Đorđe Milikić iz Jovanovca kod Kragujevca želeo je dobro da nađubri šljivar kada ga je formirao 2016. Osim te, napravio je još nekoliko grešaka i susreo se sa mrazopucom, ali i sa saznanjem da stručna pomoć nikad nije višak.
Ako na stablima, najčešće koštičavog voća, nastanu uzdužne pukotine sa smolotečinom, onda je problem već poprilično odmakao. Reč je o mrazopucu i osim što je pretnja celom stablu, on ukazuje da je voćar negde pogrešio. Lidija Vulović, savetodavac za zaštitu bilja u PSSS Kragujevac, navodi da za sprečavanje mrazopuca postoji niz mera.
Domaćin Đorđe Milikić iz sela Jovanovac kod Kragujevca ove nedelje upravo se susreo sa mrazopucom u mladom zasadu šljive. Primetio je uzdužno pucanje kore na stablu, odsekao oštećeni deo i zaputio se u Kragujevac kod stručnjaka. Dobio je savet šta dalje da čini, ali je saznao i gde je sve pogrešio. A napravio je nekoliko ključnih grešaka.
Mrazopuc nastaje posle zima sa izrazito niskim temperaturama i zato treba voditi računa da ne dođe to te pojave na stablima. Đorđe je šljive zasadio u jesen 2016. godine. Zimu te godine karakterisale su izrazito niske temperature, a biljke su bile pune sokova.
Đorđe pokazuje gde je uvideo problem
"Domaćin nam se pohvalio da je prilikom sadnje obilato nađubrio jame. Stavio je po punu šaku mineralnog MPK đubriva i dobru kofu ovčijeg đubriva. To je podstaklo voćku da radi sve do jakih mrazeva, koji su zaledili sokove. Tkiva u stablu nisu elastična i došlo je do pucanja. Na stablu je to klasična rana kroz koju ulaze bakterije. Na kraju iz pukotine počinje da curi smola, što je znak da se bakterija uselila. Ukoliko se ne leči vremenom će doći do sušenja stabla", kaže Lidija Vulović.
Simptomi mrazopuca su vidljivi na stablu, ali i u nekih debljim, ramenim granama. Prvo se javljaju sitne pukotine duž celog stabla i na kraju se pukotine spajaju i stvara se veća, koja može biti prilično duboka, a u težim slučajevima vidi se i kambijum. Takav simptom mrazopuca Đorđe je kasnije otkrio i na jednom starijem stablu kajsije na svom imanju. Kod većih pukotina često je javlja i smolotočina.
"Treba izbegavati mineralna đubriva koja u sebi sadrže azote, jer ona podstiču rad mladih grana, a one su pune sokova i najveći su okidač za ovu pojavu. Nikako ne saditi na južnim ekspozicijama, jer se stabla tada najbrže zagrevaju. Dakle, umereno i pravilno đubrenje voćnjaka pre sadnje je neophodno. A da biste to dobro uradili prvo treba uraditi agro-hemijsku analizu i tačno po uputstvima treba dodati đubrivo", Lidija Vulovićeva.
Kada su simptomi mrazopuca već vidljivi, potrebno je u nekoliko proverenih koraka spasiti voćku.
"Obavezno očistiti ranu sve do zdravog tkiva, premazati je, odnosno isprskati pod većim pritiskom bakranim preparatima. Tako smo odradili dezinfekciju i onda tu ranu premazati kalemarskim voskom. Tako sprečavamo ulaz bakterija, koja traži mesto gde može da uđe u koru i stablo. Kod nelečene voćke, bakterija će tokom vremena dovesti do sušenja stabla. Ako se smolotočina već pojavila, to je već signal da je neka vrsta infekcije prisutna", kaže inženjer zaštite bilja Lidija Vulović.
Jedna od mera zaštite je krečenje stabala. Lidija Vulović preporučuje smesu u ovoj razmeri na 100 litara vode:
Smesu treba procediti ako se stabla prskaju, da se dizne ne bi zapušile. Boja treba da bude što konzistentnija, kako bi se sunčevi zraci bolje odbijali i manje zagrevali stablo. Ako dolazi do spiranja smeše sa stabla zbog jakih kiša ili snega, krečenje treba ponoviti. Osim stabla, smesu treba poprskati u zemlju, u zoni korenovog sistema.
Jedna od mera zaštite je krečenje stabala
Ne postoje pravila kod kojih stabala i sorti mrazopuc može da nastane. Zavisi od niza faktora, među kojima su i ekspozicija, vrsta podloge. Činjenica je, navodi Lidija Vulović, da se često javljaju domaćini koji su formirali zasade uoči zima sa jakim mrazevima, te da se mrazopuc javlja na stablima koštičavog voća.
Foto: Biljana Nenković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
