KLUB - društvena mreža

Možda će neki shvatiti zašto hvalim TURKE i njihovo OSLOBOĐENJE Slavonaca 1536 od tiranije hrvatskih i mađarskih feudalaca ! Od TURAKA imamo oko 2000 Više [+]

Stanko Nekić
prije 9 mjeseci

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA.

Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakterističan miris i pri pritisku u vršnom delu meso se ugiba, znak je da je nastupila zrelost za berbu. Prema italijanskim istraživačima sorta I. H. Halle bere se pri čvrstini mesa, mereno penetrometrom u njutnima, 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), Elberta 49 - 62 N/cm2 (4,9 - 6,4 kg/cm2), Redheven 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), a Erli kraford 53 - 67 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Čilders (1975) navodi da breskve za industrijsku preradu se mogu brati tresenjem pri čvrstini ploda 62 - 71 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Prema istom autoru, pre uskladištavanja ili transportovanja na veću udaljenost plodove breskve treba rashladiti na - 1,1 do 0,5 0C (obično u hladnoj vodi), jer se time produžava period čuvanja.
Za transportovanje bresaka na udaljenija tržišta berba se vrši nešto ranije i to onoliko dana koliko će breskva provesti na putu. Plodove nikad ne brati pre fiziološke zrelosti. Ako je tržište blizu breskvu brati dva dana pre pune zrelosti. Na velikim gazdinstvima i ako je tržište udaljenije breskvu brati 3 - 5 dana pre pune zrelosti plodova.
Berba breskve se obavlja probirno u 2 ili više navrata, što zavisi od sorte i vremena. Sama berba se vrši tako što se plod obuhvati celom šakom, vodeći računa da se prstima ne pritiska meso ploda, te se zatim plod malo uvije, tako da se od grančice otkine sa peteljkom.
Prevoz beračke ambalaže se obično vrši traktorima sa vučenim prikolicama. Kod nas se beračka ambalaža sastoji od plastičnih gajbi sa pravougaonom osnovom u koju staje od 15 do 20 kg plodova. Ako ovih nema, koriste se upotrebljeni drveni jabučari koji mogu da prime sličnu količinu bresaka ili nektarina.
Retki su zasadi u kojima se breskve ili nektarine izručuju u boks palete. To su većinom zasadi koji breskve isporučuju industriji.
Prilikom ručne berbe, većinom se plodovi direktno stavljaju u beračku ambalažu, koja se po punjenju obeležava brojem berača sa ciljem evidencije učinka i kontrole kvaliteta berbe. Pod kvalitetom berbe podrazumeva se da se beru plodovi ujednačenog stepena zrelosti, bez tragova truleži, mehaničkih oštećenja ili naboja.
U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
