Zaštita voćaka od divljači i glodara - ribljim uljem, svinjskom masti i ljudskom kosom?

Bliži se kraj zimskog perioda i kreće vegetacija, a voćke i mlade sadnice još uvek su u opasnosti od divljači i glodara koji mogu naneti velike štete stablima.

Napad glodara pratite brojem aktivnih rupa

Tokom povoljnih klimatskih uslova, odnosno dugih perioda s visokim temperaturama i malim količinama padavina dolazi do razmnožavanja glodara, a najčešće se javljaju voluharice i miševi. Usled njihovog napada, stabla u proleće obično prolistaju, ali imaju sitnije lišće i često se osuše. Ako se otkopa sloj zemljišta oko biljke, može se videti da je kora pri korenu oguljena, a stablo se lako vadi iz tla.

Procena štete od glodara se ocenjuje na temelju aktivnih rupa i to u periodu od polovine februara pa do polovine marta. Slabim napadom se smatra ako su na 100m² prisutne jedna do dve aktivne rupe, srednje jak napad je od dve do pet rupa, dok se sve iznad toga smatra jakim napadom.

Koje biljke teraju miševe iz dvorišta i bašte, ali i domaćinstva?

Za zaštitu od glodara preporučuju se agrotehničke mere poput oranja, navodnjavanja i kultivacije jer one ometaju njihovu aktivnost. Sredstva za suzbijanje glodavaca su rodenticidi, a pre njihovog korišćenja ipak treba probati s mehaničkim ili preventivnim merama.

Divlji zečevi nanose štete mladim sadnicama

Divlji zečevi, pogotovo ako ih je veliki broj, mogu ugroziti voćarsku proizvodnju. Oni nanose štete mladim sadnicama, a njihov napad karakterišu glatka oštećenja. Štete nastale na mladim sadnicama mogu se opaziti s jedne strane stabla ili u obliku prstena, što je mnogo opasnije jer uzrokuje prekid transporta hranjivih maaterija i vode, što na kraju dovodi do sušenja. Ako dođe do odgrizanja dela stabla ispod mesta kalemljenja, biljke se ne mogu oporaviti. U slučaju da je oštećenje došlo iznad mesta kalemljenja, zavisno od veličine oštećenja, treba pristupiti kalemljenju na most i sanirati ranu premazivanjem voćarskim voskom ili odsecanjem stabla ispod mesta oštećenja.

Kako uzeti i čuvati voćne kalem grančice?

Zaštita od zečeva se uglavnom svodi na mehaničke mere zaštite ili razne repelente. Zečevi napadaju mlade voćke do otprilike četiri godine starosti, a za zaštitu se mogu postaviti razne mreže i vreće koje su rastezive i lako se postavljaju te se mogu koristiti i više godina.

Miris ribljeg ulja i kreč teraju zečeve

Miris ribljeg ulja takođe tera zečeve, a i još ima gorak ukus pa kora premazana njime predstavlja dobru zaštitu. Po voćnjaku se mogu razbacati i sveže orezane grane kako bi zec na njima odgrizao pupoljke, a na miru ostavio sadnice. Za zaštitu od zečeva i drugih divljih životinja su najbolje, a ujedno i najskuplje, ograde i zaštitne mreže oko celog zasada.

U prepoznavanju šteta važno je dobro pogledati oštećenja - ako su glatka, štetu je naneo zec, a ako su hrapava, onda su srne.

Prilikom postavljanja, treba je ukopati na 30 cm dubine i postaviti jedan red bodljikave žice iznad i ispod pletenog dela kako je divljač ne bi preskakala, a zečevi se provlačili.

Za obranu od srna - ljudska kosa ili svinjska mast

Postoje i mnoge alternative kojima poljoprivrednici pribegavaju kako bi zaštitili svoje zasade. Neki životinjsku krv pomešaju s lepkom, okvašivačem za voće, čak i parfemima te ovom mešavinom prskaju voće. Takvi preparati svojim mirisom odbijaju životinje, a ne štete biljkama jer se prskanje obavlja u fazi mirovanja. Takođe, mogu se koristiti užegla svinjska mast ili zagrejani loj, dodati riblje brašno i tom smesom premazati sadnice.

Prilikom obrane od srne u čarape se može staviti ljudska kosa i okačiti na voćke. Pomoći mogu i obešeni CD-ovi, plastične vrećice, boce, limenke i trake koji svojim bljeskanjem i šuškanjem mogu oterati divljač. 

Eko koridori, odnosno mesta za ishranu divljih životinja takođe, daju dobre rezultate.