Botoš - oaza za veslače

• 1.212
• 104
• 0

Regataši iz Pančeva, Beograda, Novog Sada i Zrenjanina godinama u nazad veslaju vodama Tamiša. Ova regata prvi put je organizovana 1999. godine. Nikada nije prekidana, a učesnici se, po pravilu, svake godine zaustavljaju da prenoće u Botošu. U svojim šatorima, naravno.

Pre osam godina udruženje žena "Vredne ruke" iz Botoša počelo je da organizuje dočeke regatašima. Druženje se svake godine obnavlja na radost i zadovoljstvo i domaćina i gostiju.

Devetnaesti put deo regate

Devetnaesti put po redu Jovan Opačić i njegove kolege deo su tima tamiške regate. I ovog jula krenuli su u avanturu na reci. Veslanje u kanuima duž celog Tamiša u Srbiji za njih je nešto mnogo više i lepše od odmora.

"U mladosti sam bio veslač, a sada mi je ovo rekreacija, kao i mojim prijateljima. Uživamo. Uvek ima i nekih novih ljudi koji nam se priključuju. Deo ekipe je stalno zajedno na ovakvim dešavanjima. Već smo počeli da funkcionišemo kao porodica. Prvi put smo veslali ovako rekom Tamiš pre 18 godina. Od tada nismo propustili ni jednu godinu. Termin ove regate je uvek početkom jula. U grupi koja je ove godine krenula Tamišom ima nas nekoliko iz Pančeva. Priključili su nam se i ljudi iz drugih mesta, Zrenjanina, Novog Sada, Beograda. Mi iz Pančeva živimo na Tamišu, blizu ušća u Dunav. Poznavali smo taj deo reke. Ideja nam je bila da upoznamo ceo tok Tamiša u našoj državi. Ustanovili smo da je to izuzetno lepa reka. Tamiš Kod Pančeva je pod uticajem Dunava, praktično je kao dunavski zaliv. A ovde još ima karakteristike reke iz vremena kada je u Pančevu postojalo gradsko kupalište na kojem smo leti svi bili", priča Jovan Opačić, organzator regate.

Na Tamišu više nema kupališta

Od kada su profunkcionisali hidroelektrana Đerdap i sitem kanala Dunav-Tisa-Dunav, reke se zamuljavaju, obale obrastaju trskom, a plaže su nestale. Regataši kažu da od naselja Jaša Tomić pa do Botoša, Tamiš još uvek ima prirodne karaktristike. Istina, i ovde postoji akumulacija nastala zbog potreba DTD-a i tu se taloži mulj.

"Od meštana čujem da je onekada ovde bila predivna plaža, da je sve funkcionisalo, da je tu bio i ugostiteljski objekat. Sećam se da je, kada smo mi ovde ranije dolazili, taj objekat još radio. Sada je uništen. Šteta. Tamiš je jako lepa reka. Čist je, nije zagađen. I to je ono što mi volimo. A ima još nešto što volimo na ovoj regati. Počeli smo lepo da se družimo sa ljudima iz mesta u koja svraćamo. To je ta čarolija i draž banatska. Kao da smo u jednom dovorištu. Družimo se, ljudi se pronalaze, mentalitet nam je sličan. Kada se ide po drugim krajevima zemlje i po svetu, i tamo ima prirodnih lepota, ali tamo je drugačija kutura, drugačiji su rezoni. Mi se ovde jako lepo razumemo. Botoš je mesto gde obavezno dolazimo i gde nas domaćini uvek lepo ugoste. I njima, a i nama to očegledno puno znači", kaže Opačić.

"Vredne ruke" - odbor za doček regataša

Četiri dana - optimalno trajanje regate

Trajanje regate zavisi od spremnosti ekipe i od toga koliko su ljudi vični veslanju. Ako su željni da to odrade na neki jači način, tura može da se pređe surovo brzo. Mladi ljudi i sportisti bi to mogli da pređu za dva dana. Ali, procena je da je četiri dana optimalno, kako bi i novi čalnovi ekipe koji nisu vični veslanju mogli da savladaju deonice.

