Šteta od trovanje pčela u Sokobanji, Rumi i Bojniku - 500.000 evra?

Tri odsto od ukupnog rada pčela dobija pčelar, dok 97 odsto 'ide' na oprašivanje voćarskih i poljoprivrednih kultura. Doprinos pčela srpskoj poljoprivredi ogleda se u visokim procentima, navodi zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Radivoje Stojanović.

Kada su u pitanju voćarske kulture poput kajsije, višnje i trešnje, oprašivanje pčela podiže rod i do 60 odsto, ukazuje naš sagovornik. U povrtarstvu pčele povećavaju prinose i do 70 odsto, a kod suncokreta se prinosi, uz oprašivanje pčela, podižu do 40 odsto.

SPOS: Potrebna globalna strategija za zaštitu pčela

"Nemerljiv je značaj pčele u oprašivanju. Gde god je pčela, tu je zdrava sredina. Ukoliko uništimo pčelu, kao što je i Ajnštajn rekao, mi za pet godina nećemo imati života na zemlji. Računa se da svaki treći zalogaj direktno zavisi od pčele", napominje Stojanović.

Pomor pčela nije neuobičajan

Ukazuje da je u svetu primetan pad broja oprašivača u vidu insekata, bumbara, napominjući da se u Kini sprovodi ručno oprašivanje upravo zbog uništavanja pčelinjih zajednica hemijskim sredstvima. Nije ni naše pčelarstvo bez ovih problema. Gotovo svakog dana dođe do pomora pčela. Međutim, naglašava, nedavni pomor pčela u Sokobanji, Bojniku i Rumi ostavio je velike posledice.

"Velikih trovanja poput ovog u Sokobanji preko 400 pčelinjih društava, u Rumi još uvek nemamo tačan broj uništenih pčelinjih društava i u Bojniku 100 pčelinjih društava, nismo imali tako skoro. To je sve zajedno, za ova tri trovanja, šteta u novčanoj vrednosti od oko 500.000 evra. U poslednje vreme imamo veliku potrošnju hemijskih preparata koji, nekontrolisanim i nepravilnim korišćenjem, posebno u toku dana, upropašćuje i rod voća i uništava pčelinje zajednice."

Ukoliko se prska tokom dana, pčela neće moći da se vrati u košnicu

Poručuje da bi ovaj problem mogao da se reši donošenjem novog zakona koji bi se striktno primenjivao i kažnjavao one koji oprašuju voćnjake u toku dana, iako je, podseća, i po sadašnjem zakonu to zabranjeno, ali voćari to i dalje rade.

Najbolji oprašivači borovnice su bumbari - potvrdila struka i proizvođači

"Razumem i da u uslovima vanrednog stanja voćari nisu mogli da izlaze posle 18 časova, ali su mogli da traže dozvolu i da prskaju u toku noći. Mislim na jake firme, to su velike plantaže. Niko im ne brani da prskaju, ali je poenta da to rade posle 20 časova da bi sredstvo isparilo u toku noći kako bi pčela ujutru mogla lagano da ide od cveta do cveta. Ukoliko se prska u toku dana, to sredstvo je mokro i kontaktno, pčela se zalepi i nikad se ne vrati u košnicu", objašnjava naš sagovornik.

Potreban dogovor sa voćarima

Ukazuje da je u razvoju i voćarstva i pčelarstva ključna saradnja i jednih i drugih proizvođača. Međutim, zaključuje, ona u našoj zemlji postoji u minimalnom broju.

"SPOS je prošle godine organizovao okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Boslilegradu uz pomoć Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni i ruralni razvoj jugoistočne Evrope akciju o edukaciji voćara i pčelara o međusobnoj saradnji. Mi smo upućeni jedni na druge i moramo da sarađujemo", kaže Stojanović i dodaje da kad počne da cveta jabuka trebalo bi sa voćarima da sklope dogovor koliko košnica treba da im dostave na sedam dana dok je pun cvet i kad treba da ih vrate.

Medonosne pčele pomažu u smanjivanju šteta od poznog mraza

"Dobro njima zbog oprašivanja, dobro našim pčelama zbog razvoja. Nažalost, takav vid saradnje je vrlo malo razvijen u Srbiji."

Pogon u Rači biće i edukativni centar

Podseća da je krajem marta meseca trebalo da se u Rači otvori pogon pod nazivom "Naš med doo" koji, osim što bi treba da prikuplja viškove meda od pčelara koji su članovi SPOS-a, ima za cilj da na jednom mestu okupi i voćare i pčelare i stručnjake iz ovih oblasti, kao i stručnjake, naučnike poljoprivredne struke kako bi se, kroz takav edukativni centar, poboljšalo stanje u srpskom pčelarstvu. Otvaranje pogona odloženo je zbog pandemije virusa korona, te se očekuje u narednom periodu.

SPOS okuplja 237 pčelarskih društava i udruženja. Procenjuje se da u Srbiji ima između 14 i 15 hiljada pčelara od čega je u ovom savezu oko 9.000 pčelara. U našoj zemlji postoji oko 1.200.000 košnica što je za domaće potrebe, ocenjuje naš sagovornik, zadovoljavajući broj.