Sadnja oraha dugoročna je investicija

"Na prvi rod oraha čeka se godinama, to je posao samo za strpljive, ali se isplati", kaže Slobodan Stojnović.

Nekada je gotovo svako seosko domaćinstvo imalo bar jedno stablo oraha. Danas su ga na okućnicama zamenila stabla nekih drugih voćaka koje zauzimaju vrlo malo prostora, dok se orah preselio u moderne zasade. Stručnjaci kažu da su površine na kojima je zasađen i dalje male, iako ima stabilnu i dobru cenu, a kao najčešći razlog ističu činjenicu da se na prvi rod mora čekati desetak godina, te su mnogi nestrpljivi i sade nešto što im pre donosi rod i vraća uloženo. Ipak pojedinci se drže one stare narodne - Ko gaji orah nije siromah, te se vraćaju ovoj zapostavljenoj proizvodnji.

Voćnjak proširio kajsijama i breskvama

Slobodan Stojnović iz Karađorđeva, 2009. godine kupio je parcelu, dobro pripremio zemljište i zasadio 160 sadnica oraha, a kako prvi rod stiže tek posle nekoliko godina, radi bolje ekonomičnosti i iskorišćenosti zemljišta, u zasad je između sadnica oraha posadio i 500 kajsija. Nekoliko godina kasnije proširio je voćnjak sa 1.100 sadnica bresaka.

"Po struci sam diplomirani veterinar, a voćarstvom sam počeo da se bavim iz hobija. Vremena su teška pa sam razmišljao da se pored veterine bavim još i nekom proizvodnjom. Kupio sam zemljište u ataru Mostonge u Mladenovu. Zasnovao sam voćnjak na 2,5 hektara, polako sam ulagao, ogradio ga, iskopao bunar, postavio& sistem za prihranu i navodnjavanje kap po kap. Sadnice su sertifikovane i nabavio sam ih u novosadskom institutu. Ovo je skupa ali dugoročna investicija", kaže naš sagovornik i dodaje kako tajne voćarstva uči već sedam godina.

Značajniji rod tek posle desete godine

Stojnović kaže da za razliku od oraha, breskve i kajsije su mnogo zahtevnije jer su potrebni hemijski tretmani, a veoma važnu ulogu, kada su u pitanju breskve, ima orezivanje i proređivanje kako bi plodovi bili krupniji, dok su kajsije izuzetno osetljive na mraz te ozbiljno razmišlja da ih zaštiti najnovijim ruskim preparatom koji, sudeći po iskustvima drugih voćara, daje dobre rezultate.

"Odabrao sam četiri sorte oraha, domaću - šampion, nemačku - gizenhajm, češku - jupiter i bugarsku - šejnovo, sve imaju bujnu krošnju, krupne plodove i jezgru dobrog kvaliteta. Značajniji rod davaće tek posle desete godine, pun rod oko petnaeste, a plodonosni su narednih 50-60 godina. Orasi se uglavnom ručno skupljaju, čišćenje može biti i mašinsko, ali o toj investiciji ću razmišljati za nekoliko godina kada budu prinosi maksimalni, kada na jednom stablu bude oko 40 kilograma oraha u ljusci", kaže Stojnović i napominje da sarađuje sa stručnjacima sa instituta, ali mu u svakodnevnim poslovima, pogotovu kada je vreme orezivanja, pomaže Slobodan Radosavkić voćarski tehničar sa dugogodišnjim dragocenim iskustvom.

Posao za celu porodicu

"Voćarstvo je porodični posao, cele godine se mora raditi ali i učiti i primenjivati znanje kako bi stabla bila zdrava, a plod kvalitetan. Prodaja je u svakom poslu posebna priča pa i u voćarstvu. Nema organizovanog otkupa, kad je godina rodnija niska je cena i slaba prodaja, a kad su prinosi skromniji, potražnja je velika. Nadam se da sam sadnjom oraha napravio pravu dugoročnu investiciju, jer je potražnja velika tokom cele godine, a i cena je solidna i uvek se može prodati", kaže na kraju Stojnović pripremajući se za orezivanje, velik i značajan posao koji uskoro očekuje sve voćare.

Foto:bigstockphotos.com;gubernat