Vuk Sladaković: Stočarstvo kao životni poziv

Kada su vam pradeda i deda bili jedni od najboljih poljoprivrednih proizvođača u Podrinju i kada ste od malena na njivi, u traktoru, mali su izgledi da ne nasledite jedan takav posao. Vuk Sladaković iz Lozničkog Polja, student je poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji uskoro privodi kraju, a onda sa bratom i roditeljima kreće u nove pobede.

Dejan Lazić: Mala poljoprivredna gazdinstva mogu solidno da zarade

Tradicija duga decenijama 

Govedarsto je tradicija u porodici Sladaković, farma je kapaciteta 110 bikova, a trenutno je u tovu 80 mladih bikova i 20 muznih grla. 

"Ceo život sam u ovome i ne mogu sebe da zamislim da radim nešto drugo iako je posao orgoman, svaki dan tokom cele godine jer životinje traže pažnju, morate ih obilazite i hranite tri puta dnevno. Naravno da je trenutno najveći posao na mojim roditeljima i bratu, s obzirom da studiram ali kako je poslednjih godina veliki problem radna snaga evo i sada sam morao doći da pomognem jer je berba kukuruza u toku i nema ljudi koji bi to radili, čak ni za novac. Potrebno je dosta odricanja i žrtvovanja za uspešnost u ovom poslu," navodi Vuk.

Simentalcu daju prednost 

Sladakovići su se odlučili za simentalsku rasu, kada je u pitanju tov i to su uglavnom primerci od njihovih krava gde ostavljaju mušku telad, a ostatak kupuju na stočnim pijacama u okruženju ali imaju i nekoliko primeraka crnog holštajna, ipak smatra Vuk simentalci su se u tovu pokazali kao najbolji. 

Razvijena stočarska proizvodnja ne može se zamisliti bez dobre ratarske prakse i zato Sladakovići obrađuju preko 80 hektara zemljišta, a najviše kukuruza, soje i lucerke. 

Hrana sa njihovih njiva 

"Sva hrana je sa naših njiva, a životinjama najčešće dajemo silažu u miksu sa koncentratima koje takođe mi pravimo. Čisto naš proizvod, ništa ne kupujemo, to je jedan od uslova isplativosti ove proizvodnje. Trenutno smo najviše angažovani oko berbe kukuruza, ostalo je još par hektara. Skidamo ga u zrnu, jer je dosta lakše njegovo uspremanje kasnije. Za berbu u klipu potrebno je angažovati dosta ljudi," kaže mladi poljoprivrednik.

Da ništa ne prepuštaju slučaju govori i činjenica da su pre dve godine na svom gazdinstvu montirali i sušaru kapaciteta sedam tona i dva silosa za skladištenje žitarica, pa više ne zavise od vremenskih prilika. Ulaganje u ovu proizvodnju je kaže Vuk, rupa bez dna. Ima zarade ali ima i rashoda. Nov smeštajni objekat za 60 grla sagrađen je prošle godine i uglavnom ono što zarade ulažu se u nešto novo i tako u krug.

Proizvodnja ispaltiva ali često neizvesna 

"Prošle godine u ovo vreme bila je odlična cena tovljenika, nadali smo se da će tako ostati i zato smo i napravili novu štalu i proširili proizvodnju, međutim ovih dana cena je 1,9 evro centi i stalo se sa otkupom. Imamo dosta grla, a nemamo kome da ih prodamo. Cena od 2,1 evro centi bila bi prihvatljiva jer verujte mi najviše dajemo za telad. Dobro i kvaliteno tele ne možete kupiti ispod 600 - 650 evra, koliko smo plaćali prošle godine a ne isplati se da prodajemo jednog ili dva bika jer jedino sa većom količinom novca možemo da uložimo u nešto konkretno," objašnjava on. 

Vukovi trenutni planovi su da završi master, a onda se sa devojkom, uskoro suprugom vraća u Loznicu da zajedno sa svojom porodicom nastavi decenijsku tradiciju. Retki su ovakvi mladi ljudi, ali ih na sreću ima i to nam uliva nadu da srpska poljoprivreda ima perspektivu. Jer se poljoprivreda danas ne može zamisliti bez učenja, školovanja, inovacija. Tradicija se treba poštovati ali neke stvari moramo menjati, zarad dobrih rezultata. Poljoprivrednici treba dostojno da žive od svog rada. Ne kaže se džabe, jak seljak - jaka država. Sladakovići jesu primer dobre poljoprivredne prakse ali mnogo bitnije primer su složne porodice, jer samo zajedničkim radom možete postići dobre rezultate.