U berbi bresaka koriste se i druga pomagala sa ciljem da se olakša berba i poveća njen učinak. Pre svega to su merdevine, obične, dvokrake ili pokretne na točkovima, sa težištem pri zemlji, te je penjanje sa gledišta stabilnosti bezbedno. Osim toga, koriste se razna postolja vučena na principu saonica. Ona služe da berač na njima stavi beračku ambalažu kada radi sa zemlje i da se popne za 0,3 m ili 0,6 m kada treba da obere podove u vršnom delu voćaka. Ovakva postolja koriste se u zasadima gustog sklopa, gde je visina voćaka oko 2,5 m.
Za berbu bresaka u zasadu čije voćke imaju veću visinu od 2,5 m koriste se i različite platforme, koje obično imaju širinu oko 2 m. One se kreću u međuredu voćaka. Vuku se traktorom ili su samohodne. Mnogi modeli su opremljeni pneumatikom sa posebnim dodacima - platformama koje mogu da se približavaju voćkama, tako da berač može da obere plodove i u unutrašnjosti krune, a ne samo na njenoj periferiji. Često su ovi dodaci pokretljivi i u vertikalnom pravcu, te radnik može da obavi berbu i na većoj visini, u vršnim delovima krune.
U proseku, radnik za osmočasovno radno vreme može da obere 200 - 300 kg plodova bresaka.
U sabirnim centrima gde se stiču obrani plodovi vrši se klasiranje i pakovanje bresaka i nektarina, koje može biti ručno ili mašinsko. U Italiji i Francuskoj obavlja se još jedna operacija pre nego što se počne sa kondicioniranjem i klasiranjem. Vrši se rashlađivanje plodova, odnosno stavljanje plodova u prehlađenu vodu ili njihovo tretiranje mlazem rashlađene vode od oko 5 0C. Cilj ovog postupka je da se snizi temperatura plodova i uspori proces njihovog dozrevanja. Osim toga, na nižoj temperaturi se više zatvaraju stome na pokožici plodova, te se i disanje usporava.
U daljem postupku rashlađeni plodovi se podvrgavaju brisanju i četkanju, pri čemu se postiže skidanje suvišnih malja ili se one skraćuju. Na taj način obojenost pokožice bolje se ističe i povećava se privlačnost plodova.
Breskva se klasira u tri klase: Ekstra, prva i druga klasa.
Pri pakovanju bresaka i nektarina mogu da se koriste plastični ulošci sa ležištima određenih dimenzija, koja odgovaraju krupnoći plodova. Njihovim korišćenjem se povećava estetski izgled robe, pogotovu ako se kombinuje boja ležišta koja odgovara obojenosti pokožice plodova i ako se ređanje plodova u njima vrši tako da šav bude na dnu ležišta, a pogledu bude izložena obla površina ploda. Zatim plodovi se ređaju tako da im peteljkina jamica bude okrenuta prema jednoj stranici letvarice.
Transportovanje bresaka je kamion ili vagon hladnjačama.

