Tovari s državnim papirima

Magareće stado u pojati tete Dinke Tomašević (58) iz Gale pokraj Sinja vrhunski napreduje; u nekoliko navrata pratili smo lječilišni biznis sa skupocjenim magarećim mlijekom, a od tri početne magarice, sada ih je ne paši pokraj starih kuća već deset!
− Imala san jednu, pa smo čuli da je mliko likovito, i kad san moju svekrvu oslobodila kukurikavca, odlučila san proširit. Pomoglo je i malome od jedne žene od Vukovića kojega je mučila astma i slaboća, sad da ga vidiš, ima 23 godine, a naresa je ka jablan! Pročulo se, počeli su ljudi odasvud dolazit, dolazili su se raspitivat i doturi, pitaju zašto se samo po dec daje. A ja san spoznala da nije stvar u količini, nego u vrimenu koliko se pije i kako je ko uvatio - objašnjava nam Dinka dok tjera magarad po ledini za zajedničku fotografiju.

− Tri godine dilila san bez lipe, pa san uzimala koliko ko dade. Sada kad magarad ima državne papire, naplaćujen litru trista kuna, a ko nema, njemu je mukte. Inače je u Zadru po pesto kuna, a nigdi gori u Međimurju po šesto kuna. Išlo je ovo moje mliko na sve strane po svitu, od Berlina priko cile Hrvatske do Crne Gore, ne moš ga napripravit. Kroz 12 godina razvilo se stado, sad ih je deset ženskih i muški Sokol. Ovo su redon Olga, Zeka, Biba, Mlada, Jagoda, Gara, runjavi ljubimac Gricko, on je najmlađi, a znade ga cilo selo - nabraja galjska mlikarica, koja ima dosta posla oko svojih ljubimaca.

− Moraš in oprat vimenja toplon vodon, puštat ih vanka kad je lipo vrime na pašu, davat in zobi, ječima, kukuruza, prekrupe. Nikad točno ne moš znat koliko će nosit mlado. Evo, Olga je na Mladince ušla u trinajsti misec, a to zna trajat više ili manje. A lipo daju, najviše litru mlika pomuzen, a još ostane za pule - priča Dinka Tomašević i uvjerava:

− Reć “glup ka magare” uvrida je za magarce. Razumiju one sve šta in se reče, bolje neg puno ljudi: kad kažen “doli, doli”, sve idu vanka, a kad ih triba vratit u pojatu, samo “ćuška moja, voć-voć” i sve su unutra!

Autor: D. ŠARAC

Foto: RGBStock.com