energija @KLUB (61)

Vatikan planira izgraditi postrojenje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora vrijedno oko 100 milijuna eura, koje bi u roku od dvije godine moglo opskrbljivati Svetu Stolicu električnom energijom. Riječ je o sustavu koji kombinira so... Više [+]

Vatikan planira izgraditi postrojenje za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora vrijedno oko 100 milijuna eura, koje bi u roku od dvije godine moglo opskrbljivati Svetu Stolicu električnom energijom.

Riječ je o sustavu koji kombinira solarnu energiju i poljoprivredu, a očekuje se da će agrosolarna elektrana imati kapacitet od 80 do 90 megavata. Time bi se svrstala među najveća takva postrojenja u Italiji, rekli su izvori upoznati s razgovorima o projektu.

Solarni paneli iznad poljoprivrednih površina
U takvim se postrojenjima solarni paneli postavljaju nekoliko metara iznad tla kako bi ispod njih mogli rasti usjevi. Sjena panela pomaže smanjiti isparavanje vode i štiti biljke od ekstremnih vremenskih uvjeta.
https://www.index.hr/mobile/vijesti/clanak/vatikan-gradi-agrosolarnu-elektranu-vrijednu-100-milijuna-eura/2826466.aspx?index_ref=naslovnica_najnovije_m

Srbija priprema izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje bi trebalo da ubrzaju izgradnju solarnih i vetroelektrana, olakšaju položaj kupaca-proizvođača i omoguće rad energetskih zajednica. Ključna novina su zone ubrzanog... Više [+]

Srbija priprema izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje bi trebalo da ubrzaju izgradnju solarnih i vetroelektrana, olakšaju položaj kupaca-proizvođača i omoguće rad energetskih zajednica. Ključna novina su zone ubrzanog razvoja OIE, u kojima bi se dozvole izdavale brže. Organizacije civilnog društva upozoravaju da to ne sme dovesti do ugrožavanja plodnog zemljišta, izvora vode i biodiverziteta, posebno ako bi pojedini projekti bili oslobođeni procene uticaja na životnu sredinu. Predlaže se princip „prvo već izgrađeni prostori“ – krovovi, industrijske zone, parkinzi i degradirane površine - kao i jednostavnije procedure za prozjumere i energetske zajednice. #obnovljiviizvorienergije

Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da smanje BDP Evropske unije za oko jedan odsto, odnosno da izazovu ekonomske gubitke od oko 180 milijardi evra, procenjuje holandska banka Triodos. Najveći deo štete o... Više [+]

Suša i ekstremne vrućine koje su pogodile velike delove Evrope mogle bi da smanje BDP Evropske unije za oko jedan odsto, odnosno da izazovu ekonomske gubitke od oko 180 milijardi evra, procenjuje holandska banka Triodos. Najveći deo štete očekuje se zbog pada produktivnosti rada, dok bi poljoprivredna proizvodnja mogla da bude manja za tri do sedam odsto. Dodatne gubitke donose više cene hrane i struje, smanjena proizvodnja električne energije i problemi u drumskom, železničkom i rečnom transportu. Najviše bi mogla da bude pogođena Francuska, a značajni gubici očekuju se i u Italiji, Španiji i Belgiji. Procena je posebno ozbiljna jer Evropska komisija za ovu godinu očekuje rast BDP-a EU od svega 1,1 odsto. #ekstremnevrucine
Foto: Pixabay

Stado od 100 ovaca pase ispod više od 31.000 solarnih panela u Volkswagenovoj fabrici u poljskom gradu Vžešnja, gde pomaže u održavanju vegetacije i smanjenju upotrebe kosilica, goriva i drugih mašina. Solarna elektrana prostire se na oko 2... Više [+]

Stado od 100 ovaca pase ispod više od 31.000 solarnih panela u Volkswagenovoj fabrici u poljskom gradu Vžešnja, gde pomaže u održavanju vegetacije i smanjenju upotrebe kosilica, goriva i drugih mašina. Solarna elektrana prostire se na oko 27 hektara, ima snagu od 18,3 megavata i godišnje obezbeđuje približno četvrtinu potreba fabrike za električnom energijom. Projekat je istovremeno i ogledni prostor. Naučnici sa Univerziteta prirodnih nauka u Poznanju prate uticaj ovakvog sistema na zemljište, biodiverzitet, vegetaciju, mikroklimu i dobrobit životinja. Posebno ispituju da li senka panela štiti ovce od visokih temperatura. Projekat je primer agrovoltaike, odnosno zajedničkog korišćenja zemljišta za poljoprivredu i proizvodnju solarne energije. #ovce #solarnaelektrana

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra? Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se viš... Više [+]

Crni orah nije isto što i domaći orah: kako prepoznati Juglans nigra?

Na prvi pogled, svaki orah deluje lako prepoznatljivo: veliko stablo, perasti listovi i zeleni plodovi koji u jesen padaju na zemlju. Ipak, iza naziva „orah“ krije se više vrsta, a crni orah (Juglans nigra) nije isto što i domaći, odnosno obični orah (Juglans regia).

Razlika nije važna samo botaničarima. Bitna je vlasnicima imanja, rasadničarima, sakupljačima i svima koji plodove ili druge delove biljke koriste za dalju preradu. Pogrešno prepoznavanje može dovesti do toga da se pod istim imenom koriste dve različite biljne vrste.

