Sneg i led napravili pustoš u šumama Nišavskog okruga

Šumsko gazdinstvo Niš završilo je proteklih dana procenu štete koju su ledena kiša i sneg tokom januara napravili šumama na području Nišavskog okruga. Oštećeno je bezmalo 2.000 hektara državnih šuma, a zapremina polomljenog ili oborenog drveća premašuje 56.000 kubnih metara.

Kako saznajemo od zamenika šefa Šumske uprave Niš Milana Videnovića led i sneg pričinili su štetu šumama i na području Zaječara, Prokuplja, Leskovca i Kuršumlije, ali je ona na području Nišavskog okruga najveća.

"Od 1.998 hektara oštećenih šuma, 'čista seča' biće potrebna na površini od 78 hektara, a na površini od 1.920 hektara biće potrebna sanitarna, odnosno seča polomljenih i popadalih stabala. Najviše posla u saniranju imaćemo na Svrljiško-gulijanskim planinama. Od 56.057 kubnih metara ukupno procenjene oštećene drvne zapremine, 48 odsto je na tim planinama", istakao je Videnović.

Podsetio je da su u poslednjih 15-tak godina, upravo na pomenutim planinama, sneg i led već nekoliko puta unazad bili uzrok pada većeg ili manjeg broja stabala.  

Oborena stabla stara su oko 70 godina

Dodao je da najveći procenat oštećenja, oko 95 odsto, predstavljaju ledoizvale i snegoizvale stabala, a pet do šest odsto stabala oštećeno je zbog lomljenja dela ili cele krune. Sneg i led obarali su drveće na nadmorskoj visini između 700 i 800 metara, dok na manjim nadmorskim visinama nije bilo snegoloma i ledoloma jer su padavine bile samo u obliku jakih kiša.

"Oštećene su uglavnom bukve i u jednom malom procentu, oko pet odsto ukupnog oštećenja, grab, hrast kitnjak, crni bor i smrča. Oborena stabla stara su u proseku 70 godina ili preko 70 godina", izjavio je naš sagovornik.

Dodao je da je zakonska obaveza "Srbijašuma" da u roku od tri godine sanira oštećene delove.

"Najbolje je da se u prvoj godini oboreno drveće iseče i izvuče iz šume jer je oštećenje na stablima manje i veći je kvantitativni i kvalitativni dobitak. Već u drugoj i trećoj godini pojavljuju se znaci destrukcije, pojavljuje se prozuklost, što umanjuje kvalitet stabala i njihovu cenu."

Cilj prirodna obnova šume

Sa ekonomskog aspekta, naglasio je zamenik šefa Šumske uprave "Niš", štete u kojima su sneg i led oborili drveće su najveće zato što deo najvrednijeg debla prilikom seče mora da ostane u šumi kako žilište ne bi povredilo lice koje ga seče.

"Reč je o veoma strmim terenima, nagiba od 70 do 50 procenata i kada bi se na takvom terenu stabla posekla do samog korena onda bi niz strminu krenulo da klizi i žilište, a ne samo panj, što predstavlja opasnost za radnika koji rukuje motornom testerom. Deo panja koji ostaje sa žilištem sprečava njegovo klizanje, a to je najvredniji deo stabla", kazao je Videnović.

Cilj "Srbijašuma" je da prirodnim putem obnove šume jer je to najbolje u svakom pogledu, ali tamo gde prirodna obnova nije moguća intervenisaće i posaditi sadnice ili baciti seme. Najbolje je, kazao je, da se obnovi ona vrsta drveća koja je već bila na određenom području.

Seča stabala za sanaciju štete

U niškom Šumskom gazdinstvu kazali su da je u toku prikupljanje podataka o štetama koje su led i sneg prouzrokovali u šumama koje su privatno vlasništvo. Tu će u narednom periodu, na osnovu zahteva vlasnika i sanacionog plana, biti obavljena doznaka stabala za seču kako bi se šteta sanirala.

Drva za ogrev: Zakon, seča i bezbednost

Sanitarna seča biće obavljena ukoliko se ustanovi da su oštećena samo pojedinačna stabla, a u slučaju da je na parceli veći broj oborenih ili polomljenih stabala biće obeležene površine za "čistu" seču.

Prilikom podnošenja zahteva za doznaku, vlasnicima privatnih šuma biće uručeni flajeri sa kratkim uputstvima za bezbedan rad na sanaciji ledoloma i ledoizvala.