Koliko ste puta čuli da je neko posadio voće i da se žali da slabo rađa? Razloga za to može biti više, a prvo što treba znati pre sadnje je da li zemljište i klimatski uslovi odgovaraju.
U valjevskom kraju postoje sve predispozicije da se u određenim reonima gaji kajsija, ali ovo voće ipak nije na spisku onih koji se bave voćarstvom. Ona voli rastresito zemljište, otporna je na sušu, ali u vreme cvetanje ili kada se zametne plod, mogu je oštetiti kasni mrazevi, zbog čega voćari izbegavaju da je gaje na većim površinama.
"Kajsija je omiljena svim potrošačima u našoj zemlji, ali voćarima nije, zbog raznih problema koji se dešavaju u toku uzgoja. Polemike se često vode o različitim načinima gajenja, sortama, različitim tehnologijama. Sama osnova problema u proizvodnji vezana je za genetiku. Ovo voće je poreklom iz Jermenije, područja oko Kavkaza, gde vladaju potpuno drugačiji mikroklimatski uslovi", objašnjava nam profesor praktične nastave u Poljoprivrednoj školi Valjevo Nikola Spasojević.
"Tamo su zime sa veoma niskim temperaturama, čak se spuštaju i do -40 i ovo ovoće odlično podnosi te niske temperature. Ali, klima je na tom području takva, da ona kad počne da raste, nema oscilacija. Kajsija ima takozvane biosenzore koji joj omogućavaju da, kad je temperatura +10, ona naglo krene sa vegetacijom, odnosno cvetanjem", kaže on.
U valjevskom kraju, ali nigde ni na Balkanskom poluostrvu ne postoji divlja kajsija i zbog toga se ona nije najbolje prilagodila našim uslovima.
"Na našem području tokom zimskih meseci imamo dane kada su temperature i preko 10 stepeni, što može zavarati biljku i njene biosenzore da krene sa vegetacijom. Naravno onda uslede niske temperature koje onda oštećuju zdrave ćelije, sprovodne sudove i drugo", kaže profesor i dodaje da zbog oštećenja, celo stablo postaje manje vitalno, slabije je pripremljeno za vegetaciju i onda je podložno bolestima i sušenju, kako pojedinih grana, tako i celog stabla, a starost je od treće do 15. godine.
Kako bi se smanjio rizik od sušenja drveta, najbitnije je izabrati sortu, a savet stručnjaka je da se bira ona koja ima duži period zimskog mirovanja.
"Treba birati one sorte kod kojih kasnije počinje vegetacija i cvetanje, a takve su stare sorte, mađarske su izuzetno dobre, novosadska kasnocvetna, novosadska rodna, roksana, a tu je i jedna sorta koja se najbolje pokazala u ogledima, to je stara italijanska sorta koja ima naziv ambrozija. Mnogi kada čuju tu reč povezuju je sa korovom, međutim, ta sorta je bujna i ako se oštete ćelije u zimskom mirovanju i kasnije, ona to uspešno nadoknađuje", kaže ovaj profesor i dodaje da su stabla sorte ambrozija najdugovečnija i mogu živeti i 40, pa i 50 godina.
Na plantaži kajsija u krugu Poljoprivredne škole nalazi se više vrsta, roksana, mađarska najbolja, ambrozija koja cveta najkasnije, a period cvetanja se upoređuje sa mađarskom najboljom i ustanovljeno je da je razlika pet dana, a novosadska kasnocvetajuća prve cvetove dobija tri dana kasnije.
Period cvetanja je najrizičniji kod kajsije. Neke sorte mogu procvetati i krajem februara, mada je za većinu to mart mesec. Zbog niskih temperatura može doći do opadanja cvetova zbog izmrzavanja.
Borba protiv mrazeva položajem voćnjaka i nadmorskom visinom?
"Da bi se sprečilo izmrzavanja cvetova, jedino što može da se uradi je krečenje stabala, kako bi bela boja reflektovala sunčeve zrake i kako bi se smanjila temperatura biljke i odložio period cvetanja bar za nekoliko dana", kaže Spasojević i dodaje da postoje i hemijske materije koje mogu smanjiti štetu od mraza, ali za to je potrebno da se voćar posavetuje sa stručnjacima.
Dobra vest je da i ukoliko 20 do 30 odsto cveta izmrzne, ovo voće može da ima dobar rod, zanemarljivo je manji prinos ako izmrzne oko 50 odsto cveta, ali sve preko toga, značajno će biti manji rod. Cvet će izmrznuti pri temperaturi od minus jedan ili minus dva stepena Celzijusa, u zavisnosti od sorte i lokaliteta, a mladi plodovi su još osetljiviji i oni će sigurno izmrznuti ako je temperatura ispod nule.
Zbog osetljivosti kajsije na kolebanje temperatura, voćari izbegavaju da je gaje na većim površinama. Nju bi trebalo gajiti iznad 200 metara nadmorske visine, a parcele treba da se nalaze na severnoj i severoistočnoj padini kako bi voćke bile na manje osunčanim stranama, kako bi se sprečilo rano kretanje vegetacije i izbegle štete od prolećnih mrazeva.
Valjevo je prvi grad u Srbiji koji je još 2018. napravilo kartu reonizacije, odnosno plodnosti za područje svih 76 katastarskih opština. Tu se nalaze podaci o sastavu i kvalitetu zemljišta i šta će najbolje uspevati, a na osnovu toga mogu se dobiti i subvencije, odnosno povraćaj novca i do 100 posto.
U valjevskom kraju, dominantne su šljive, maline, vlada veliko interesovanje za lešnik i orah. Ipak, karta reonizacije pokazuje da se kajsije uspešno mogu gajiti u selima koja gravitiraju severno i sesveroistočno od Valjeva, kao što su Gola Glava, Gornja i Donja Bukovica, Gornja i Donja Grabovica, Dupljaj, Zabrdica, Klanica.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
