Kruškina buva je najvažnija štetočina kruške - kako je suzbiti?

Kruškina buva (Psilla spp.) je jedna od najvažnijh štetočina kruške, koja ugrožava njenu proizvodnju. U nekim područjima gotovo je dovela do krčenja voćnjaka (Slovenija).

Štetočina ima četiri do pet generacija godišnje. Zimska forma je tamno-smeđe boje, sa nekoliko crnih i narandžastih pega. Letnja forma je svetlo-smeđa sa nekoliko tamnih i narandžastih pega. Prezimljava odrastao insekat, imago u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se u rano proleće, krajem marta, čim se dva do tri dana temperatura ustali i dostigne 10°C. Polaže i do 450 jaja u blizini pupoljka, oko pupoljka ili duž nerva lista.

Na jaču pojavu kruškine buve utiču mnogi faktori među kojima su:

• osetljivost sorti
• uništavanje korova
• uništavanje prirodnih neprijatelja
• preterano đubrenje azotom
• brzo prilagođavanje pesticidima.

Simptomi kruškine buve

Simptomi se uočavaju u junu, kad štete pričinjava larva, koja se javlja na mladim granama, lastarima i listovima. Larva siše sok, što izaziva dalji rast lastara i kovrdžanje listova, a na kraju se listovi suše i otpadaju.

Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava gljiva čađavica. Na taj način se sprečava proces fotosinteze, što utiče na kvalitet voćke. Ova štetočina je vektor prenosilac mikoplazmi, što sve dovodi do propadanja kruške.

Na vreme obaviti zaštitu

Veliki broj generacija, tj. polaganje većeg broja jaja i velike štete u toku vegetacije koje pravi, otežava zaštitu kruške od ove štetočine. Iz tog razloga je važno na vreme obaviti zaštitu. Čim se dnevne temperature ustale na 10°C, štetočina izlazi iz pukotina stabla gde prezimljava i gde se pari, te je u tom trenutku potrebno izvršiti tretiranje.

Vrlo je važno zaštitu kruške od ove štetočine započeti na vreme. Zimsko tretiranje je prvo prskanje u fazi mirovanja, koje se obavlja kad ženke polažu jaja, a to se obično poklapa sa prvim toplijim danima u februaru  i to sa preparatima Belo ulje ili Galmin ili gotovu kombinaciju bakra i mineralnog ulja, kad se ujedno vrši i fungicidna zaštita. Drugo tretiranje je u vegetaciji  koje se obavlja u vreme masovnog piljenja larvi posle opadanja kruničnih listića, kad se koriste mnogobrojni registrovani preparati Abastate, Vertimec, Envidor itd.

Mali je broj insekticida koji imaju delovanje na kruškinu buvu

Kruškina buva zadaje iz godine u godinu sve veći problem, sve je teža borba i kontrola ove štetočine. Veliki broj proizvođača čeka piljenje, pa tek onda deluje, što je već prekasno. Kontrola zahteva ozbiljan pristup, kontinuiranu upotrebu insekticida - počev od zimskog prskanja, pa do početka leta.

"Mali je broj insekticida koji imaju delovanje na kruškinu buvu. Nijedan insekticid ne pokriva sve stadijume razvoja buve, što je veliki problem. Potrebno je stalno praćenje i ciljano delovanje prema stadijumu razvoja", naglašava agronom Emir Sejdić, dodavši da preklapanjem stadijuma generacija dolazimo u situaciju da štetočina odnese pobedu.

"Veličini problema doprinosi i loše izbalansirana rodnost stabala, loša i neizblansirana ishrana, te neupotreba sredstava za kontrolu prirasta, što dodatno komplikuje i otežava borbu. U poslednjih nekoliko godina samo veliki profesionalci uspevaju da se izbore sa buvom. Moje preporuke su: što bolja izbalansirana ishrana, obavezna upotreba sredstava za kontrolu prirasta i kontunuirana borba od samog  kretanja vegetacije. Kvalitetna aplikacija, dobro određene doze sa velikom količinom vode“, savetuje Sejdić. 

Prozračnost krošnji i buba mare - važne agrotehničke mere

Agronom i voćar Dragan Švraka kaže da je primetio da je zaštita daleko teža tamo gde ima više zasada kruške: "Razlog je verovatno u samom potencijalu štetočine i brzom stvaranju rezistentnosti prema insekticidima. Na sam razvoj buve jako deluju vremenske prilike. U hladnim uslovima brzina piljenja je jako usporena, dok je u kišnim prolećima samo suzbijenje dosta lakše, što zbog kiše koja ometa rast štetočine, što zbog spiranja medne rose, koja je jedan od najvećih problema prilikom aplikacije sredstava".

Dodaje da prozračnost dosta utiče na aplikaciju i razvoj štetočine. Zbog tog su poželjne jače jesenje rezidbe, a posebno letnje intervencije na mladarima. Isto tako, održavanje populacije prirodnih neprijatelja, buba mara, može biti važan faktor u suzbijanju, te je iz tog razloga jako bitno da se vodi računa o odabiru preparata i količini tretmana.

Pridati pažnju tretiranju jaja

Što se same zaštite tiče, prvi tretman na prezimljujuće forme može doneti dobre početne rezultate i tu se pre svega misli na upotrebu mineralnih ulja, ali se mora voditi računa da se ulje koristi u maksimalnim koncentracijama, pa čak i preko toga, da bi se dobili rezultati.

"Ja lično najveću pažnju pridajem tretiranju jaja, da bi se zaustavilo presvlačenje larvi, i da tu radim prekide generacija, da bih zaustavio stvaranje plodnih imaga. U tu svrhu koristim razne regulatore rasta kao što su Insegar, Laskar, Dimilin. Oni su dali rezultate, u fazi kad jaja prelaze u narandžastu boju, neposredno pre piljenja. I radim regulatore, s tim da ih menjam u svakom treatmanu, dok god mogu da zaustavljam pojavu većeg broja imaga", detaljno pojašnjava Švraka.

A kad, kako kaže, izgubi tu bitku i uoči značajniju populaciju imaga, onda radi razne kontaktne preparate: "Oni su najčešće na bazi abamektina, sa velikim količinama vode, 1000 l/ha, obavezno u večernjim satima zbog fotolabilnosti aktivne materije. Ako je došlo do medenja i pokrivanja Psile, onda hvatam priliku da radim tretman posle kiše, posebno posle pljuska. Tu mislim na dan dva čekanja ne više. I kao poslednje oružje, za imago koji je pokriven mednom rosom, radim jake sistemike, tu je još jedino ostao efikasan Movento na našem tržištu".