Rezime: U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA.
 
 Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakterističan miris i pri pritisku u vršnom delu meso se ugiba, znak je da je nastupila zrelost za berbu. Prema italijanskim istraživačima sorta I. H. Halle bere se pri čvrstini mesa, mereno penetrometrom u njutnima, 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), Elberta 49 - 62 N/cm2 (4,9 - 6,4 kg/cm2), Redheven 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), a Erli kraford 53 - 67 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Čilders (1975) navodi da breskve za industrijsku preradu se mogu brati tresenjem pri čvrstini ploda 62 - 71 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Prema istom autoru, pre uskladištavanja ili transportovanja na veću udaljenost plodove breskve treba rashladiti na - 1,1 do 0,5 0C (obično u hladnoj vodi), jer se time produžava period čuvanja.
 Za transportovanje bresaka na udaljenija tržišta berba se vrši nešto ranije i to onoliko dana koliko će breskva provesti na putu. Plodove nikad ne brati pre fiziološke zrelosti. Ako je tržište blizu breskvu brati dva dana pre pune zrelosti. Na velikim gazdinstvima i ako je tržište udaljenije breskvu brati 3 - 5 dana pre pune zrelosti plodova.
 Berba breskve se obavlja probirno u 2 ili više navrata, što zavisi od sorte i vremena. Sama berba se vrši tako što se plod obuhvati celom šakom, vodeći računa da se prstima ne pritiska meso ploda, te se zatim plod malo uvije, tako da se od grančice otkine sa peteljkom. 
 Prevoz beračke ambalaže se obično vrši traktorima sa vučenim prikolicama. Kod nas se beračka ambalaža sastoji od plastičnih gajbi sa pravougaonom osnovom u koju staje od 15 do 20 kg plodova. Ako ovih nema, koriste se upotrebljeni drveni jabučari koji mogu da prime sličnu količinu bresaka ili nektarina. 
 Retki su zasadi u kojima se breskve ili nektarine izručuju u boks palete. To su većinom zasadi koji breskve isporučuju industriji.
 Prilikom ručne berbe, većinom se plodovi direktno stavljaju u beračku ambalažu, koja se po punjenju obeležava brojem berača sa ciljem evidencije učinka i kontrole kvaliteta berbe. Pod kvalitetom berbe podrazumeva se da se beru plodovi ujednačenog stepena zrelosti, bez tragova truleži, mehaničkih oštećenja ili naboja.
 U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
 U berbi bresaka koriste se i druga pomagala sa ciljem da se olakša berba i poveća njen učinak. Pre svega to su merdevine, obične, dvokrake ili pokretne na točkovima, sa težištem pri zemlji, te je penjanje sa gledišta stabilnosti bezbedno. Osim toga, koriste se razna postolja vučena na principu saonica. Ona služe da berač na njima stavi beračku ambalažu kada radi sa zemlje i da se popne za 0,3 m ili 0,6 m kada treba da obere podove u vršnom delu voćaka. Ovakva postolja koriste se u zasadima gustog sklopa, gde je visina voćaka oko 2,5 m.
 Za berbu bresaka u zasadu čije voćke imaju veću visinu od 2,5 m koriste se i različite platforme, koje obično imaju širinu oko 2 m. One se kreću u međuredu voćaka. Vuku se traktorom ili su samohodne. Mnogi modeli su opremljeni pneumatikom sa posebnim dodacima - platformama koje mogu da se približavaju voćkama, tako da berač može da obere plodove i u unutrašnjosti krune, a ne samo na njenoj periferiji. Često su ovi dodaci pokretljivi i u vertikalnom pravcu, te radnik može da obavi berbu i na većoj visini, u vršnim delovima krune.
 U proseku, radnik za osmočasovno radno vreme može da obere 200 - 300 kg plodova bresaka.
 U sabirnim centrima gde se stiču obrani plodovi vrši se klasiranje i pakovanje bresaka i nektarina, koje može biti ručno ili mašinsko. U Italiji i Francuskoj obavlja se još jedna operacija pre nego što se počne sa kondicioniranjem i klasiranjem. Vrši se rashlađivanje plodova, odnosno stavljanje plodova u prehlađenu vodu ili njihovo tretiranje mlazem rashlađene vode od oko 5 0C. Cilj ovog postupka je da se snizi temperatura plodova i uspori proces njihovog dozrevanja. Osim toga, na nižoj temperaturi se više zatvaraju stome na pokožici plodova, te se i disanje usporava. 
 U daljem postupku rashlađeni plodovi se podvrgavaju brisanju i četkanju, pri čemu se postiže skidanje suvišnih malja ili se one skraćuju. Na taj način obojenost pokožice bolje se ističe i povećava se privlačnost plodova.
 Breskva se klasira u tri klase: Ekstra, prva i druga klasa.
 Pri pakovanju bresaka i nektarina mogu da se koriste plastični ulošci sa ležištima određenih dimenzija, koja odgovaraju krupnoći plodova. Njihovim korišćenjem se povećava estetski izgled robe, pogotovu ako se kombinuje boja ležišta koja odgovara obojenosti pokožice plodova i ako se ređanje plodova u njima vrši tako da šav bude na dnu ležišta, a pogledu bude izložena obla površina ploda. Zatim plodovi se ređaju tako da im peteljkina jamica bude okrenuta prema jednoj stranici letvarice. 
 Transportovanje bresaka je kamion ili vagon hladnjačama.
 
 Rezime: U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
 
 Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Stanko Nekić
prije 1 godinu

IZBOR SADNICA VOĆAKA.

