Isplativ samo uslužni tov pilića?

U selu Dragovo kod Rekovca nekoliko domaćinstava bavi se uslužnim tovom pilića tako da trenutno u selu ima 50.000 brojlera, što je najviše u ovom delu Levča. Najmlađi uzgajivač je Saša Milosavljević (35) koji se od 2016. godine ozbiljnije bavi živinarstvom.

"Moja farma živine ima kapacitet za 13.000 brojlera u turnusu, ali trenutno imam 10.000. Počeo sam sa malom količinom, od hiljadu komada, ali kako je vreme prolazilo potrebe su bile sve veće. Prošle godine sam završio objekte u Dragovu", rekao je Milosavljević.

Zašto je važno ne prelaziti 42. dan tova brojlera

U planu ima proširenje kapaciteta tako da će do kraja ove godine da sagradi još dva objekta za još 10.000 brojlera.

"I ove objekte sam pravio iz sopstvenih sredstava. Nisam dobio subvencije jer je reč o polovnim objektima. Postoje nacionalne subvencije za opremanje objekta ali do 4.000 brojlera, dok za IPARD program može da se konkuriše i ako neko ima više. Ali je to za nas prilično nedostižno jer treba mnogo novca da se uloži u takav objekat da bi se ostvarila prava na subvencije."

Samostalan nastup na tržištu nosi rizike

Naš sagovornik kaže da uslužno čuva piliće za jednu klanicu iz Trstenika i da se takvo živinarstvo isplati.

"Trenutna cena pilića je 115 dinara plus PDV. Sa tom cenom mi pokrivamo troškove. Živinarstvo se isplati, ali isključivo uslužno jer nam je tako sigurnija zarada. Ako neko sam prodaje na tržištu rizikuje jer se desi da tržišna cena padne ispod proizvođačke cene, sve zavisi od ponude i potražnje", kazao je Milosavljević.

U toku godine ima pet turnusa, a jedan turnus traje 45 dana.

"To je danonoćni rad. Uvek mora neko da bude na farmi i da proverava loženje i ventilaciju. Mora da se vodi računa o higijeni, o kvalitetu hrane i vode, o temperaturi koja iznosi oko 30 stepeni dok su stari nekoliko dana i o zdravlju pilića. Mi redovno kontrolišemo", kaže ovaj proizvođač i dodaje da još dvojica poljoprivrednika žele da se bave živinarstvom.

Najveći proizvođači u selu

Inače, cela porodica Milosavljević je uključena u posao, otac Radivoje, majka Milica, sin Nemanja, brat Slađan, snaja Dragana, njihova dece Marija i Miloš. Milosavljevići se bave i ratarstvom i uzgajaju stoku po čemu su najveći proizvođači u selu.

"Radimo 15 hektara zemlje. Proizvodimo hranu za stoku i to kukuruz, pšenicu, ječam i detelinu. Uglavnom za hranu za našu stoku. Imamo pet muznih krava, dve junice, dva teleta, osam prasilja, 35 ovaca i 22 jagnjeta. O ovcama rase virtemberg brine otac Radivoje", istakao je Milosavljević.

Ova porodica se bavi i voćarstvom i vinogradarstvom pa tako u vinogradu od 75 ari uglavnom imaju prokupac, deo prodaju, a od ostalog grožđa prave vino za svoje potrebe. U planu je povećanje zasada i ozbiljnije bavljenje vinogradarstvom.

Zajedno do hladnjače i prerade voća i povrća

Početkom marta je naš sagovornik sa još petoricom poljoprivrednika iz Dragova osnovao je Zemljoradničku zadrugu "Levački biser".

"Imamo šest osnivača, ja sam najmlađi među njima i direktor sam zadruge. Ovih šest domaćinstava obrađuje 58 hektara zemlje, imamo oko 20 muznih krava, 29 prasilja, 68 ovaca i 20.000 brojlera. Cilj osnivanja zadruge je lakše plasiranje proizvoda i da udruženi izađemo na tržište."

Opstanak malih stočara moguć samo uz udruživanje

Zadrugari planiraju da konkurišu za subvencije i ukoliko im prođe projekat napravće hladnjaču kapaciteta od 50 do 80 tona.

"Planiramo da tokom leta krenemo sa otkupom i preradom voća i povrća. Pre svega da konzerviramo kornišone, ajvar, da pravimo slatko od dunja i džem od šljiva. To nam je zamisao za ovu godinu. Planiramo da radimo na teritoriji cele opštine Rekovac", napomenuo je Milosavljević.

U Dragovu, koje ima oko 800 stanovnika, sve je manje mladih jer odlaze u inostranstvo i u gradove. Naš sagovornik smatra da udruživanje poljoprivrednika može da pokrene mlade da ostanu na selu i da žive od svog rada.