Značaj vetrozaštitnih pojaseva u voćarstvu

Stručnjaci napominju da je prilikom podizanja voćnjaka neophodno voditi računi i od zaštiti zasada od vetrova. Zato je, kako tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede Ljiljana Gvozdić, važno planirati i na odgovarajuća mesta posaditi efikasne vetrozaštitne pojaseve. To se posebno odnosi na lokalitete podložne dejstvu čestih i jakih vetrova.

Koje drveće je najbolje ?

Gvozdićeva napominje da će projektovanje i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, odnosno određivanje njihovog mesta i pravca, biti znatno lakše ako vlasnik voćnjaka poseduje kartu, koja ukazuje na karakter reljefa, pravac i brzinu vetrova. Ipak, glavni kriterijum pri izboru odgovarajućih vrsta šumskog drveća za tu namenu je da ono obrazuje visoku krunu i da se to brzorastuće četinarske i listopadne drvenaste biljke. Za formiranje vetrozaštitnih pojaseva kod nas se najviše koriste: bagrem, lipa, topola, lipa, breza, smrča, bor, tuja i drugo drveće sa izraženom piramidalnom krunom.

Kako pozicionirati vetrozaštitne pojaseve?

Vetrozaštitni pojasevi se sade upravno na kretanje vazdušnih masa, tako da se vazdušna masa manjim delom probija kroz krune unutar pojasa, a većim delom prelazi preko tog pojasa. Na taj način postiže se efekat da jači vetar prelazi preko voćnjaka i na znatnoj udaljenosti od zasada ponovo nastavlja kretanje u istom smeru voćnjaka. Uspešnost vetrozaštitnih pojaseva zavisi od visine stabala, konstrukcije pojasa i brzine vetra. Da bi zaštita od vetra bila što bolja zaštićena površina treba da bude što veća. Pojasevi se podižu na određenoj udaljenosti od zasada, zbog zasene. Kada je pravac vetra istok-zapad rastojanje iznosi 15-20 metara, a ako je pravac vetra sever-jug, udaljenost od zasada je oko 10 metara.

Tipovi vetrozaštitnih pojaseva

Prema propusnosti vetra treba razlikovati tri tipa pojaseva:

• nepropusni - formira se od 3-5 redova rastinja različite visine (1. red žbunaste forme, 2. niže drveće, 3. red visoko drveće);
• polupropusni - formiraju se od stabala sađenih u jednom ili dva reda, na što većem rastojanju, a efikasni su kada voćnjaci nisu na udaru jakih vetrova;
• propusni - formiraju se tako što se na određenim razmacima ostavljaju manji prolazi za vazdušne mase kroz koje vetar prolazi, ali sa znatno smanjenom snagom.

U obzir treba uzeti i troškove podizanja i održavanja

Pravilno podignuti pojasevi mogu značajno da ublaže negativne posledice dejstva jakih vetrova. Na kraju treba reći i to da je za formiranje vetrozaštitnih pojaseva neophodno da vlasnici voćnjaka odvoje deo korisnog zemljišta, ali i novac za pokrivanje troškova njihovog podizanja i održavanja.

Foto: Iggy Y / Flickr