Značaj pravilnog izbora sadnica. Pravilan izbor sadnica ima gotovo presudan značaj za primanje posle sađenja i njihovo rastenje i razvitak, odnosno na kompletan uspeh proizvodnje voća.
Prilikom izbora sadnica naročitu pažnju treba obratiti na: identitet sorte i podloge, razvijenost korena i nadzemnog dela sadnica, starost i zdravstveno stanje sadnica, kao i na to da one nisu mehanički oštećene.
Kvalitet sadnica voćaka. Za podizanje zasada voćaka treba koristiti isključivo sadnice prve klase sa potpuno zrelim (zdrvenjenim) nadzemnim delom u celoj svojoj dužini. To se posebno odnosi na prevremene grančice u kruni. Sadnice treba da imaju dobro očuvane pupoljke po čitavoj dužini i dobro sraslo spojno mesto, da budu što pravije, bez mehaničkih oštećenja od oruđa, glodara i grada i sa dobro razvijenim korenovim sistemom.
Osim dobro razvijenog i neoštećenog korena, sadnice trebaju biti najmanjeg prečnika 10 mm, mereno 10 cm iznad kalemljenog mesta ili korenovog vrata. Živić jagode mora imati najmanji prečnik korenovog vrata 5 mm i dobro razvijen koren.
Nadzemni deo voćnih sadnica, iznad korenovog vrata, treba biti najmanje visine za jabuke, kruške, dunje, šljive, trešnje, nektarine, višnje, kajsije, bademe, kaki 120 cm, masline i breskve 100 cm, orah 180 cm, agrume 80 cm, kivi 50 cm i sve ostale vrste 60 cm.
Voćne sadnice voćari treba da nabavljaju isključivo u specijalizovanim rasadnicima za promet poljoprivrednih sadnica kako bi bili sigurni u ispravnost kupljene robe. Naime, uz spoljašnji kvalitet sadnica koji je vidljiv golim okom (stepen razvijenosti nadzemnog dela i korena bez tumoralnih tvorevina) razlikujemo i unutarašnji kvalitet koji nam garantuje sertifikat proizvođača o sadnom materijalu (sortna čistoća i zdravstvena ispravnost). To je žuta ili plava etiketa sa podacima o kategoriji, proizvođaču, sorti, podlozi. Tako uz onu klasičnu prodaju sadnica golog korena u ponudi se nalaze kontejnerske i balirane sadnice. Kod baliranih sadnica skraćeni koren je zamotan u vreću sa supstratom koji ga štiti od isušivanja. Naravno da sadnica ne može dugo "opstati" u takvom stanju, idealno je do mesec dana. Vodite računa prilikom kupovine da je takva sadnica već neko vreme u prodavnici i obratite pažnju na znakove dehidracije nadzemnog dela (smežurana kora). Sadnice golog korena i balirane sadnice sade se u vreme mirovanja vegetacije, od kasne jeseni do ranog proleća dok nam vremenske prilike dozvoljavaju aktivnosti na otvorenom. Osnovni uslov je da zemljište nije smrznuto ili prevlažno.
Svi oštećeni delovi korena moraju se odstraniti na način da presek reza bude ravan kako bi rana brže zacelila. Mlada sadnica je do početka vegetacije dobro ukorenjena i u proleće uspešno nastavlja sa daljim rastom i razvojem. Kontejnerske sadnice mogu se saditi tokom čitave godine, a posebno se preporučuju za voćne vrste sa osetljivim korenom.
Proizvodnja sadnog materijala za visokointezivne zasade jabuka, podrazumeva visoko kalemljenje (15 - 20 cm) i sadnice koje su dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama. Ovako posađene sadnice posle sadnje ostavljaju se da spojno mesto bude 10 - 20 cm iznad zemlje. Ukoliko se koriste ovakve sadnice, može se u drugoj godini računati sa 10 i više tona plodova po hektaru. Voćke su za 30 % slabije bujnosti ako se kaleme i sade na ovakav način. Nisko kalemljenje ima često za posledicu da spojno mesto bude zatrpano sa zemljom ili u neposrednom kontaktu sa zemljom, što kasnije može uticati na pojačanu bujnost (Dr Zoran Keserović, 1999).
