Subvencije i krediti isključuju jedni druge?

Započeti bilo koju proizvodnju, a naročito poljoprivrednu nije lako. Potrebna su mnoga ulaganja u sadnicama, stoci, mehanizaciji, zemlji. Mnogi koji bi pokrenuli sopstveni posao na selu neretko se okreću i bankama za kredit.

Kao reakciju na naš tekst "Krediti za poljoprivrednike", javio se poljoprivrednik iz sela Jasenica, opštine Žitorađa, Dragan Gligić (45), koji, uprkos želji i već uloženom novcu, ne može sa svojom suprugom Marijom (35) da započne poljoprivrednu proizvodnju.

Projekat sadnje jagoda

Dragan Gligić, inače oficir Vojske Srbije u aktivnoj službi, sa svojom porodicom, napisao je projekat sadnje jagoda na 86 ari, od kojih je 20 po zakupom, gde bi u prvoj godini ostvarili zaradu od million i po dinara, a nakon tri godine svoju proizvodnju proširili na 5 ha, a time i povećali zaradu.

"Morao sam da podignem kredit da obnovim kuću u kojoj sada živimo moja supruga i dvoje dece. U međuvremenu platili smo direkciji za izgradnju oko 100 000 dinara da nam kupljenu njivu očisti od korova. Platitli smo četiri kamiona stajskog đubriva 400 evra kako bi prihranili zemljište, zatim dva puta oranje, tanjiranje i rotodrljačenje 750 evra kako bi zemlju usitnili i pripremili je za sadnju. Bilo je tu još troškova, a sve smo to radili kako bi se profesionalno ovim bavili, a ne amaterski", kaže Dragan.

Vrata banaka - zatvorena

Pošto je supruga nezaposlena, registrovali su imanje na njeno ime. Prošlog proleća Marija je podnela zahteve za navodnjavanje i zaštitu bilja i nabavku novog traktora, i u okviru podsticaja za mlade poljoprivrednike zahtev za mehanizaciju u biljnoj proizvodnji. Odobren im je zahtev za nabavku novog traktora, dok na druga dva još uvek čekaju odgovor.

"Kako dugo nismo dobijali odgovor od strane Ministarstva poljoprivrede, jer nam je već prolazio rok za letnju sadnju, pisali smo direktoru Uprave za agrarna gde smo dobili odgovor da je proces u toku. Kada smo dobili rešenje o odobrenom zahtevu za traktor, krenuli smo zajedno supruga i ja od banke do banke u Nišu kako bi na osnovu rešenja ministarstva poljoprivrede podigli kredit i krenuli u realizaciju istog", navodi Dragan.

Kako kažu, sva vrata su im bila zatvorena, nijedna banka nije želela da im odobri kredit, jer nisu ispunjavali uslove, a svaka banka koja nudi poljoprivedne kredite ima svoje.

Koje uslove postavljaju banke?

Između ostalog, za poljoprivredni kredit u NLB i banci Intezi potrebno je da imate poljoprivredno gazdinstvo staro najmanje dve godine, u Direktnoj banci godinu dana, a u nekim slučajevima i manje. Zatim za banku Intezu neophodno je da imate najmanje dva hektara u vlasništvu ili u zakupu, za Direktnu banku - jedan hektar. Za NLB banku važno je da li poljoprivrednik ima proizvodnju koja je profitabilna, odnosno proizvodnju koja mu omogućava da redovno servisira svoje obaveze, za Direktnu banku važno je koja je vrsta proizvodnje, odnosno setvene kulture zastupljena na proizvodnoj površini. U Komercijalnoj banci i Intezi potrebno je da imate i otvoren namenski račun. Kako su nam naglasili službenici iz pojedinih banaka, da li je poljoprivredniku odobren neki zahtev za subvenciju ili ne, za banku nije od značaja.

"Ministarstvo (poljoprivrede) je propisalo uslove za kreditnu podršku u smislu subvencionisanja kamatne stope, a uslove za odobravanje kredita propisuju banke sa kojima je ministarstvo potpisalo ugovor’, navodi se u pismu Narodne banke Srbije porodici Gligić, a iz Uprave za agrarna plaćanja za Agroklub dodaju: "Treba imati u vidu da se, iako sa najnižom kamatnom stopom, ovde ipak radi o kreditnim sredstvima poslovnih banaka, koje moraju utvrditi osnovanost kreditnog zahteva. Takođe, sama kreditna sredstva se odobravaju i puštaju u tečaj na osnovu predračuna, a korisnik ima obavezu da dostavi račun i druga dokumenta o nabavci investicije u roku od 30 dana od puštanja kredita u tečaj".

 

Gligići žele da se bave poljoprivredom, ali se pitaju kako to da urade, kada uslovi isključuju jedni druge

Marija: Kako ja kao početnik u poljoprivredi uopšte i mogu započeti proizvodnju?

Nažalost, i pored uloženih napora službenicima Uprave za agrarna plaćanja potrebno je puno vremena da obrade dobijene zahteve, pa i pored roka Zakona o opštem upravnom postupku od mesec na izdavanje rešenja o odobrenom ili odbijenom zahtevu za subvenciju, u praksi taj rok često je i više od pola godine. Tačnije, nakon završene poljoprivredne sezone.

"Kako ja kao početnik u poljoprivredi uopšte i mogu započeti proizvodnju. Kad sam podnela zahtev za mlade poljoprivrednike, jedan od uslova bio je da sam nezaposlena, a sada mi banka postavlja uslov da budem zaposlena kako bih podigla kredit i još da imam promet po namenskom računu, a s druge strane na osnovu pravilnika od strane Ministarstva poljoprivrede ne smete ništa kupiti, ni započeti dok ne dobijete rešenje, jer ako kupite pre nego dobijete rešenje nećete dobiti subvencije", objašnjava Marija.

Pitanje u vezi sa ovim postavili smo Upravi za agrarna plaćanja i dobili odgovor: "U skladu sa Zakonom o podsticajima, Pravilnikom i Konkursom, podnosilac pre podnošenja prijave mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava. U Registar se upisuju lica koja obavljaju ili biljnu ili stočarsku proizvodnju, pri čemu mogu biti u radnom odnosu u drugom sektoru, ali mogu biti i u statusu nezaposlenih u trenutku upisa. Međutim, nakon upisa u Registar, nezaposlena lica postaju obveznici doprinosa po osnovu poljoprivrede".

Raskorak između banaka i Ministarstva?

Kako početi poljoprivrednu proizvodnju od nule bez nasleđene zemlje ili sredstava najveći je problem svih mladih poljoprivrednika. Kad su u pitanju subvencije, podsticaji i bankarski krediti, Gligići tvrde da jedni uslovi isključuju druge. Sa druge strane, iz Uprave kažu da "su mere podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju usklađene, kao i da počev od 2017. godine pružaju do sada najveće i maksimalno povoljne uslove podrške relizaciji investicija u poljoprivredi, naročito od strane mladih poljoprivrednika".

Gligići su mejlove za pomoć i razrešenje problema slali predsedniku Republike, predsedniku Vlade, ministru poljoprivrede i drugim institucijama, ali su dobijali odgovore da niko od njih nije nadležan po tom pitanju.

"Na kraju zbog troškova oko njiva došla sam u stanje da nemamo novca ni da se prehranimo takoreći sve u nadi da ćemo uspeti u poljoprivredi. Rok za nabavku traktora ističe 15. februara i bojim se da nećemo ni pored subvencije uspeti da ga kupimo", žali se Marija.

Foto: privatna arhiva porodice Gligić