Bečej: Profesor srpskog proizvodi nesvakidašnje umake

Nakon radnog dana provedenog u školi, Saša Nikolovski svoje slobodno vreme provodi u bašti. Iako je sve krenulo kao hobi i u želji da se na porodičnoj trpezi nađe neprskano povrće domaće proizvodnje, lagano je preraslo u nešto više - način života. Porodično poljoprivredno gazdinstvo "Iza baštenskog zida" registrovao je krajem prošle godine, kada je počeo da proizvodi umake i plasira ih, najpre ljudima iz najbližeg okruženja. No, dobar glas se daleko čuje, pa tako u ovim kulinarskim specijalitetima uživaju Vojvođani, ali i Beograđani.

"Lično, veliki sam ljubitelj sosova i umaka. Prvo sam počeo da kuvam sebi i porodici. Moja supruga Nataša podržala je ideju da napravim nešto i za prodaju. Prvo sam ponudio poznanicima, koji su se oduševili. Svaka nova tura je donela nove pozitivne reakcije, te sam u jednom trenutku odlučio da izađem na tržište", kaže Nikolovski.

I nije se pokajao. Od 700 tegli, koliko je napravio lane, ostalo mu je još stotinak. Stekao je krug stalnih mušterija, a zbog konstantne potražnje ove godine planira da proizvede 1.000 tegli.

Čeri paradajz začetnik kulinarske magije

Proizvodnji sosova prethodio je suvi čeri paradajz u maslinovom ulju, koji je omiljen u porodici Nikolovski, kaže naš domaćin. Dobar rod želeo je da iskoristi za spravljanje novih kulinarskih specijaliteta. Iako neki od njih predstavljaju njegovu verziju tradicionalnih umaka inostranih zemalja, receptura po kojoj proizvodi oslikava njegovu sklonosti ka gastronomiji, zbog čega su krajnji proizvodi autentični.

"Recept za salsu sam dobio od jednog druga Meksikanca, sa kojim igram onlajn igricu. U jednom dopisivanju sam spomenuo da bih voleo da probam salsu, a on je nahvalio onu koju pravi njegova baka. Dao mi je njen recept za zelenu salsu, a ja sam napravio izmenu, te sam umesto sirćeta ubacio limun. Dobio sam recepturu i za crvenu salsu, ali mi se nije dopala. Istraživajući sam je modifikovao i napravio po svom ukusu. Kada sam pravio bafalo sos imao sam ukus u glavi. Pet dana sam pokušavao da ga dobijem i uspeo sam“, sa ponosom ističe naš domaćin.

U ponudi, kaže on, ima osam proizvoda, od toga šest umaka različitih ukusa, suvi začin i suvi čeri u maslinovom ulju.

"Reč je o proizvodima koji ne sadrže konzervans, aditive, svaki plod je ručno ubran i probran. Nedavno sam na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu uradio ispitivanje svojih proizvoda. Pokazalo se da je sadržaj herbicida i pesticida na nuli, uprkos tome što sam okružen ljudima koji prskaju svoje biljke različitim hemijskim preparatima. Iako nikada neću moći da registrujem bio baštu, jer je male površine, zadovoljan sam činjenicom da je imam", objašnjava naš sagovornik.

Mala bašta kvalitetnih plodova

Na površini od oko 170 metara kvadratnih u podignutim lejama zasadio je beli luk, salatu, začinsko bilje, paradajz, papriku, šparglu, različite vrste divljih salata, rotkvice, majčinu dušicu, mentu, bosiljak - više od 20 vrsta lekovitog i začinskog bilja. Za plodove svoga rada kaže da su proizvodi jedne srećne bašte, uzgojeni po svim principima organske proizvodnje i sa puno ljubavi.

"Čeri paradajz sam prvi put posadio pre desetak godina. Danas imam oko 20 različitih sorti čeri paradajza, isključivo moje selekcije. On mi je glavni rod, zbog proizvoda koji pravim. Selekcionisanjem sam napravio čeri paradajz koji odgovara meni i mom proizvodu. Želeo sam da zadržim i ukus čeri paradajza, ali i da taj plod bude dovoljno velik, kako bi se pri sušenju ne bi izgubio. Pošto pravim sušeni čeri u maslinovom ulju, potreban mi je bio krupan plod. Ujedno vodio sam računa i da ljuska ne bude predebela, kako plod ne bi bio žvakast“, kaže Bečejac.

U bio bašti uzgaja ljute čili paprike. Semena je kupio, ali samo prvi put, kasnije ih je sam sakupljao. "Nedavno sam iz Makedonije nabavio seme bolivijske dugine paprike, koja je sitna, divna, ukrasna i ljuta, a veličina ploda je oko dva centimetra. Selekcijom sam došao do toga da imam istu tu papriku, ali je veličina njenog ploda šest do osam centimetara", priča Saša.

Bio bašta nema cenu

Naglašava da voli da radi u bašti i da kuva proizvode koje pravi. Od bašte neće odustati, jer mu pruža osećaj mira i potpunosti, a ujedno i hrani njegovu porodicu.

"Veoma sam zadovoljan kvalitetom ploda koji uberem iz bio bašte. Ako je i ne budem komercijalizovao, gajiću za sebe i dalje, jer imam ekstra kvalitet povrća. Pokazalo se da je moguće raditi bio baštu, ali treba biti uporan i puno učiti. Smatram da još uvek ništa ne znam i da mi predstoji puno toga da naučim i saznam. Iznova uživam u činjenici da je bašta koja je puna cveća, povrća, insekata i ptica moje delo i da sam je ja stvorio - a to nema cenu", iskren je Saša Nikolovski.

Foto: Saša Nikolovski