KNIP 5+ sadnice sa prevremenim grančicama su najbolje za uzgoj jabuke, jer u drugoj godini možemo očekivati prinos plodova 26.000 kg/ha, a III 42.000 kg/ha.
Kada je u pitanju piramidalni oblik krune ili poboljšana piramida, oblici krune koji se koriste najviše kod koštičavih voćnih vrsta, mogu se koristiti i sadnice sa prevremenim grančicama (Dr Zoran Keserović, 1999).
Zdravstveno stanje sadnica. Sadnice moraju da budu potpuno zdrave i bez prouzrokovača karantinskih i drugih biljnih bolesti i štetočina, kao i bez mehaničkih oštećenja.
Naročitu pažnju kod zdravstvenog stanja sadnica treba obratiti da ne bude prisutan rak korena (Erwinia tumefaciens).
U novije vreme se sve češće za podizanje zasada koriste sadnice koje su nezaražene svim poznatim virusima, mikroplazmama i rikecijama (Virus free) ili sadnice kod kojih su odsutni takozvani opasni virusi i izvestan broj latentnih, što je dokazano sprovedenim testovima (Virus tested). To ima izuzetno veliki pozitivan uticaj na prijem, rastenje, razvoj, vitalnost, rodnost i dugovečnost voćaka u zasadu, kao i kvalitet plodova, a time i na celokupan uspeh voćarske proizvodnje.
Identitet (čistota) sorata i podloga. Mora da bude obezbeđen potpun identitet sorata i podloga voćnih sadnica. U slučaju mešavine sorata i podloga javljaju se u zasadu ozbiljni problemi, jer su voćke višegodišnje biljke. Greške se teško otklanjaju ili ublažuju, a još teže se voćnjak dovodi u željeno stanje.
Nabavku sadnica mora da prati odgovarajuća dokumentacija (deklaracija o istinitosti sorte i podloge, uverenje o zdravstvenom stanju sadnica). Svaki snop mora da bude obeležen etiketom sa čitko ispisanim nazivom organizacije u kojoj je sadni materijal proizveden, zatim naziv vrste, sorte i podloge voćke, kao i godina proizvodnje, starosti i broj sadnica u snopu.
Proizvođač mora u potpunosti da garantuje sortu, podlogu, zdravstveno stanje i godinu starosti sadnica.
Starost sadnica voćaka. Za podizanje savremenih zasada koriste se okulanti, jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.
Kod breskve se za sadnju koriste najčešće jednogodišnje sadnice, a ponekad okulanti sa jednim ili dva pupoljka (okca).
Kod drugih voćnih vrsta mogu se koristiti okulanti (retko), zatim jednogodišnje i dvogodišnje sadnice. Za špalirski način gajenja jabuke i kruške na vegetativnim podlogama se koriste jednogodišnje i dvogodišnje sadnice sa prevremenim i bočnim granama. Knip sadnice dobijaju se sobnim kalemljenjem engleskim spajanjem, negom u I vegetaciji, skraćivanjem u proleće na 70 cm i ostavljanjem vršnog pupoljka, iz koga dobijamo sadnice sa prevremenim grančicama visine oko 1 m. Za ostale jabučaste i koštičave voćne vrste danas se koriste i jednogodišnje sadnice sa prevremenim grančicama.
Ako se za sađenje koriste dvogodišnje sadnice, njihova kruna treba da ima najmanje pet pravilno raspoređenih grančica, zatim pravo i glatko deblo visine od 60 - 120 cm u zavisnosti od vrste, sorte, podloge i načina gajenja. Kod dvogodišnjih sadnica težiti da ugao grana bude što veći u odnosu na deblo, da dve ili više grana ne polaze iz jednog mesta i da sadnica ima vođicu. U poslednje vreme počinju sve više da se koriste dvogodišnje sadnice jabuke na vegetativnim podlogama za podizanje gustih zasada, jer na taj način voćke u zasadu brže prorode.
Autor, dipl. ing. Stanko Nekić

