od najvažnijih ciljnih grupa. Pored finansijske podrške, projekat predviđa i osnaživanje učesnica kroz obuke. Više od 350 žena imaće priliku da pohađa kurseve iz oblasti finansijske pismenosti, unapređenja digitalnih veština, kao i radionice posvećene upoznavanju sa njihovim pravima.

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak nominacije četiri lokaliteta sa drevnim bukovim šumama za upis na UNESCO listu svetske baštine. Reč je o Papratskom dolu na Fruškoj gori, Kozjim stenama na Kopaoniku i lokalitetima... Više [+]

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak nominacije četiri lokaliteta sa drevnim bukovim šumama za upis na UNESCO listu svetske baštine. Reč je o Papratskom dolu na Fruškoj gori, Kozjim stenama na Kopaoniku i lokalitetima Klisura Rače i Zvezda u Nacionalnom parku Tara. Ako nominacija uspe, to će biti prvo prirodno dobro iz Srbije na ovoj prestižnoj listi. Lokaliteti bi se priključili serijskom dobru ”Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“, koje trenutno obuhvata 93 lokaliteta u 18 evropskih zemalja. Međunarodno priznanje potvrdilo bi univerzalnu vrednost i značaj za globalnu prirodnu baštinu, ali i osnažilo zaštitu i promociju ovih prostora. #bukva #unesco

Pranjani će 20. septembra ponovo biti prestonica dobre kapljice – održava se 23. Rakijada, manifestacija koja okuplja najbolje proizvođače, ljubitelje rakije i sve one željne druženja i zabave. Kao i svake godine, posetioce očekuje raznovrs... Više [+]

Pranjani će 20. septembra ponovo biti prestonica dobre kapljice – održava se 23. Rakijada, manifestacija koja okuplja najbolje proizvođače, ljubitelje rakije i sve one željne druženja i zabave. Kao i svake godine, posetioce očekuje raznovrstan program: izbor najbolje rakije, ekipno takmičenje u ispijanju, nadmetanje u pripremi gibanice, uz bogat kulturno-umetnički i zabavni sadržaj. Proizvođači mogu poslati uzorke rakije do 8. septembra na adresu organizatora. Rakije će se ocenjivati u više kategorija – od šljive i loze do dunje, kajsije, jabuke i likera. Rakijada ne bi bila potpuna bez takmičenja u pripremi gibanice, koje tradicionalno okuplja domaćice i ljubitelje ovog specijaliteta. #rakijadapranjani

Do kraja godine očekuje se usvajanje Zakona o regenerativnoj poljoprivredi u Srbiji, izjavio je profesor Vladan Pešić sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. Ovaj pristup, koji podrazumeva stalnu pokrivenost zemljišta biljkama, povećava h... Više [+]

Do kraja godine očekuje se usvajanje Zakona o regenerativnoj poljoprivredi u Srbiji, izjavio je profesor Vladan Pešić sa beogradskog Poljoprivrednog fakulteta. Ovaj pristup, koji podrazumeva stalnu pokrivenost zemljišta biljkama, povećava humusnu materiju, poboljšava kvalitet hrane i smanjuje troškove farmera – pre svega za pesticide, đubrivo i gorivo. Pešić je istakao da prvi rezultati nisu vidljivi odmah, ali od treće godine donose značajne koristi. ”Samo sa tog aspekta, kad eventualno i bude nešto niži prinos u prve dve godine, sve će to da se kompenzuje upravo tim smanjenjem troškova, kojima će farmer biti izložen”, dodao je on. Podsetio je da u Srbiji humusna materija u zemljištu drastično opada. #regenerativnapoljoprivreda

Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto. Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka... Više [+]

Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto. Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina sada nije slučaj. Trenutno stanje nije video više od 20 godina koliko, kako kaže, "prati situaciju". "Ovih meseci kao da smo sami na ovom belom svetu i kao da naše tržište funkcioniše samo za sebe. Kukuruz je skuplji i preko 30 odsto od pšenice", kaže Galetin. Cena kukuruza 20. avgusta je na fjučers tržištu na čikaškoj berzi bila 150 dolara za tonu, na MATIF-u u Parizu 187 evra, a na srpskom tržištu iznosila je 27,20 din/kg ili oko 230 evra po toni. #cenakukuruza