Velika senica idealna je za zaštitu organskih voćnjaka i vinograda

Biološki načini suzbijanja štetočina u poljoprivredi sve su traženiji. Sa jedne strane, štetočine postaju otpornije na dosad korišćene pesticide.

Naučna zajednica je u intenzivnoj potrazi za efikasnom organskom zaštitom zasada, te se ispituje uticaj nekih novih parazitoidnih insekata i grinja, uholaža, stenice i drugih. Ipak, veliki broj istraživanja potvrđuje ih kao efikasnu biološku kontrolu nad populacijama štetnih insekata. Pokazale su se pogotovo korisne u zasadima voća, na primer jabuka.

Velika senica zapravo je mala

Velika senica (lat. Parus major L.) rasprostranjena je ptica pevačica koja obitava širom Evrope, Azije, Severne Amerike i Afrike. Iako ime sugeriše njenu veličinu, ona je sitne građe, dugačka oko 14 cm i teška oko 21 gr. Lako je prepoznatljiva po crnom temenu, belim obrazima i crnoj prugi po sredini žućkastog trbuha. Aktivna je i može doživeti pet godina. Ne seli se i gnezdi se u svim vrstama šuma, ali i parkova i vrtova. Socijalna je vrsta i često živi u mešanom jatu sa drugim pticama. Znalci ih ubrajaju u jedne od najinteligentnijih nakon vrana i papiga. Lako se prilagođava promenama u svojoj okolini. Nema stalnog partnera. Glasa se prepoznatljivim melodijom od dva tona. 

Po danu, preleće i lovi, dok se noću odmara u duplji drveta. Hrani se različitom hranom, ali su joj najomiljeniji insekti, a kada hrani male, onda su to gusenice. Poješće i paukove, te manje gliste, pa se prebaciti na semenke, orašaste plodove, bobice i pupoljke.

Gnezda svijaju u pukotinama drveta, zida, ormarića za struju pa čak i poštanskih sandučića. Nisu izbirljive pa će ponekad nastaniti i napuštenu duplju detlića ili veverice. Gnezdo oblažu senom, mahovinom, vunom, dlakom i perjem. Godišnje mogu imati po dva legla sa šest do čak 15 mladih. Kako imaju veliki broj mladih, hranjenje potomaka je mukotrpan posao u kojem ravnopravno učestvjuju oba roditelja. Stoga, postavljaju gnezdo u blizini izvora hrane, da se ne bi udaljavale više od dvestotinak metara od mladih.

Funkcionalna vrsta u voćnjacima i vinogradima

Poleganje jaja će vremenski da se uskladi sa pojavom najvećeg broja gusenica u okolini. Inkubacija jaja traje 13-15 dana, a mlade ptice napuštaju gnezdo u roku od 17 do 22 dana. Dok hrani mlade, potamaniće veliki broj insekata, mušica i njihovih larvi. Najviše će tražiti gusenice različitih leptira i moljaca. U šumama je korisna jer uništava hrastov savijač i mnoge druge štetočine. U voćnjacima su česte štetočine zimski moljci Operophtera brumata L. i razni savijači čije gusenice su njena hrana. Jednim istraživanjem naučnici su utvrdili da hranjenje velikih senica smanjuje štete na onim voćnjacima s velikom gustoćom gusenica.

Dodatno, istraživanja su pokazala da će minimalna gustoća gusenica za koju je potrebno upotrebiti pesticide biti viša ako se farmer služi i pticama i omogućuje im razmnožavanje u voćnjaku. Na primer kada ih nema u voćnjaku, šteta na plodovima je prisutna u oko 3,5 odsto kod gustoće štetočina od otprilike četiri gusenice na jedno stablo, dok će uz dodatak dva do četiri para senica u voćnjak, ista količina štete na plodovima nastati tek uz gustoću populacije od osam gusenica na jedno stablo. Postavljanje kutija za gnežđenje ptica koje se hrane insektima će dakle, umanjiće potrebu za korišćenjem pesticida, te povećati profitabilnost voćarske proizvodnje.

S druge strane, istraživanje sprovedeno u središnjoj Poljskoj pokazalo je ne samo da senice pomažu organskim zasadima, nego i obrnuto, da organska poljoprivreda pogoduje populaciji ovih ptica. Osim većeg broja roditeljskih parova, uočena je lakša dostupnost različite hrane, a sve usled bogatijeg biodiverziteta takvog ekosistema. I broj roditeljskih parova bio je u pozitivnoj korelaciji sa brojem zelenih barijera uz krajeve zasada. Vrste koje su se posebno dobro raširile ovakvim zasadima su vinogradasrka strnadica, velika senica, obična grmuša i čvorak.

Troškovi njenog privlačenja u zasad

Organska zaštitna sredstva veliki su finansijski izdatak za poljoprivrednike. Smanjenje šteta od gusenica pomoću insektivornih ptica u voćnjacima dokazana je brojnim naučnim radovima. Privući velike senice u zasad na način da im se ponude kutije za gnežđenje izrazito je jeftina zaštitna mera. Postavlja se cca 10 kutija na hektar voćnjaka ili oko pet kutija po hektaru vinograda. Njih je potrebno zameniti nakon desetak godina. 

Prema jednom radu, ovakvim tipom zaštite mogu se smanjiti štete od gusenica za čak do 50 odsto, odnosno može se povećati prinos na primer neoštećenih jabuka za oko 1.200 kg na hektar (na prosečnu proizvodnju od 40.000 kg/ha godišnje). Idealno, kutije će imati otvor oko 28 mm i neće biti izložene celodnevnoj sunčevoj toploti. Kutije za gnežđenje lako se mogu izraditi u kućnoj radinosti ili kupiti. Dodatno, u periodu kada nedostaje gusenica, zbog ovih se ptica može dodati hranilište sa semenkama konoplje, maka ili suncokreta.

Kao i na lastavice, globalno zagrevanje utiče i na njihovu populaciju. Količina padalina, spoljna temperatura, sve to utiče na brojnost gusenica, a samim tim na senice. Ali, istraživanja pokazuju da se mogu prilagoditi klimatskim promenama manjim brojem gnežđenja i manjim brojem mladih u gnezdu.

Ekologija mora biti iznad profita

Senica je učestala vrsta koja se dobro prilagodila na život u baštama, parkovima i na blizinu gradskih zaselja. Jedan od razloga prilagodljivosti je i njena spremnost da se gnezdi na različitim mestima, te da jede različitu hranu.

Konvencionalna "industrijska" poljoprivrede dovela je do smanjene bioraznovrsnosti na poljoprivrednim površinama. Intenzivnom poljoprivredom, čovek je narušio krhku organsku ravnotežu, a sada je treba vratiti. 

Ako već znamo da konvencionalna zaštitna sredstva ugrožavaju zdravlje životne sredine, biljaka, životinja, pa i ljudi; da neke ptice utiču na brojno stanje štetočina na zasadima, a organski način proizvodnje hrane pogoduje nekim zaštićenim vrstama ptica te da njihovo privlačenje na zasade predstavlja minimalni izdatak, onda nam ne treba nijedan drugi razlog da se ne potrudimo i privučemo ih.