IZBOR SADNICA VOĆAKA.
 
 Značaj pravilnog izbora sadnica. Pravilan izbor sadnica ima gotovo presudan značaj za primanje posle sađenja i njihovo rastenje i razvitak, odnosno na kompletan uspeh proizvodnje voća. 
 Prilikom izbora sadnica naročitu pažnju treba obratiti na: identitet sorte i podloge, razvijenost korena i nadzemnog dela sadnica, starost i zdravstveno stanje sadnica, kao i na to da one nisu mehanički oštećene.
 Kvalitet sadnica voćaka. Za podizanje zasada voćaka treba koristiti isključivo sadnice prve klase sa potpuno zrelim (zdrvenjenim) nadzemnim delom u celoj svojoj dužini. To se posebno odnosi na prevremene grančice u kruni. Sadnice treba da imaju dobro očuvane pupoljke po čitavoj dužini i dobro sraslo spojno mesto, da budu što pravije, bez mehaničkih oštećenja od oruđa, glodara i grada i sa dobro razvijenim korenovim sistemom.
 Osim dobro razvijenog i neoštećenog korena, sadnice trebaju biti najmanjeg prečnika 10 mm, mereno 10 cm iznad kalemljenog mesta ili korenovog vrata. Živić jagode mora imati najmanji prečnik korenovog vrata 5 mm i dobro razvijen koren.
 Nadzemni deo voćnih sadnica, iznad korenovog vrata, treba biti najmanje visine za jabuke, kruške, dunje, šljive, trešnje, nektarine, višnje, kajsije, bademe, kaki 120 cm, masline i breskve 100 cm, orah 180 cm, agrume 80 cm, kivi 50 cm i sve ostale vrste 60 cm.
 Voćne sadnice voćari treba da nabavljaju isključivo u specijalizovanim rasadnicima za promet poljoprivrednih sadnica kako bi bili sigurni u ispravnost kupljene robe. Naime, uz spoljašnji kvalitet sadnica koji je vidljiv golim okom (stepen razvijenosti nadzemnog dela i korena bez tumoralnih tvorevina) razlikujemo i unutarašnji kvalitet koji nam garantuje sertifikat proizvođača o sadnom materijalu (sortna čistoća i zdravstvena ispravnost). To je žuta ili plava etiketa sa podacima o kategoriji, proizvođaču, sorti, podlozi. Tako uz onu klasičnu prodaju sadnica golog korena u ponudi se nalaze kontejnerske i balirane sadnice. Kod baliranih sadnica skraćeni koren je zamotan u vreću sa supstratom koji ga štiti od isušivanja. Naravno da sadnica ne može dugo "opstati" u takvom stanju, idealno je do mesec dana. Vodite računa prilikom kupovine da je takva sadnica već neko vreme u prodavnici i obratite pažnju na znakove dehidracije nadzemnog dela (smežurana kora). Sadnice golog korena i balirane sadnice sade se u vreme mirovanja vegetacije, od kasne jeseni do ranog proleća dok nam vremenske prilike dozvoljavaju aktivnosti na otvorenom. Osnovni uslov je da zemljište nije smrznuto ili prevlažno.
 Svi oštećeni delovi korena moraju se odstraniti na način da presek reza bude ravan kako bi rana brže zacelila. Mlada sadnica je do početka vegetacije dobro ukorenjena i u proleće uspešno nastavlja sa daljim rastom i razvojem. Kontejnerske sadnice mogu se saditi tokom čitave godine, a posebno se preporučuju za voćne vrste sa osetljivim korenom.
 Proizvodnja sadnog materijala za visokointezivne zasade jabuka, podrazumeva visoko kalemljenje (15 - 20 cm) i sadnice koje su dobro obrasle umereno bujnim letorastima ili prevremenim grančicama. Ovako posađene sadnice posle sadnje ostavljaju se da spojno mesto bude 10 - 20 cm iznad zemlje. Ukoliko se koriste ovakve sadnice, može se u drugoj godini računati sa 10 i više tona plodova po hektaru. Voćke su za 30 % slabije bujnosti ako se kaleme i sade na ovakav način. Nisko kalemljenje ima često za posledicu da spojno mesto bude zatrpano sa zemljom ili u neposrednom kontaktu sa zemljom, što kasnije može uticati na pojačanu bujnost (Dr Zoran Keserović, 1999).
