Preventivna zaštita ovaca od metilja

Metiljavost je jedna od najraširenijih parazitskih bolesti svih preživara. Uzročnik je veliki i mali metilj i ova bolest može da napravi veliku štetu u stočarskoj proizvodnji.

Od nje, prema rečima savetodavca za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Srđana Zafirovića, najčešće oboljevaju životinje koje se napasaju na vlažnim i močvarnim pašnjacima, piju zagađenu vodu ili jedu zelenu hranu, ili nedovoljno osušeno seno koje je zaraženo metiljom.

"Čim metilj dospe u organizam stacionira se u žučnim kanalima pri čemu ih iritira, a samim tim remeti funkciju jetre. Metilj u žučne kanale polaže jaja koje izmetom dospevaju u vodu", ističe Zafirović i dodaje da se uz povoljnu toplotu i vlagu u roku od osam do 30 dana formira zametak, koji ulazi u svog domaćina barskog puža, koji ima presudan značaj za razvoj metilja i u kome se razvijaju larve. Larve napuštaju puža i razvijaju se u metile sa repićem (cerkarije) koje se nalaze u vodi, a zatim kao metacerkarije na travi, vodenom bilju i drugo.

Oktobar - mesec metilja

Prisutvo ovog parazita u spoljašnjoj sredini izraženo je u septembru, a naročito u oktobru. Životinje se napasajući na vlažnim i močvarnim pašnjacima zaraze uglavnom metecerkalijama i u organizmu životinja za dva meseca postaje zreli metilj. Ova bolest nanosi veoma veliku štetu u stočarstvu i mogu se razlikovati dva toka bolesti, akutni (nagli, brzi, kraći četiri do šest nedelja) i hronični (lagani, duže traju preko šest nedelja).

Akutni tok je ređi, ali su znaci bolesti uočljiviji. Tada ovca prestaje da jede, preživa, dobija proliv, naglo mršavi, vuna je neuredna, a temperature tela je i do 42 stepena Celzijusa. Ovaj tok bolesti je mnogo opasniji i kraće traje i završava se uginućem životinja.

Metiljavost ovaca - parazitska bolest

"Životinje mogu da uginu i za sedam dana kao posledica velikog oštećenja jetre. Hronični oblik je dugotrajniji, apetit je promenljiv, temperature u granici normale, vuna je neuredna i ispada na čupercima, javljaju se crvene upale sa jakim prolivom. Ispod donje vilice javlja se otok veličine kokošijeg jajeta i nakuplja se tečnost u trbuhu", kaže Zafirović i dodaje da životinja postepeno slabi i smanjuje mlečnost čak i do 20 odsto. 

Dva pravca preventive

Prevenitvnu zaštitu od ove bolesti stočari, prema njegovim rečima, mogu sprovoditi u dva pravca. Prvi se odnosi na redovno tretiranje ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima (vermitan, faskovermi i drugo) i to dva puta godišnje, oktobar - novembar i na proleće pre početka paše. Drugi pravac preventivne zaštite je suzbijanje barskog puža. Ova vrsta suzbijanja postiže se melioracijom i isušivanjem pašnjaka i tretiranjem bara određenim preparatima.

Bolesti ovaca: za zaštitu je važna preventiva

"Travu sa sumnjivih pašnjaka treba dobro osušiti i osušeno seno davati stoci posle šest meseci. Stoku, takođe, ne treba napajati sa zaraženih pojila, a bolelim životinjama osim tretiranja antihelminticima, zbog pojave proliva, treba dati i sredstvo koje ga zaustavlja, po preporuci veterinara", preporučuje naš sagovornik.

On takođe savetuje stočare da svoje životinje mogu brže da oporave od ove bolesti ako ih hrane kvalitetnom hranom i ako im obezbede neophodne vitamine i minerale. Otuda je neophodno da pre upotrebe lekova konsultuju veterinara koji određuje lek i dozu i obavezno se pridržavaju uputstava za upotrebu.