"Prošle godine je dobro rodilo, ali su loša cena, skupa hemija, i velika ulaganja uticali na to da smo svi u teškoj finansijskoj situaciji. I čini se da najviše zarađuju otkupljivači voća, odnosno svi osim seljaka proizvođača," zaključuje mladi proizvođač iz Vinče.
Srbija broji oko 21.000 mladih poljoprivrednika koji se bave najviše stočarstvom i voćarstvom. Među njima ima neretko visoko obrazovanih, onih koji su se vratili iz grada na selo i onih koji su ostali u roditeljskom domu i nastavili porodičnu proizvodnju.
Međutim, problemi u poljoprivredi sa nestabilnim tržištem, vremenskim neprilikama, subvencijama i slično jednako se odražavaju i na starije i na one mlade, zbog toga Stefan Radovanović (23) iz Vinče kod Topole, sve više razmišlja da svoju budućnost potraži preko granice i napusti rodno selo.
Želi da pronađe posao, jer smatra da perspektive za mlade nema na selu.
"Iskreno moji planovi su da idem odavde, tamo gde budem uspeo da pronađem posao, jer u poljoprivredi perspektive za mlade nema. Vidite, mi smo ove godine dali 40 tona jabuke za 4 dinara, nismo pokrili ni 10 posto troškova, a već su krenula nova ulaganja za ovu godinu, a mi vučemo troškove još iz prošle godine. Predlog prerade je dobar, ali opet dolazimo do problema novca koji mi trenutno nemamo da uložimo u nešto što će da nam se isplati“, kaže Stefan.
Ipak, Stefan nije uvek bio ovog mišljenja. Video je mnoge prednosti sela i imao je želju da nastavi porodičnu proizvodnju voća.
"Ja sam završio Visoku tehničku školu strukovnih studija, smer drumski saobraćaj u Kragujevcu. Dok sam studirao vikendom sam pomagao roditeljima, a sada sam kući i pošto otac radi - ja radim 70 odsto radova, dok on radi prskanje voća. Najveća prednost sela, je što sam kući sa svojom porodicom i to što radim na svom imanju, na svojim zasadima i radim za sebe".
Radovanovići na osam ha uzgajaju najviše jabuku - na 2,5ha, zatim višnje, šljive, nektarine i breskve i veći deo plasiraju za rusko tržište. Vinča je poznato selo u Šumadiji kao voćarsko i nema meštanina koji se ne bavi uzgojem nekog voća. Prošle godine jabuka je odlično rodila, ali zbog prezasićenosti tržišta, cena jabuke, koja je najviše prodata kao industrijska, bila je veoma niska.
"Problem je što je prošle godine dobro rodilo, ali loša cena, skupa hemija, a ulaganja velika, tako da svi smo u teškoj finansijskoj situaciji. I čini se da najviše zarađuju otkupljivači voća, odnosno svi osim seljaka proizvođača", zaključuje mladi proizvođač iz Vinče.
Međutim, cena je samo jedan od problema sa kojima se susreći voćari ovog sela. "Imamo veliki problem protivgradne zaštite, jer država ne izdvaja dovoljno sredstva da kupi protivgradne rakete. Mi smo se uz pomoć opštine organizovali da koliko skupi selo, toliko opština dâ novca i da kupimo protivgradne rakete, ali to nije dovoljno. Ni o strelcima se ne vodi računa. S druge strane, problem sa radnom snagom je sve vidljiviji, jer ljudi masovno odlaze ili se zapošljavaju u neke firme, a i mlađi neće da rade".
Bez obzira na to, Vinča je jedno od retkih sela gde mlađi ostaju u svom rodnom mestu i nastavljaju porodičnu tradiciju proizvodnje voća i čine motor poljoprivredne proizvodnje. Zato smo pitali Stefana, kako on vidi rešenje problema?
"Kao najveću prepreku, da bi se stanje u poljoprivredi poboljšalo, vidim državu, jer najmanje ulaže u seljaka. Država mora da stane iza svog poljoprivrednika; ako bismo imali sigurnu cenu od 25-30 dinara, mi bismo svi ulagali i znali bi čemu da se nadamo," mišljenja je Stevan Radovanović.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
