Ostatke grana ili lastara loze nakon rezidbe iskoristite na više načina

Nakon rezidbe kod svake kulture nastaje otpad od granja ili loze, a za uklanjanje istog postoje razne mogućnosti.

Izvlačenje loze ili granja i paljenje nije poželjno pošto time nepotrebno doprinosimo povećanju ugljenikovog dioksida (CO₂ ) u vazduhu i potrebno ga je izbegavati. Stoga je daleko bolja varijanta pripremiti ga i uskladištiti za energetsko efikasnije i usmerenije iskorišćavanje kao što su ogrev, roštilj ili za korišćenje u letnjoj kuhinji.

Međutim, usitnjavanje ostataka od rezidbe i obrada u kompost još je bolja varijanta, pošto time CO₂ ne ispuštamo u vazduh već ga vežemo u organsku materiju čijim dodavanjem u zemljište održavamo plodnost zemljišta.

Obratite pažnju na bolesti

U slučaju da se radi o jače zaraženom materijalu, na primer, kod fomopsisa na lozi ili tafrine na breksvi bolje je koju godinu uraditi izvlačenje i kompostiranje.

Kod većine voćarskih kultura bolesti prezimljuju u ili na otpalom lišću i granama. Stoga je u godinama kada su one bile jače prisutne, poželjno obaviti kasno jesenje tretiranje ureom za defolijaciju, pospešivanje razgradnje kako lisne mase tako i spora biljnih bolesti. Zagrtanje otpale lisne mase u sredinu reda i što bolje usitnjavanje te što ranije, svakako će doprineti bržoj mineralizaciji i prolećnoj humifikaciji kada otopli.

U većim kompleksima zasada najrentabilnije je svu organsku masu nastalu od rezidbe što je bolje moguće usitniti malčerima te prepustiti da je makrofauna, mikrofauna zemlje, gljive i bakterije razgrade, pa sintetičkim procesima ponovno izgrade novu organsku materiju koju svi poznajemo kao - humus.

Kako pravilno obaviti rezidbu voćki - na šta posebno paziti?

On je jedan od dugoročno najodrživijih načina očuvanja plodnosti tla, budući da značajno doprinosi stabilnosti kompleksa za adsorpciju, odnosno sposobnost koloida zemljišta da vezanjem čuva hraniva od ispiranja, a da budu i dalje pristupačna biljkama. Takođe, doprinosi i stabilnosti pH zemlje.

I za kraj, potrebno je znati da malčiranjem za koje se koriste malčeri za granje i lozu sa batovima, postepeno sabijamo zemljište u zasadu, pa povremene obrade uz pomoć ripera ili čizel pluga i plitkim podrivanjem naročito na delu otisaka pneumatika traktora, od velike su važnosti za pravilan rast i razvoj korenja.