Zasade kajsije nikako ne podizati u ravnici - zbog mraza?

Niske temperature u toku zime i proleća su jedan od ograničavajućih faktora za uspešno gajenje kajsije, naročito u zemljama sa hladnijom klimom. One mogu izazvati izmrzavanje cvetnih pupoljaka, cvetova i zametnutih plodića, a time i smanjenje ili potpuni gubitak roda. Otpornost kajsije na mrazeve je pre svega genetski uslovljena, odnosno zavisi od sorte.

Pored toga, na nju utiču i drugi faktori, kao što su vreme pojave, dužina trajanja i intenzitet niskih temperatura, pripremljenost voćaka za mirovanje kao što su bujnost, rodnost, agrotehničke mere, zdravstveno stanje, podloga na kojoj su voćke kalemljene, ali i starost voćaka. Kajsija je najneotpornija na mrazeve, a vremenske prilike tokom aprila nisu išle na ruku voćarima, upravo onima koji imaju zasade kajsije.

Mraz uništio kajsiju u Čačku, opasnost za malinu u Ivanjici

Poslednji mrazevi su, kažu poljoprivredni stručnjaci naneli značajne štete toj biljnoj vrsti posebno u ravničarskim predelima.

Razlika u oštećenju u nadmorskoj visini zasada

Stručni saradnik za voćarstvo u Rumi Lazar Klještanović kaže da je tokom aprila obilazio zasade kajsija koje nisu izdržale jutarnje mrazeve.

"Situacija na terenu je šarenolika. Ima predela gde je rod uništen u velikom procentu i to je prvenstveno u nižim predelima, dok je na većim nadmorskim visinama situacija sasvim drugačija. Oštećenja zavise i od toga u kojoj je kajsija fenofazi, a to je faza cvetanja ili precvetavanja. Mi smo obilazili zasade gde je razlika u nadmorskoj visini bila sedam do osam metara, gde je u gornjim delovima šteta bila od 15 do 20 odsto, dok je u donjem delu šteta bila blizu 70 procenata", kaže Klještanović.

U ovakvim situacijama u kojima pojedine biljne vrste stradaju zbog vremenskih prilika još jednom se potvrđuje da treba slušati struku. Dakle, preporuka je da se zasadi voća podižu na višim terenima, na nadmorskoj visini od 200 metara, a nikako u ravnici.

"Mi svakako savetujemo da zasade voća treba podizati na višim predlima, kako bi se izbegle upravo ovakve situacije, kao što su štete od mraza. To se, naravno ne odnosi samo na kajsiju nego na sve voćne vrste. Zasade voća treba podizati na nadmorskoj visini iznad 200 metara, a nažalost mi u Sremu imamo malo takvih parcela pa nam je izbor sužen, pa zasade voća i vinove loze podižemo tamo gde možemo, što predstavlja veći rizik, ali i veću štetu u ovakvim situacijama."

Završiti rezidbu voća

Vremenske prilike tokom čitavog aprila nisu išle na ruku voćarima, jer su jutarnje temperature vrlo često bile oko nule, ili nekoliko stepeni ispod što za voće nije bilo dobro. Ovakve temperature nisu bile dobre ni za jabuku i krušku, jer i one što više odmiču u razvoju sve su osetljivije na niske temperature. Tokom aprila treba završiti rezidbu u zasadima voća, kao i prihrana azotnim đubrivima, jer je krajnji rok za taj posao 30. april.

Poljoprivredni stručnjaci apeluju na voćare da tamo gde je bilo oštećenja ne treba unositi previše azotnih đubriva, kako bi se sprečila bujnost biljke, pa je procena da ta količina bude od 200 do 300 kilograma po hektaru, naglasio je Klještanović.

Preporuka proizvođačima koji su pretrpeli štete od mraza je da nastave redovnu zaštitu zasada protiv prouzrokovača bolesti, kako bi očuvali dobru kondiciju zasada radi obezbeđivanja dobrog rodnog potencijala za sledeću godinu.