Koke nosilje zimi - kao ih držati, hraniti i pojiti za više jaja?

Sve vrste živine razmnožavaju se jajima, a u živinarstvu razlikujemo proizvodnju konzumnih jaja, odnosno onih koja nisu oplođena, i uzgoj rasplodnog jata (jaja koja su oplođena). Kao domaća životinja, domaće kokoške, uzgojena je u velikom broju najrazličitijih oblika, obeležja i varijacija boja.

Trenutno evropski standardi rasa domaćih kokoši prihvataju više od 180 poznatih rasa, a u svetu se uzgaja još daleko veći broj. Postoje i različite boje jaja, kao na primer bela, smeđa, zelena, crvena i tako dalje. 

Hibridne rase

U komercijalnoj proizvodnji mesa i jaja koriste se najčešće hibridne pasmine. Većina koka ima životni vek od pet do sedam godina, izuzetno od osam do devet. Koke nosilje češće umiru ranije od onih u slobodnom držanju, s obzirom na to da ove druge nisu izložene stresu neprekidnog nošenja jaja. Treba napomenuti i da u dobi od oko dve godine, opada proizvodnja jaja.

Proizvodnja konzumnih jaja je jedan vrlo zahtevan tehnološki proces, koji se odvija u dve faze. Prva podrazumeva uzgoj koka do 18 nedelja starosti, a druga je faza eksploatacije - od dana kada kokoške počnu da nose do izlučenja.

Zašto kokoške kljucaju jaja i kako ih od toga odviknuti?

Hibridi kokošaka koji se danas koriste u ovoj proizvodnji imaju visok genetski potencijal, koji uveliko zavisi od uslova u kojima se one drže. Koke se pre useljavanja u objekte prema preporuci veterinara vakcinišu. Ishrana i higijena objekta, takođe, utiču na samu proizvodnju i njihov životni vek.

Bogata ishrana ključna

Ishrana je najbitnija finansijska stavka u proizvodnji konzumnih jaja. Krmna smesa mora biti bogata svim neophodnim mikro i makro elementima, te mikrobiološki ispravna. Ona bi trebalo da sadrži 16-17 odsto sirovih belančevina, tri do četiri odsto kalcijuma i 0,7 odsto fosfora.

Utrošak od 2,4 - 2,6 kg hrane za kilogram jajčane mase znači da nosilje treba dnevno da konzumiraju 120 - 130 g hrane, odnosno gotove krmne smese, da bi ostvarile proizvodnju od oko 300 jaja godišnje. Pojilice za vodu moraju da budu redovno dezinfikovane i voda stalno dostupna. Svakoj koki je potrebno oko 2,5 decilitara vode dnevno.

Računa se da kokoš na jedan kilogram pojedene hrane popije od jedan i po do dva litra vode. Pri visokim temperaturama može popiti četiri do pet litara za kilogram pojedene krmne smese.

Držite ih u toplom

Vrlo je važno da objekat u kojem se drže nosilje bude topao - sa temperaturom od 12 do 18 stepeni koja ne bi trebalo da oscilira, suv, sa dobrom ventilacijom i dobrom zaštitom od grabljivaca. Stelja uvek treba da bude suva, a vlaga je nepoželjna sa obzirom na to da utiče na kvalitet jaja i samo zdravlje koka.

Zašto je kokoškama potreban petao? Koliko ženki dolazi na jednog mužjaka?

U objektima ne sme da bude promaje, a kako su zimi dani kraći, poželjno je da i ima dobre izvore svetlosti. Ukoliko pojedini navedeni faktori izostanu ili se dogodi neuravnoteženost među njima, doći će do smanjenja proizvodnje koja može ishoditi velikim finansijskim gubicima.

U svaku, pa i ovu proizvodnju, ne treba kretati bez prethodne edukacije. Potrebno je naučiti što više o proizvodnji, savetovati se sa osobama koje imaju iskustvo u istoj i proučiti dobro zakone, jer najzad, rezultat u proizvodnji jaja najviše zavisi od ljudskog faktora, navode iz Savjetodavne službe Ministarstva poljoprivrede Posavskog kantona.