Kakvo je stanje na tržištu stočne hrane u jugoistočnoj Evropi?

Region jugoistočne Evrope ima nekoliko strateških prednosti jer je omeđen sa tri mora: Crnim, Sredozemnim i Jadranskim. Ovo mu omogućava lak pristup uvoznim sirovinama i aditivima za stočnu hranu kroz komercijalne morske luke, zaključeno je na trećoj godišnjoj regionalnoj konferenciji o hrani za životinje jugoistočne Evrope čiji je domaćin bilo Rumunsko nacionalno udruženje proizvođača hrane za životinje ANFNC. 

Tema ovogodišnje konferencije bila je "Poremećaji i neuravnoteženost ponude, potražnje i snabdevanja evropske i svetske poljoprivrede u doba pandemije i rata", a bila je namenjena proizvođačima, prerađivačima, trgovcima žitarica i uljarica, nutricionistima i svima zainteresovanim za tržišne trendove mesa, uljarica, krmiva, biljnih ulja, sirovina i aditiva za stočnu hranu širom Evrope i sveta. 

Bio je ovo jedinstven skup vrhunskih predavača i drugih učesnika koji su raspravljali o najnovijim zbivanjima na tržištu. Razgovaralo se o promenama koje su u toku i koje imaju uticaj na buduće poslovanje sa stočnom i hranom životinjskog porekla.

Kakvo je stanje u zemljama regije?

Paulina Deškova je predstavila podatke o stanju na tržištu suncokreta, žitarica i kukuruza kao i ulja u Bugarskoj. Prema podacima iz 2020. i 2021. zabeležen je rast proizvodnje za sve promatrane kulture. Kada je u pitanju domaća potrošnja i izvoz vidljivo je da je domaća potrošnja imala prednost, osim za pšenicu gde su količine skoro izjednačene.

U periodu od 10. februara 2021. do 31. marta 2022. cene su se povećale. Uljana repica je od 446 evra po toni dostigla 951 evro po toni. Suncokret je sa 555 došao do 741 evro po toni, a kukuruz od 205 do 320. Cene žitarica, pšenice i ječma, su dostigle 320, odnosno 332 evra po toni. Sirovo ulje je od 1.010 je postiglo više nego duplu cenu od 2.199 evra po toni.

Mr Ajhan Kindap, iz Turske, je izložio uticaj sukoba u Ukraniji na kretanje i snabdevenost roba u svojoj zemlji. Vrednost ukupnog izvoza u Rusiju i Ukrajinu je 8,7 milijardi dolara, dok je izvoz bio 33,9 milijardi dolara. Najviše povrća, voća, mašina i odeće je izvezeno u Rusiju. Uvoz se najviše odnosio na ulje, prirodni gas, ugalj, metale i poljoprivredne proizvode iz ove dve zemlje. U odnosu na 2020. cene su se naglo povećale. Gotovo polovina potreba u stočnoj hrani, pšenici, suncokretu i ulju zadovoljava se uvozom iz ove dve zemlje, a pritom su cene u martu 2022. povećane za 30 odsto.

Evropa treba da poveća proizvodnju proteinskih useva

Tokom konferencije predstavljeno je stanje u Evropi kada je u pitanju proizvodnja i snabdevenost žitaricama i uljaricama, stočnom hranom, kao i uticaj pandemije, sukoba u Ukrajini i sveopšte krize.

Treba napomenuti da je na našem kontinentu dostignuta gustina stoke 0,8 grla po hektaru korišćene poljoprivredne površine. Trećina svih uzgajanih životinja (mlečne krave, svinje i živine) nalaze se u Danskoj, Holandiji, severnoj Nemačkoj i zapadnoj Francuskoj (ATF, 2017).

Države Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva proizveli su u 2020. 166,7 miliona tona stočne hrane. Cene gasa i đubriva su doprinele rastu cena inputa u stočarskoj proizvodnji, a razvio se čitav niz problema. Predložena su rešenja i saradnja sa zainteresovanim stranama (FEDIOL, COCEREAL, COPA COGECA, AVEC). Ukrajina izvozi 60 miliona tona žitarica, a Evropa uvozi 11 mil. t kukuruza i značajan je neto uvoznik stočne hrane i suncokretovog ulja.

Evropska Komisija je pozvala države članice da povećaju proizvodnju proteinskih useva kao održivog sistema zasnovanog na diverzifikaciji proizvodnje. Posebnu pažnju će posvetiti proteinskim usevima u ukupnoj proceni nacionalnih planova u okviru ZPP-a. Predstavljen je i podatak FAO da je 86 odsto stočne hrane neiskoristivo za ishranu ljudi. Ponuđen je i alternativni vodeni put snabdevanja žitaricama i uljaricama duž Dunava i Rajne.

Konferencija je održana u saradnji sa partnerima iz Bugarske, Grčke, Kipra, Hrvatske i Slovenije, kao i uz podršku američkih uzgajivača soje i proizvoda od soje.