Sadnja dunje: Pazite na prve jesenje mrazeve i redovno zalivajte

Nekada se u svakom dvorištu moglo videti stablo dunje. Ova voćna vrsta bila je cenjena od davnina zbog svojih plodova koji se mogu koristiti sveži ili prerađeni, a izuzetno su lekoviti. Takođe je i medonosna. U periodu cvetanja pčele sa jednog hektara njenog zasada, mogu sakupiti 20 kilograma meda.

Cveta kasno i na taj način izbegava pozne mrazeve tokom proleća. Može da se uzgaja na podučjima gde zbog pojave prvih jesenjih hladnoća ni ne možemo proizvoditi drugo voće, koje cveta ranije.

Uvek imajte dve sorte, zbog oprašivanja

Stablo joj je izuzetno lepo, posebno u periodu cvetanja. Uobičajeno je da se gaji u formi grma ili manjeg stabla, u zavisnosti od sorte i klimatskih uslova. I može da dostigne visinu od tri do osam metara. Na našem području uglavnom su u rasponu između tri i četiri metra. Cvetovi su veliki i beli. Mogu imati ružičastu nijansu. Cveta od kraja aprila do početka juna u zavisnosti od sorte i uticaja lokacije sadnje. Njen koren razvija se plitko u zemljištu, a plod je karakterističnog oblika. Najčešće je žute boje, ali postoje sorte koje kad su zrele, imaju zelenkastu nijansu.

Na našim prostorima uzgajamo je pojedinačno ili plantažno. U prvom slučaju, drvo može da bude staro i preko 60 godina dok mu je životni vek u plantažnom uzgoju mnogo kraći. Dobre sadnice dunje u rod mogu da stupe već druge godine od sadnje, a puni rod dostižu posle desete godine. Kada je gajimo, potrebno je da posadimo najmanje dve sorte zbog međusobnog oprašivanja.

Ne voli vetrovita područja

Tom prilikom je od izuzetne važnosti odabrati odgovarajuću lokaciju. Dunja je vrsta koja voli osunčane terene i južne strane. Zemljište treba da je ocedno i propusno. Hladna i zbijena zemljišta joj ne odgovaraju. Preporučljivo je izbegavati i vetrovite terene jer hladan vetar ubrzava izmrzavanje sadnica i stabala. Zemlja, odnosno, sadne rupe, pripremaju se već u jesen. Kao i svo ostalo voće i dunju možemo saditi tokom jeseni i s proleća. Kod nje treba da obratimo pažnju da su mlade sadnice osetljivije na niske temperature u odnosu na one kod jabuke, kruške i drugih. Na terenima gde je tokom zime veoma hladno bolje je sadnju obaviti na proleće kada prođe opasnost od izmrzavanja.

Dunja: Investicija koja može biti i prilika i opasnost?

Iskopanu rupu zalijemo vodom i ostavimo nekoliko dana. Na dno dodajemo stajnjak, pepeo i prekrijemo tanjim slojem zemlje. Koren joj se razvija u plićem sloju zemljišta i zbog toga dubina sadne rupe ne treba da bude više od 50 cm, osim na lošijem zemljištu. Zatim se prekrije zemljom koja se nagazi kako bi se istisnuo vazduh iz praznina oko korena i na kraju se obilno zalije vodom.

Dunja se sadi na nešto veći razmak. Preporuka je da između redova bude oko pet metara, a u redu da se kreće od tri do 4,5 m. Rastojanje između stabala treba prilagoditi sorti, kvalitetu zemljišta, klimatskim uslovima, kao i agrotehnici. Pored toga što razvija koren u plitkom sloju, on takođe zauzima i veliku površinu, čak nekoliko puta veću od površine koju prekriva krošnja. Mlade posađene sadnice obavezno je redovno zalivati dok su starija stabla otporna na sušu.

U sušnim godinama, ako ne obezbedimo zalivanje, plodovi dunje ostaju sitni.