Zemlja šljive, ali i jabuke i maline: Koliko se u Srbiji proizvede voća?

Proizvodnja voća u Republici Srbiji varira iz godine u godinu, što zbog promene agrarne politike i fokusa vlasti, što zbog posledice klimatskih promena koje čine našu proizvodnju nestabilnom. Samo u poslednjih 100 godina, 52 leta bila su sušna, a ovo iza nas je jedno od njih.

U tabelarnom prikazu predstavljeni su parametri proizvodnje plodova drvenastih voćaka u Srbiji za 2021. godinu. Iz priložene tabele se jasno može videti da su najveće površine pod šljivom, zatim jabukom i višnjom. Kada je reč o proizvodnji voća, najveća proizvodnja plodova voća je u gajenju šljive, potom u gajenju jabuke, te u gajenju višnje.

Broj rodnih i nerodnih stabala drvenastih voćaka varira, te je najveći broj stabala šljive, zatim jabuke, višnje i breskve. Najveće prinose po hektaru ostvaruje jabuka, zatim šljiva, kruška, kajsija, trešnja i breskva. Ovo su orijentacioni podaci, koji se menjaju iz godine u godinu, s tim da dominira šljiva i jabuka kao voćne vrste.

Gde je malina?

Podsetimo, Srbija se po proizvodnji "crvenog zlata" kotira uvek među prve tri zemlje sveta, uz Čile i Poljsku. Kako kaže analitičar i publicista Branislav Gulan za Agroklub, da li smo prvi, drugi ili pak treći, zavisi od godine do godine.

"Mnogi su povadili zasade prošle godine, kada je rod bio samo 60.000 tona. I ove godine će biti tako jer je u proleće mraz i nevreme smanjilo prinose. Ali uvek smo među tri najveća proizvođača na svetu", kaže Gulan.

Treba spomenuti da su nam malina jedan od izvoznih aduta. U ukupnom izvozu agrara učestvuje sa 20 odsto, a prošle godine vredeo je 427 miliona dolara, dok je ukupan 4,8 milijardi dolara.

"Jesen stiže, dunjo moja..."

U Evropi smo prvi po proizvodnji dunje, ali deseti prema rodu ove voćke.

"Gaji se na manje od 2.000 hektara. Godišnje se proizvede nešto više od 10.000 tona. Prosečan prinos po hektaru je oko 5,4 tone", kaže Gulan.