gljive @KLUB (76)

uskoro sezona smrčka počinje, mislim trebala bi ako bude kiše, ima li na vašem podrucju ove gljive ?

Gljive i mačke koje su morale provjeriti sve što fotografišem.

Lepo vreme tokom ove jeseni možete provesti u šumi a tamo se krije jedna od naprepoznatljivijih drvenastih vrsta gljiva u Srbiji. Trud (Fomes fomentarius) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih gljiva na našim prostorima ali i u... Više [+]

Lepo vreme tokom ove jeseni možete provesti u šumi a tamo se krije jedna od naprepoznatljivijih drvenastih vrsta gljiva u Srbiji.
Trud (Fomes fomentarius) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih gljiva na našim prostorima ali i u svetu. Može se naći u šumama severne hemisfere, najčeća je na bukovom drvetu ali može da raste i na drugom listopadnom drveću. Lako je prepoznatljiva zbog svog neobičnog izgleda u vidu kopitaste strukture koja štrči sa kore stabla. Ova gljiva je uglavnom parazit, te inficira oštećena stabla i do biljnog tkiva dolazi preko polomljenih grana i pukotina na epidermisu. Inficirana stabla su krhka, lako lomljiva i kao posledica infekcije trudom, drvo se najčešće osuši.

Gljiva takođe može biti i saprotrofna, što znači da obitava i popadalo drveće dok ga u potpunosti ne razgradi. Nije otrovna ali nije ni jestiva. Posle određenog vremena, plodonosno telo vrste u potpunosti odrvenjava i tvrda je kao kamen. Nema otrovnih dvojnika. Pčelarima je izuzetno korisna a na koji način? Možete saznati u našem tekstu posvećenom upravo trudu. https://www.agroklub.rs/sumarstvo/izmedu-gljive-i-drveta-sta-je-trud/90799/

Prošle godine izvezli smo gljiva u vrednosti od oko 25 miliona evra. Izvoz varira od godine do godine u zavisnosti od vremenskih uslova pošto klima direktno utiču na rod gljiva. Gljive prodajemo na svetskoj pijaci u svežem stanju, zamrznute... Više [+]

Prošle godine izvezli smo gljiva u vrednosti od oko 25 miliona evra. Izvoz varira od godine do godine u zavisnosti od vremenskih uslova pošto klima direktno utiču na rod gljiva. Gljive prodajemo na svetskoj pijaci u svežem stanju, zamrznute, sušene i konzervisane. Prema podacima PKS, sušene gljive donele su nam najviše novca, za 282 tone dobili smo deset miliona evra. Posle njih po izvoznom rezultatu slede zamrznute gljive koje smo prodali za 5,3 miliona evra, potom su nam sveži vrganji doneli 2,8 miliona, sveže lisičarke 1,8 miliona i konzervisane gljive u vrednosti 1,6 miliona evra. Svežih tartufa smo 2022 godine prodali za 1,5 miliona evra. #izvozgljiva

I na kraju jako smo bogati blagodetima prirode,kap sto su gljive u ovom slucaju vrganj gde pravimo salamuru i susimo vrganj kao dodatak jelu.😊😋

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE. I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena,... Više [+]

SUZBIJANJE OSPIČAVOSTI LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE.

I) Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još pre branja plodova. Često se dešava da samo jedna polovina lista požuti, dok druga ostaje zelena ("šaren" izgled lista).
- Ospićavost lišća višnje i trešnje (Blumeriella jaapii /=Coccomyces hiemalis/).
- Ospičavost se javlja kod višnje, trešnje i magrive. Pege se javljaju obično krajem maja i početkom juna. Mrke su na naličju lišća gde se stvara tačkasta, a kasnije beličasta prevlaka od spora za razmnožavanje. Pri kišovitom vremenu, spore se raznose kišnim kapima na susedno lišće. Gljiva prezimljava u otpalom lišću, odakle u proleće spore zaražavaju novo lišće.
- Zaštita višnje i trešnje od ospičavosti lišća se obavlja u precvetavanju, zatim sa još dva - tri puta u razmacima 8 - 14 dana. Praktikuje se i prskanje posle berbe, zavisno od uslova za razvoj bolesti (toplo i vlažno vreme). Smanjenje infekcionog potencijala gljive u proleće vrši se uklanjanjem ili zaoravanjem otpalog lišća. Preparati: Oktave, Saprol, Chromodin S-50, Syllit 400-SC, Dodin S-65, Dithane M-45, Mankogal-80, Caiman, Penncozeb, Delan 700-WG i drugi organski fungicidi. Dobra je kombinacija: Folicur 250-EW 0,1% ili Orius 0,1 %, uz dodatak Dithana ili Merpana 50 0,3 %.

