Svi smo mi mali majmuni - na uzici, u štali i među policama

Margarin se u našoj obitelji ne jede godinama. Tu je svinjska mast, suncokretovo i maslinovo ulje, maslac. Još do nedavno kod kupovine običnog keksa proučavajući sastav izbegavala sam one koji sadrže hidrogeniziranu biljnu mast (margarin), a birala one sa zdravijim palminim uljem, misleći kako je taj izbor puno pametniji. 

Na sreću, globalizacija i tehnologija ne dopuštaju nam danas zatvoriti oči pred nekim činjenicama. Naime, nakon što je palmino ulje stavljeno na vrh kao puno zdraviji izbor u izradi konditorskih proizvoda, brzo smo došli do saznanja kako se zbog ove super namirnice, koja se koristi i za proizvodnju biogoriva te kozmetike, masovno krče šume! Treba spomenuti da globalna potrošnja palminog ulja u 2006. godini iznosila je 37 miliona tona, a u 2016. godini 64,2 miliona tona!

Orangutani među najugroženijima

Zbog uzgoja palmi i proizvodnje palminog ulja Indonezija, Malezija i Papua Nova Gvineja izgubile su 31 miliona hektara šumskog prostranstva, što je 11% njihovog ukupnog šumama pokrivenog zemljišta, navodi Futurity.

Radi zdravijeg keksa kojeg će pojesti moje dete, odnosno zbog deforestacije, ugrožena su staništa flore i faune, a među najugroženijima su tri preostale vrste orangutana na planeti. Iz tog je razloga norveški parlament krajem prošle godine izglasao zabranu uvoza palminog ulja povezanog s deforestacijom, a stupiće na snagu 2020. godine. 

Dakle, sa palminim uljem sam raskrstila i odlučila malo više koristiti mozak. 

Nekako uporedo s pojavom palminog ulja kao sastojka prehrambenih proizvoda, pojavilo se i kokosovo brašno i kokosova mast. Bez obzira na visoku cenu, mnogi su pohrlili kuvati na ovoj biljnoj masti koja je, navodno, zdravija od običnih biljnih ulja, nutritivno vrednija, brašno, naravno, nema glutena. Neki dan sam kupila pakovanje kokosove masti jer moja ćerka silno želi napraviti nekakve meleme za usne, a u receptu za njih sastojak je i kokosova mast. Pakovanje od 250 grama košta oko 4 marke (približno 63 dinara). Dakle, šest puta skuplje od svinjske masti i tek malo povoljnije od maslaca kupljenog u trgovačkom centru. 

Pretpostavljala sam da se i iza uzgoja kokosa radi tako popularne kokosove masti i ulja mora kriti nešto, da se nekome moralo smrknuti da bi nama svanulo, no nisam istraživala. Sve dok mi upravo na Fejsbuku (Facebooku) nije iskočila fotografija makaki majmuna kog gazda drži za uzicu dok ovaj ubacuje plodove kokosa u prikolicu. 

Životinje su oduvek radile za ljude

Naravno, reći ćete kako su životinje oduvek radile za ljude. Vekovima smo uprezali volove, konje, magarce. No, nama je tada trebala radna snaga koju je danas zamenila mehanizacija. 

Zar nam danas pored sveg izobilja iz vlastitog okruženja treba - kokosova mast iz ploda kog je skupljao majmun? U čemu je stvar? "Istinu iza sveprisutnog palminog ulja još uvek ne znaju svi. A priča o kokosu se tek počela širiti. Kokosovo ulje za sve, u kuhinjama, u kozmetici, u lekovitim pripravcima, kokosovo brašno, kokosovo mleko, suđe i pribor za jelo od kokosovog oraha, ukrasi... Velika je verovatnoća da su ga ubrali novi robovi, majmuni, koji su zamenili decu na tom poslu. Jer decu je trebalo barem malo platiti...", piše na svom FB profilu Super Ljilja. 

Naime, u nekim delovima sveta, u plantažama kokosa makaki majmune uzgajaju i obučavaju, često uz kažnjavanje, za berbu kokosa. Majmune privezuju za svog "vodiča" te ne smeju jesti kokosove orahe koje skupljaju. Još uvek nema statistika koje bi potvrdile koliko se majmuna uzgaja u tu svrhu. A sve kako proizvođači i sakupljači ne bi morali koristiti ljudsku radnu snagu jer, majmuni su - besplatni, piše Animal Place koji je svojevremeno za one savesne objavio listu proizvođača koji ne krše ljudska prava i prava radnika te koja ne koriste majmune za berbu. 

Radije biram proizvod domaćeg majmuna

Treba pojasniti kako su kao kod nas nekada stoka, u tim delovima sveta majmuni oduvek bili njihova radna snaga, ali sigurno ne eksploatisani u ovolikoj meri kao danas, kada treba zadovoljiti potrebu za kokosovom masti ili mlekom u celom svetu. 

I da, na kraju priče možemo zaključiti kako ni naše svinje i krave čiju mast ili maslac jedemo nisu sretnije od orangutana i makakija, niti su naše pčele neugrožene zbog pesticida koji se koriste u uzgoju suncokreta ili uljane repice. Kako je licemerno kukati zbog makakija, ali ne i praseta uzgojenog za novogodišnje pečenje. 

Latentni vegan koji se krije u meni još uvek drži do domaćeg poljoprivrednika, domaćeg stočara, ratara, seljaka koji se vlastitim rukama bori da bi iz zemlje pridobio kakvu takvu zaradu za sebe i svoju porodicu, za svoju decu koja najčešće skupa s njim, rame uz rame rade na njivi i u štali. Kao mali majmuni. 

Zato ću kao lokalni patriota među policama trgovačkih centara uvek radije izabrati proizvod (dragi poljoprivrednici, oprostite mi na izrazu), domaćeg umesto stranog majmuna.