"Za sve goste smo spemili pasulj sa rebarcima, papcima, kobasicama, kolenicom. Ima nekoliko vrsta mesa. Ne znam tačno koliko kilograma, ali ima ga dosta. Pasulja smo potrošili tri kilograma. Tajna spremanja ovog pasulja je u tome što je kuvan u bakraču, jer je u pitanju veća količina, pa se on onda lepše skuva i ukusniji je nego iz šerpe. Vatra mora da bude tiha. Ovaj pasulj se krčkao dobra tri sata. Ovde ima sigurno 50-60 porcija. Možda i više. Svake godine ja kuvam. Ove godine sam hteo da pravim gulaš, ali su svi rekli da ne menjamo tradiciju i da kuvam pasulj. Neće da menjaju ono što je provereno i što im se sviđa. Uglavnom se sve pojede, ako nešto i ostane, onda to regataši pojedu za doručak".

Ni jedno druženje u Banatu ne može da prođe bez kolača, uglavnom tradicionalnih, a obavezno domaćih. Tu na scenu stupaju vredne ruke Botošanki.

"Pa kako bi to bilo da vam dođu gosti, a da nemate kolače. Imamo mi štrudle, kiflice, šamrolne, bakin kolač. Tu su nam malo pomogle i članice drugih udruženja koje su nam se pridružile i doneli svoje poslastice. Mislim da se svima sviđa to što je doček regataša drugačiji od onoga što ostali organizuju. Mi smo u prirodi i svi se lepo provodimo. Mislim da i osmesi prisutnih to potvrđuju", objašnjava Grujićeva.

Botošani srdačni domaćini

Učesnici regate koji su ove godine prvi put na veslanju kažu da su o Botošu i gostoprimstvu domaćina iz sela mnogo slušali. I da su jedva čekali da se i sami uvere u te priče.

"Ja sam iz Beograda, a radim u Pančevu. Prvi put sam na Tamišu. S obzirom da radim u Pančevu, imam na poslu mnogo kolega koji su iz ovh krajeva. Puno priča sam čuo o ovom kraju i o Botošu, Tomaševcu, Orlovatu, ali sam prvi put ovde. Regataši pričaju kako su u Botošu uvek lepo dočekani i prihvaćeni i da se uvek lepo provedu. Sada ću imati prilike da se u to i sam uverim. Baš imam želju da upozanam ove ljude i da se družimo uz banatske tamburaše", kaže Goran Antić iz Beograda.

Oživeti čardu i vratiti se obali reke

Dolazak regataša u selo Savet mesne zajednice vidi kao priliku da se čarda na Tamišu stavi opet u funkciju, a obala reke postane mesto okupljanja ljudi iz cele okoline, baš kao što je to bilo nekada.

"Imamo velike ambicije. Pripremili smo i kratkoročne i dugoročne planove. Jedan od njih je i revitalizacija čarde na Tamišu. Za početak ćemo najverovatnije ovde napraviti marinu. U pregovorima smo da pokrenemo vodene sportove, kao što su kajak, veslanje. Jer je reka stvarno mirna, bez talasa. Čak i kada su najveći vetrovi, ova destinacija može da se koristi za veslanje. Ova regata je tradicija koja ne bi trebalo da se prekida. Sport i kultura su u selu nosilac razvoja. Selo bez toga, ostaje i bez ljudi. Znači - odumire", kaže Borislav Čizmaš, potpredsednik Saveta MZ Botoš.

Kada će se planovi koje Savet MZ ima ostvariti, teško je prognozirati. Prvenstveno zbog imovinsko-pravnih odnosa koji postoje na zemljištu i na objektu za koje se planira revitalizacija.

"Zgrada nekadašnje čarde je u privatnom vlasništvu, tako da će njena obnova malo teže ići. Zemljište pripada JVP 'Vode Vojvodine', sa kojima ćemo pokušati da se dogovorimo. Sve zavisi od gradskih i pokrajinskih čelnika, koji moraju na sve planove da daju saglasnost. Imamo nameru da projekte sprovedemo do kraja. Da li će to biti za godinu, dve ili pred kraj mandata ne možemo u ovom trenutku da garantujemo. Ljudi stvarno vole da dođu ovde. Priroda je divna. Nekada su ovde bili most koji je povezivao čardu s Tamišem, plaža, sportski tereni, zidani roštilji. Ljudi iz cele okoline su dolazili i uživali. Šteta je ne iskoristiti ovakvu prirodu kada je već imamo", zaključuje Čizmaš.

Foto: Jasna Bajšanski