Zima na selu uz slavsku trpezu: Ako nešto voliš i radiš, ništa nije teško

Život na selu može da bude idila, iako mnogi misle da je život u gradu lepši i lakši. Sve ima svoje prednosti, ali i mane. Zeleni pašnjaci, svež vazduh, lepota prirode ili s druge strane - gužva, buka automobila, gradska vreva. Svako ima izbor.

Izbor Raulovićevih iz Brestovca kod Bora bio je selo. Na samo nekoliko kilometara od grada, žive u porodičnoj kući više od trideset godina. Dragoslav radi u kineskoj kompaniji, dok je Zorica nakon gubitka posla rešila da posle 25 godina radnog staža ostane kod kuće i vodi brigu o domaćinstvu.

Sinovi Dušan i Nikola su nakon završenog fakulteta nastavili život u Beogradu, zaposlili se i imaju svoje porodice. Neko bi pomislio, odškolovali su decu, izveli ih na pravi put i sada mogu da odmaraju. Međutim, Radulovići nisu takvi.

Imanje dovoljno za potrebe Radulovića

Njihovo imanje nije veliko, ali kako oni vole da kažu, sasvim dovoljno za ono što je njima potrebno. Poljoprivredni poslovi su im hobi.

Po nekoliko hektara voćnjaka i vinograda, nekoliko ari bašte su njihov azil od gradske gužve. Posla tu ima svakoga dana. Od kasne zime, kada se reže vinograd, preko sejanja kukuruza i sadnje povrća, sve do kasne jeseni kada plodove rada treba ubrati i spremiti za dugu zimu.

A tu su i pilići i kokice, prasići i svinja, odnedavno i koza sa jarićima, pas čuvar i nezaobilazne mace koje svakodnevno treba nahraniti i napojiti.

Ako nešto voliš i radiš to sa puno ljubavi nije ništa teško, kaže Zorica.

"Bilo je teže dok sam i ja radila. Imali smo mnogo manje slobodnog vremena pa smo se trudili da većinu poslova uradimo vikendom. Naravno nije uvek bilo kako smo planirali. Vremenski uslovi, ponekad je Dragoslav i vikendom morao na posao, sve to bi nas poremetilo, ali smo uspevali da uz dobru organizaciju završimo sve."

Dok tokom leta posla ima od ranog jutra do kasne večeri, zimi je malo drugačije. Ima posla, ali ima i više slobodnog vremena.

"Ustajemo oko pola šest, Dragoslav posle šest kreće na posao, a ja sa svakodnevnim poslovima. U kući imamo parno grejanje sa kotlom na drva, pa ujutru prvo založim vatru. Nakon toga nahranim životinje i pripremam hranu za njihov naredni obrok. Sameljem kukuruz, spremim seno, počistim. Nakon toga mala pauza uz kafu, pa spremam ručak i za nas. Ponekad odem do grada u kupovinu ili da platim račune. Popodne je vreme za odmor, onda uveče opet treba zbrinuti stoku", priča Zorica.

Svaki dan je dobro isplaniran i organizovan, pa Zorica osim redovnih obaveza oko kuće, stiže i da plete, ali isto tako i da se druži sa prijateljima, pročita dobru knjigu, ali i da ukrade dva - tri dana za odlazak u Beograd, kako bi deo slobodnog vremena provela u igri sa dvogodišnjim unukom.

Za slavskom trpezom porodica na okupu

Radulovići kažu vole zimu, ali ne zato što ima malo manje posla, već zbog toga što je u januaru njihova krsna slava, Sveti Jovan. Obeleže je svake godine uz slavski kolač - zajedno sa decom, porodicom i dragim prijateljima.

Zorica je umesila slavsku pogaču, ali po starim vlaškim običajima i još dve pogače i tri manje sa krstićima. Jedna u slavu Boga, druga u slavu majke Božje i treća krsnoj slavi, Svetom Jovanu. Uz obavezno žito, vino i sveću, nazdravilo se zdravlju, blagostanju i sreći.

Najčešće slave u srpskom narodu - šta znače i kako se slave?

Za slavskom trpezom, Radulovići su pravili planove za godinu koja je pred njima.

"I ove smo godine spremili sve, kako običaji nalažu, ispoštovali smo tradiciju, samo nam je žao što je to bilo u krugu porodice," kaže Zorica pomalo sa setom, jer je izostalo tradicionalno druženje sa prijateljima, zbog pandemijskih uslova.