 KNIP 5+ sadnice sa prevremenim grančicama su najbolje za uzgoj jabuke, jer u drugoj godini možemo očekivati prinos plodova 26.000 kg/ha, a III 42.000 kg/ha. 
 Kada je u pitanju piramidalni oblik krune ili poboljšana piramida, oblici krune koji se koriste najviše kod koštičavih voćnih vrsta, mogu se koristiti i sadnice sa prevremenim grančicama (Dr Zoran Keserović, 1999). 
 Zdravstveno stanje sadnica. Sadnice moraju da budu potpuno zdrave i bez prouzrokovača karantinskih i drugih biljnih bolesti i štetočina, kao i bez mehaničkih oštećenja.
 Naročitu pažnju kod zdravstvenog stanja sadnica treba obratiti da ne bude prisutan rak korena (Erwinia tumefaciens).
 U novije vreme se sve češće za podizanje zasada koriste sadnice koje su nezaražene svim poznatim virusima, mikroplazmama i rikecijama (Virus free) ili sadnice kod kojih su odsutni takozvani opasni virusi i izvestan broj latentnih, što je dokazano sprovedenim testovima (Virus tested). To ima izuzetno veliki pozitivan uticaj na prijem, rastenje, razvoj, vitalnost, rodnost i dugovečnost voćaka u zasadu, kao i kvalitet plodova, a time i na celokupan uspeh voćarske proizvodnje.
 Identitet (čistota) sorata i podloga. Mora da bude obezbeđen potpun identitet sorata i podloga voćnih sadnica. U slučaju mešavine sorata i podloga javljaju se u zasadu ozbiljni problemi, jer su voćke višegodišnje biljke. Greške se teško otklanjaju ili ublažuju, a još teže se voćnjak dovodi u željeno stanje.
 Nabavku sadnica mora da prati odgovarajuća dokumentacija (deklaracija o istinitosti sorte i podloge, uverenje o zdravstvenom stanju sadnica). Svaki snop mora da bude obeležen etiketom sa čitko ispisanim nazivom organizacije u kojoj je sadni materijal proizveden, zatim naziv vrste, sorte i podloge voćke, kao i godina proizvodnje, starosti i broj sadnica u snopu.
 Proizvođač mora u potpunosti da garantuje sortu, podlogu, zdravstveno stanje i godinu starosti sadnica.
 Starost sadnica voćaka. Za podizanje savremenih zasada koriste se okulanti, jednogodišnje i dvogodišnje sadnice.
 Kod breskve se za sadnju koriste najčešće jednogodišnje sadnice, a ponekad okulanti sa jednim ili dva pupoljka (okca). 
 Kod drugih voćnih vrsta mogu se koristiti okulanti (retko), zatim jednogodišnje i dvogodišnje sadnice. Za špalirski način gajenja jabuke i kruške na vegetativnim podlogama se koriste jednogodišnje i dvogodišnje sadnice sa prevremenim i bočnim granama. Knip sadnice dobijaju se sobnim kalemljenjem engleskim spajanjem, negom u I vegetaciji, skraćivanjem u proleće na 70 cm i ostavljanjem vršnog pupoljka, iz koga dobijamo sadnice sa prevremenim grančicama visine oko 1 m. Za ostale jabučaste i koštičave voćne vrste danas se koriste i jednogodišnje sadnice sa prevremenim grančicama.
 Ako se za sađenje koriste dvogodišnje sadnice, njihova kruna treba da ima najmanje pet pravilno raspoređenih grančica, zatim pravo i glatko deblo visine od 60 - 120 cm u zavisnosti od vrste, sorte, podloge i načina gajenja. Kod dvogodišnjih sadnica težiti da ugao grana bude što veći u odnosu na deblo, da dve ili više grana ne polaze iz jednog mesta i da sadnica ima vođicu. U poslednje vreme počinju sve više da se koriste dvogodišnje sadnice jabuke na vegetativnim podlogama za podizanje gustih zasada, jer na taj način voćke u zasadu brže prorode.
 Autor, dipl. ing. Stanko Nekić

Zadnje aktivnosti

Online korisnici

Promo

nektarine @KLUB (152)