Autor: Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

BELA LEPTIRASTA VAŠ NA POVRĆU (PARADAJZ, PAPRIKA, PATLIDŽAN I DR.). I) Vaš naseljava pretežno vršne delove biljaka i to sa donje strane lišća. Pored sisanja sokova luči veliku količinu "medne rose" koja se razliva po lišću i plodovima, te u... Više [+]

BELA LEPTIRASTA VAŠ NA POVRĆU (PARADAJZ, PAPRIKA, PATLIDŽAN I DR.).

I) Vaš naseljava pretežno vršne delove biljaka i to sa donje strane lišća. Pored sisanja sokova luči veliku količinu "medne rose" koja se razliva po lišću i plodovima, te usled gljive čađavice oni postaju prljavi i neugledni. Lišće žuti, suši se i otpada. Prinos, recimo paradajza, se smanjuje i do 40 %.
- Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum).
- Telo i oba para krila leptirića prekriveni su finim belim prahom. Dužine je do 2 mm. Jaje - malo, ovalno, pričvršćeno za list. Mušica godišnje daje 8 - 10 generacija. Ženke nakon parenja polažu jaja sa naličja lista, najčešće po 4 zajedno.
- Zaštita stakleničkih kultura od ove štetočine je vrlo teška. Budući da se u vreme tretiranja insekticidima nalaze svi stadijumi bele mušice, to neprekinut razvoj štetočine zahteva češća prskanja. U letnjim mesecima ti razmaci su često 2 - 3 - 5 dana, zavisno od temperature, relativne vlage vazduha i jačine zaraze. Prvo prskanje treba obaviti sa pojavom prvih leptirića. Preparati: Confidor (0,05-0,07 %), Talstar 10 - EC (0,02 - 0,05 %); Karate zeon (0,02 %); Mospilan 20 - SP (0,125 - 0,25 kg/ha); Actellic - 50 (0,05 - 0,1 %); Fastac 10 % SC (0,02 - 0,025 %); Decis EC - 25 (0,05 %, uz dodatak okvašivača); Danitol 10 - EC (0,03 - 0,05 %); Nudrin L - 20 (0,15 - 0,20 %); Vidate - L (0,1 - 0,2 %); preparati sa kratkom karencom na bazi a.m.: sulfoksaflor (Closer 120-SC), buprofezin (Elisa) i dr.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUZBIJANJE LISNIH VAŠIJU NA VOĆKAMA. I) Lišće na vrhovima grana i mladara se kovrdža ili deformiše, žuti, a katkada pocrveni. Na naličju lišća brojni sitni 2 - 3 mm veliki insekti u skupinama - kolonijama, katkada pokriveni voštanom prevlak... Više [+]

SUZBIJANJE LISNIH VAŠIJU NA VOĆKAMA.

