Zaštitite zasad borovnice od insekata, ptica i divljači

Zaštita borovnice od nepovoljnih biotičkih činilaca uključuje zaštitu od ptica, insekata, krtica i divljih životinja. Plod borovnice je veoma privlačan za ptice, a i neophodan im je za održavanje čula vida. Sistemom obaveštavanja o postojanju zrelih plodova privlače se ptice sa velike udaljenosti (čak i do 50 km), što može imati katastrofalne posledice, naglašava stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Jagodina Ivana Gligorijević.

Mreža za insekte, leteće strašilo za ptice

U cilju zaštite od ptica preporučuje se upakivanje čitavog zasada sa protivgradnom mrežom. Ovaj vid zaštite može se koristiti i za sprečavanje ulaska skakavaca, kao i krupnijih insekata, na primer, rutave bube, u periodu cvetanja i sazrevanja plodova. Mehaničko suzbijanje rutave bube najviše je u primeni, pa pored upotrebe mreža kao mehaničke barijere za njihov ulazak u zasad, postavljaju se i bele lovne klopke (posude), koje se do polovine pune vodom uz dodatak tečnog deterdženta sa mirisom limuna ili jabuke. Anti insekt mreže se takođe mogu postaviti sa bočnih i čeonih strana u zasadu kako bi se sprečio prolaz vrlo sitnih insekata, kao na primer, azijske voćne mušice i lisnih vaši.

Često se u svetu koristi i biosonični metod, koji podrazumeva primenu aparata i snažnih zvučnika, sa ciljem oponašanja zvuka ptice u životnoj opasnosti ili zvuka ptice grabljivice-predatora. Jedan aparat sa više zvučnih kutija dovoljan je za površinu od četiri ha zasada. Nedostatak ovog sistema je što se vremenom ptice naviknu na njega. U novije vreme u cilju zaštite od ptica koje mogu naneti štete u zasadima borovnice primenjuje i ekološki proizvod - leteće strašilo, koje u svom letu oponaša pticu grabljivicu. Poznato je da se male ptice plaše velikih predatora poput ptica grabljivica čije prisustvo u zasadu plaši manje ptice i drži ih na odstojanju, ističe Gligorijevićeva.

Zimi problem srne i zečevi

Krtice su sisari koji žive u zemljištu i hrane se glistama i insektima. Kreću se kroz sloj zemljišta dubine do 70 cm i prave hodnike prečnika 3,5 do pet centimetara. Na taj način prekidaju kontakt korena borovnice sa zemljištem, odnosno supstratom i izazivaju sušenje biljaka. Povremeno iskopano zemljište izbacuju na površinu stvarajući humke-krtičnjake. Mere borbe u zasadima zasnovanim u zemljištu zasnivaju se u otvaranju kanala oko čitavog zasada dubine do 70 cm i njegovom punjenju sa šljunkom ili ukopavanju limova u zemljište oko zasada na istoj dubini, kako bi se napravila mehanička barijera.

Problemi sa krticama i glodarima su jedan od razloga zbog kojih se primenjuje uzgoj u saksijama, a ukoliko su one bez dna, ispod njih se obavezno stavlja mrežica od pocinkovane žice kao barijera za prolaz zemljišnih štetočina u saksiju. Divlje životinje, poput srna i zečeva takođe ugrožavaju borovnicu. Posebno su im interesantni listovi, pupoljci i mlade grančice. Najveće štete nanose tokom zime i ranog proleća. Efikasna zaštita protiv njih podrazumeva postavljanje ograde oko zasada minimalne visine 1,6 m i njeno dobro fiksiranje. Po vrhu ograde najčešće se postavlja bodljikava žica, predlaže jagodinski stručnjak.

Kako smo nedavno pisali, za zaštitu od zečeva, koriste se i sredstva koja svojim neugodnim mirisom, repelentno, odbijaju nepoželjnu divljač. Ta sredstva su: krv životinja, razne smeše sa uljem i druga koja svojim smradom odbijaju divljač, a koja se koriste u jesen.