Poreklo otkriva prvu veliku razliku

Domaći orah, Juglans regia, vekovima se gaji u Evropi i Aziji i upravo njegov plod najčešće kupujemo i koristimo u ishrani. Crni orah, Juglans nigra, poreklom je iz Severne Amerike, ali se vremenom proširio i u druge delove sveta, pre svega kao šumsko, parkovsko i ukrasno drvo.

Obe vrste pripadaju istoj porodici, ali se razlikuju po izgledu stabla, broju i obliku liski, građi ploda, tvrdoći ljuske i pojedinim svojstvima važnim za uzgoj i preradu.

List je prvi trag

Crni orah ima duge, perasto složene listove sa većim brojem uskih, izduženih i sitno nazubljenih liski. Na jednom listu najčešće ih ima mnogo više nego kod domaćeg oraha, a završna liska može biti veoma mala ili potpuno izostati.

Kod domaćeg oraha list obično ima manji broj krupnijih i širih liski. One su uglavnom ovalnije i na dodir deluju punije. Ako se posmatra samo jedna liska, zabuna je moguća, ali kada se uporede celi listovi, razlika postaje mnogo uočljivija.

Zato pri prepoznavanju ne treba gledati samo plod. Najsigurnije je istovremeno posmatrati list, koru, oblik krošnje i plod.

Tamna i duboko izbrazdana kora

Odraslo stablo crnog oraha može biti veoma visoko, sa dugim pravim deblom i krošnjom koja često počinje više od zemlje. Kora vremenom postaje tamnosiva do gotovo crna, duboko izbrazdana i sa grebenima koji mogu formirati šare nalik izduženim rombovima.

Kod domaćeg oraha kora je, naročito kod mlađih stabala, svetlija i glađa. Sa starošću i ona puca i dobija brazde, ali stablo najčešće ima širu, zaobljeniju i razgranatiju krošnju.

Samo boja kore ipak nije dovoljan dokaz. Starost stabla, uslovi rasta i položaj mogu menjati njegov izgled, pa je potrebno proveriti još osobina.

Plod daje najjasniji odgovor

Plod crnog oraha je uglavnom okrugao i obavijen debelim zelenim mesnatim omotačem. Kada sazri i počne da propada, omotač brzo tamni i ostavlja snažne mrke mrlje na rukama, odeći i podlozi. Unutrašnja koštana ljuska je vrlo tvrda, debela i izbrazdana — znatno teža za otvaranje od ljuske domaćeg oraha.

Domaći orah ima tanju unutrašnju ljusku koja se lakše razbija, zbog čega je praktičniji za svakodnevnu ishranu i komercijalnu proizvodnju jezgra. Njegov zeleni omotač pri sazrevanju obično puca i odvaja se od oraha lakše nego kod crnog oraha.

Upravo plod, zajedno sa brojem liski i izgledom kore, daje najpouzdaniju sliku o kojoj vrsti je reč.

Zašto je tačan latinski naziv važan?

Nazivi „orah“, „zeleni orah“ i „crni orah“ u svakodnevnom govoru ponekad se koriste neprecizno. Dešava se da ljudi svaki nezreo orah tamne pokožice nazovu crnim orahom, iako je u pitanju obični orah u određenoj fazi sazrevanja.

To može biti posebno važno kada se biljna sirovina suši, prerađuje ili navodi u sastavu nekog proizvoda. Nije dovoljno osloniti se na narodni naziv — potrebno je proveriti da li je biljka označena kao Juglans nigra ili Juglans regia.

Primer kako se crni orah danas kombinuje sa belim pelinom i karanfilićem u okviru jednog tradicionalnog biljnog programa može se videti na https://antiparazitniprogram.rs/ .

Crni orah traži pažljivo mesto na imanju

Crni orah je moćno i dugovečno drvo, ali nije idealan za svaki deo dvorišta ili bašte. U njegovim tkivima nalazi se jedinjenje povezano sa juglonom, pa neke osetljive biljne vrste mogu slabije napredovati u zoni korena i ispod krošnje.

Zbog toga ga ne treba saditi nasumično pored povrtnjaka ili osetljivog ukrasnog bilja. Pre sadnje valja računati na konačnu veličinu stabla, širok korenov sistem, veliku senku i plodove koji pri padu mogu zaprljati staze i površine.

Sa druge strane, kada ima dovoljno prostora, crni orah može biti upečatljivo stablo na većem imanju. Njegovo drvo je veoma cenjeno u stolarstvu, jezgro je jestivo mada se teško vadi, a zeleni omotač ploda tradicionalno se koristio i kao prirodna boja.

Nije svaki orah isti

Najlakši način da se razlikuju crni i domaći orah jeste da se uporede tri stvari: broj i oblik liski, izgled kore i građa ploda. Crni orah najčešće ima više užih liski, tamniju i dublje izbrazdanu koru, kao i okrugao plod sa veoma tvrdom unutrašnjom ljuskom. Domaći orah ima manje i krupnije liske, svetliju koru i plod koji se lakše čisti i otvara.

Tačno prepoznavanje biljke nije sitnica. Ono je osnova odgovornog uzgoja, sakupljanja i prerade — naročito kada se vrsta navodi kao sastojak nekog biljnog proizvoda.