Najveća prednost ovog načina poljoprivredne proizvodnje svakako je to što poštuje i primenjuje ekološki sigurne metode koje smanjuju neželjene efekte, kao i upotrebu hemijskih preparata, a sve u cilju zaštite životne sredine.
Integrisana proizvodnja u poljoprivredi je sistem uzgoja koji podrazumeva umerenu primenu agrotehničkih mera, uz poštovanje svih faktora. Cilj ovakve proizvodnje je smanjenje zagađenja zemljišta, vode i vazduha. Odnosno, očuvanje životne sredine, plodnosti zemljišta, kao i podsticaj očuvanja biodiverziteta. Jedan od značajnijih faktora svakako je ekonomska isplativost ovog načina proizvodnje.
Integralna poljoprivredna proizvodnja sadrži sve elemente tradicionalnih sistema proizvodnje, ali hemijske mere zaštite preporučuju se nakon što se primene sve druge mere u borbi protiv patogena i korova. Osim primene agrotehnike u sistemu integralne proizvodnje, izuzetno su važne i biološke mere borbe, integralna zaštita bilja i druge mere zaštite.
Najveća prednost ovog načina poljoprivredne proizvodnje svakako je to što poštuje i primenjuje ekološki sigurne metode koje smanjuju neželjene efekte, kao i upotrebu hemijskih preparata, a sve u cilju zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti čoveka.
Srbija je najveći regionalni proizvođač voća. Faktori koji utiču na visinu i oscilacije u prinosima svakako su pojava niskih zimskih temperatura i ranih prolećnih mrazeva, štete od grada, suša, pojava površinskih voda, nagle promene temperatura u fazama mirovanja i drugo. Povećanjem intenzivnosti proizvodnje putem upotrebe sistema za navodnjavanje, protivgradnih mreža smanjuju se rizici za prinose.
Intenziviranjem voćarske proizvodnje, povećali su se prinosi ali su se javili i mnogobrojni problemi. Sve češća je upotreba hemijskih preparata, menja se kvalitet životne sredine, pri čemu se povećava ostatak pesticida u plodovima.
Da bi se smanjili rizici proizvodnje i da bi se ispoštovali evropski standardi, uvedena je u praksu integralna proizvodnja voća. U pitanju je ekonomski isplativa proizvodnja koja se zasniva na naučnim principima u proizvodnji. Na primer, tretiranje voća vrši se samo ako brojnost štetočina pređe prag tolerancije. Zaštita se vrši prema sortama, ali nije ista za čitav voćnjak.
Razlog tome je taj što su karence duže od registrovanih, čime se smanjuje rizik a povećava bezbednost voća dok se količina potrebnog preparata određuje na osnovu zapremine krune.
Ukoliko se odlučite za ovaj način proizvodnje, izbegavajte sledeće aktivnosti jer su u suprotnosti sa principima integralne voćarske proizvodnje.
Podizanje zasada voća koje nije u skladu sa agroekološkim uslovima regiona, kao i neodgovarajući izbor sorti (nisu usklađene sa tipom zemljišta).
Upotreba osetljivih sorti jer će to da stvori povoljne uslove za razvoj bolesti, štetočina i korova. Takođe, sorte moraju da budu usklađene u pogledu vremena cvetanja i zrenja. Ovo je važno poštovati zbog karence i kako se ne bi podsticala žarišta raznih patogena i štetočina u zasadu.
Nemojte proizvoljno određivati vreme kada je potrebno tretirati biljke preparatima za zaštitu, ali isto tako, nemojte ni sami određivati izbor preparata. Uvažite preporuke i savete prognozne i savetodavne službe radi postizanja što boljih rezultata.
Ovaj vid proizvodnje voća predstavlja savremeni instrument koji usklađuje ekonomske i ekološke ciljeve i osigurava održivu poljoprivredu. Koncept održivog razvoja u punom obimu prihvaćen je početkom devedesetih godina kada je uveden novi pristup po kom proces proizvodnje mora biti kvalitetan i bezbedan kako za finalni proizvod, tako i za radnike koji u njemu učestvuju, ali i za životnu sredinu u kojoj se ta proizvodnja obavlja.
Takođe, integralnim sisitemom u voćarskoj proizvodnji moguće je značajno smanjiti upotrebu pesticida a da se pri tom značajno smanjii broj štetočina i patogena, a što sve zajedno utiče na nezagađenu životnu sredinu i povećava stabilnost agroekosisitema.
Tagovi
Autor
