Deset koraka do uspjeha seljaka

Stvarno sam mulast. Rastepem se neki dan preko stepenica ko Milanka u kupatilu da sam sve zvijezde vidio (ni jedna od zvijezda nije bila ni Severina ni Rozga), ali Bogu hvala - nisam završio u bolnici nego sam samo marnio glavom u zid što i nije tako loše jer u tom trenutku na bundevu mi pade jedna odlična ideja. Kako klasični hrvatski seljak (da ne kažem gospodin poljuprivrednik) može uzeti novce u Europskoj uniji?

Ono što je jako važno je da nema papirologije, nema birokracije, nema odanja od šaltera do šaltera neg ti sjediš kume, a lova curi. Pa mislim, ak smo seljaci nismo seljačine pa će nam prodavati (kak se ono kaže) jabuke pod krumpire. Mislim, trebaju nam žitna polja? Kome? Ma ko te pita šta je sa kruvom dok igara ima, daj loptice i oma sve štima.

Paz vam, ovoj važno, sad ću sve objasnit.

Svi mi znamo da smo u svojoj državi već dvajst i kusur godina, al gotovo da ne kužimo ni sad još ništ i ne snalazimo se pa smo konačno ušli u tu čudnovatu tvorevinu koju zovemo Europska unija. Prije neg nam ovi naši sve uzmu i rasprodaju idemo im doskočiti tak da nam ne mogu ništ. Stvar je toliko jednostavna da i Spužva Bob može ovo shvatiti. Golf teren. Što da se patimo i maltretiramo cijelu godinu, a na kraju nemoš prodat ništa kak treba jer ti daju kikiriki cijenu pa ak si na nuli, onda si sretan, a dis bio i štas radio - niko ne zna. Aj vid bogatstva u samo par koraka.

• Prodaš kombajn, šta će ti to, a trebat će ti lova.
• Lijepo uzmes traktora, odeš do njive (ženi ne govori ništa za sada) i sve preoreš koliko god sitnije mogao, jer poslije sadiš travu pa ti treba sitna zemlja.
• Kupiš trave (znate na šta mislim) jer love imaš, prodao si kombajn pa laganini posadiš preko cijele njive.
• Sjedneš malkice i moliš Boga da padne mal kiše da ne moraš sve zalijevati, a ak dođe poplava baš te briga, trava jope raste poslije.
• Prodaš sad traktor i plug, ne treba ti više, a trebaju ti novci opet.
• Dok kiša pada, a trava raste odeš i kupiš kolce (neke lijepe) sa zastavicama i jedno dvanajsd drveća da moš posadit po njivi radi ambijenta (imaš love, prodao si traktor i plug), a pri tome paziš da imaš crven-bijeli-plavi zastavice kao simbol toga da voliš svoju državu. Možda je to mal uvlačenje vladi, ali upalit će kad-tad.
• Trava narasla, drvećad raste i sad uzmeš neku cjevčugu i bušiš rupe. Udari jedno dvajsd-trisd komada (od viška glava ne boli) i pazi da lopta može stat unutra da neb bilo kasnije drama kad gosti ne pogode rupu. Kupac je uvijek u pravu.
• Napravi natpis na ulaz u golf teren "svako može bit agronom, al daj guraj loptu u rupu sa palijom onom.." (imaš love, nisi sve potrošio) i cjenik gdje je dnevna karta za domaće 10 kuna, a za strance 10 eura.
• Kupi dvije svinje ili traži od komšije (imaš još toliko love) da moš napraviti kobase i slanine. Treba nečim počastiti ljude za početak biznisa.
• Pozoveš Angelu Merkel (toj strava važno) na otvaranje jer ti je to dobro za marketing.

Okej, posao je uhodan. Sjediš u ladu i pijuckas pivicu, baš te briga. Ma kakvo žito i krumpiri, nema tu sreće. Keša svaki dan koliko voliš. Imas svaki dan turiste koji šutaju loptu u rupu. Ne kužiš ništa jer govore raznim čudnim jezicima al boli te, sam ležiš u ladu i dereš račune na ulazu ili izlazu, samo pazi na fiskalizaciju da ti Slavko ne sjedne za vrat. Uzmi si još neki tranzistor da ti lagano svirucka.

Et. Neš ti prevarit seljaka. Pametniji smo i od Unije. Nemoj samo širit ovu ideju posvuda. Ajd, sretno sad.

Foto: depositphotos.com, jorgophotograph