I) Lišće na vrhovima grana i mladara se kovrdža ili deformiše, žuti, a katkada pocrveni. Na naličju lišća brojni sitni 2 - 3 mm veliki insekti u skupinama - kolonijama, katkada pokriveni voštanom prevlakom. Lišće zaraženih voćaka je često lepljivo zbog slatke tečnosti (medne rose), koju izlučuju ovi insekti. Na mednu rosu naseljuju se gljive čađavice, pa lišće poprima prljavi tamni izgled.
- Lisne vaši (Aphididae)
- Postoje mnoge vrste lisnih vaši. Neke napadaju samo pojedine vrste voćaka, a druge mogu zaraziti više vrsta. Najčešće su na breskvi, trešnji, višnji, jabuci, kruški, šljivi i ribizli. Lisne vaši prezime kao crna sjajna jaja na deblu i granama. Jajašca su veličine oko 0,5 mm. Od aprila pa tokom cele vegetacije, no kod nekih vrsta samo do leta, vaši sišu na lišću voćaka praveći štete. Mogu imati 10 - 15 generacije godišnje. Neke vrste prenose i virusne bolesti voćaka. Lisnim vašima se hrane mnogi korisni insekti, pa tako i buba mare.
a) Zimsko prskanje kada se primete brojna jaja: Belo ulje, Belol, Galmin (3 - 4 %), Crveno ulje (2 - 3 %); Eos (10 L/ha za svaki metar visine zasada); Vektafid S (2,5 - 3 % ili 10 L/ha za svaki metar visine stabla);
b) Kasno zimsko prskanje (do fenofaze "mišje uši"): Dast oil (0,3 %); Belol, belo ulje, galmin (5 %), Crveno ulje (1 - 1,5 %); Vektafid S (2,5 - 3 % ili 10 L/ha za svaki metar visine stabla);
c) Za vreme vegetacije, kada se primeti da je zaraženo preko 5 % vrhova ili grana vašima: Actara; acelan; congo; boxer; rapid; magnum; confidor; chromgor; konzul; zatim mospilan 20-SP, tonus (0,020-0,025 %); vantex 60 SC (0,004-0,005 %); aztec (0,05 %); volley 20-SP (0,020-0,025 %); calypso SC-480 (0,01-0,03 %); zatim talstar 10 - EC (0,02 %); decis 2,5-EC (0,03 - 0,05 %); lannate 25 - WP (0,15 %), lannate - 90 (0,04 - 0,05 %), methomex SL - 20 (0,15 - 0,20 %); folimat LC - 50 (0,10 - 0,15 %); sistemin 40, rogor 40, perfekthion, fosfamid 40 - EC, dimin, zorat EC - 40, grom 40 - EC (0,10 %); hostaquick EC - 50 (0,05 - 0,1 %); etiol tečni (0,15-0,25 %); metasystox EC - 250, i m. i. (0,1 %) i dr.; pirimor WP - 50 (0,04 - 0,06 %); Pirimor je specifični aficid, koji suzbija samo lisne vaši.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST). Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te b... Više [+]

SUŠENJE IZDANAKA MALINE (NEKROTIČNA PRSTENASTA PEGAVOST).

Sušenje izdanaka maline - nekrotičnu pegavost prouzrokuje fitopatogena gljiva Leptosphareia coniothyrium. Neposredno iznad površine zemljišta kora izbojka poprimi crnkastu boju, te brzo brzo raspuca. Takvi izbojci protrunu i lako se lome, što je tipičan znak za ovu bolest. Zaraženi izbojci eventualno i krenu sa početkom vegetacije, ali se onda osuše u cvetanju ili iza cvetanja. Simptomi se ispoljavaju u vidu nekrotičnih pega na izdancima koji su nepravilnog oblika. Nekroza često prstenasto obuhvata izdanke i izaziva njihovo sušenje. Često se zbog sličnih simptoma ova bolest poistovećuje sa didimelom. Ova gljiva izaziva pucanje kore i skoro čitavog tkiva izdanka, njeno ljuštenje, a napada prizemne delove izdanka do 20 cm visine, ali i više. U proleće kora zaraženih izdanaka dobija srebrnastu boju. Ovaj parazit oštećuje sprovodna tkiva maline. Najčešće se zaraza javlja na mestima gde su izdanci povređeni, a koji su nastali agrotehničkim merama ili ubodima insekata.
Pojavi ove bolesti pogoduju obilne kiše u fazi porasta, pred ili u toku berbe. Suzbijanju ove gljive pomažu preventivne mere, a posebno orezivanje, uklanjanje i spaljivanje dvogodišnjih sasušenih i polomljenih izdanaka. Od hemijskih mera preporučuje se upotreba fungicida, koji se koriste kod Didimele maline (nakon berbe do početka kretanja vegetacije bakarni preparati), a hemijske mere protiv Didimele štite malinu protiv ovog prouzrokovača bolesti. Tretmani su od pojave pupoljaka na izdancima maline, pa nadalje (Sygnum, Quadris, Teldor i dr.).

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije