Naučnici su upozorili da bi najgore moglo tek doći jer će mnoge zemlje pokušati da ubrzaju svoj ekonomski rast koji je ometen pandemijom.
Tokom prošle godine krčenje prašuma Amazonije poraslo je za čak 12 odsto, a izgubljeno je 12,2 miliona hektara šuma (pod šumama se misli na svo drveće, i plantažno i prirodne šume, a uzrok njihovog uklanjanja može biti zbog ljudskog ili prirodnog faktora, op.a.), piše Global forest watch koji prenosi studiju Univerziteta Meriland.
Od tog broja 4,2 miliona hektara izgubljeno je unutar vlažnih tropskih primarnih šuma, koje su važno skladište ugljenika i biološke raznovrsnosti. Prema proračunima, radi se o gubitku usvajanja 2,6 miliona tona emisija koje proizvede čak 570 miliona automobila.
Iako je 2020. godina trebalo da bude prekretnica u borbi protiv krčenja, ovi rezultati jasno pokazuju da čovečanstvo nije uspelo da ispuni te ciljeve. Brazil je zabeležio najveće gubitke, a reč je o 1,7 miliona hektara primarnih šuma. Slede ga Peru, Demokratska Republika Kongo, Bolivija, Indonezija i Peru.
Takođe, Australija je evidentirala devetostruki porast gubitka od kraja 2019. do početka 2020. zbog ekstremnih vremenskih prilika koje su uzrokovale brojne požare. U ostalim zemljama osim toga, kao glavnog krivca navodi se povećana poljoprivredna proizvodnja.
Stanovnici se koriste taktikom krčenja i podmetnutih požara kako bi očistili zemljište i sejali, najčešće soju ili na njemu uzgajali stoku. U delovima peruanske Amazone, seča uzrokovana ilegalnim iskopavanjem zlata smanjila se u proteklih godinu dana zahvaljujući efikasnom vladinom delovanju, navodi se u izveštaju.
Međutim, u nekim delovima sveta postoje i pozitivni pomaci. Tako su Indonezija i Malezija zabeležile trend smanjenja krčenja šuma jer je indonezijsko Ministarstvo okoline i šumarstvo pojačalo napore za nadzor i prevenciju požara. Takođe, vlada je izdala privremeni moratorijum na nove dozvole za plantaže palmi za proizvodnju ulja. Što se tiče Malezije, oni su uspostavili petogodišnji limit na plantažnom području i planiraju da pooštre kazne zbog ilegalne seče.
Iako se isprva mislilo da će ograničenja zbog COVID-a imati pozitivne učinke kada je u pitanju ilegalna seča, istraživači kažu da se malo toga promenilo. Upozorili su da bi najgore moglo tek doći jer će mnoge zemlje pokušati da ubrzaju svoj ekonomski rast ometen pandemijom.
Ako seča ne bude kontrolisana, to bi moglo dovesti do posledica jer će zbog manjka stabala, u vazduhu biti više ugljenika, što dovodi do povećanih uticaja klimatskih promena koje dovode do još većeg gubitka drveća i požara.
Stanje svetskih šuma možete videti na interaktivnoj karti:
Tagovi
Autorka
