Rezidba šljive - važnost redovne i prilagođene sorti

Šljiva je najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, a na području Loznice i okoline prostire se na preko 4.500 hektara. Međutim ekonomska korist proizvođača ove voćne vrste poslednjih godina nije značajna jer većina plodova ne završi na tržištu već u okviru gazdinstva ili propadne. Zato je od izuzetne važnosti osavremenjavanje proizvodnje šljive, kako bi se zadovoljili zahtevi tržišta.

Davanjem na važnosti preradi šljive u rakiju, otvaranjem destilerija, sušara i drugih prerađivačkih kapaciteta javlja se veća potreba za proizvodnjom što kvalitetnijih plodova.

"Da bi dobili kvalitetne plodove i dobre prinose u zasadima moraju se sprovoditi sve agrotehničke i pomotehničke mere. Jedna od važnih pomotehničkih mera jeste rezidba. U rodnim zasadima šljive potrebno je i najvažnije obaviti zimsku rezidbu, a pored nje poželjno je raditi tokom vegetacije i letnju", istakla je Zlatica Krsmanović, savetodavac za voćarstvo iz lozničke Poljoprivredno stručne službe.  

Rez mora biti kos odmah iznad pupoljka

Zimska rezidba se prema njenim rečima obavlja u stanju mirovanja, kada prođe opasnost od pojave jakih mrazeva, najčešće u februaru, martu, pre kretanja vegetacije, a najčešći uzgojni oblik za šljivu su piramidalna kruna, vretenasta palmeta ili poboljšana piramidalna koje treba održavati tokom godina korišćenja. 

Prilikom rezidbe, napominje Krsmanovićeva rez mora biti odmah iznad pupoljka kos, na suprotnu stranu od pupoljka. Grane koje se cele uklanjaju, odstranjuju se do osnove, bez ostavljanja patrljka. Najpre se odstranjuju vodopije i nepotrebne grane koje zgušnjavaju krunu, kao i one koje se ukrštaju ili rastu uspravno. Takođe se polomljene i osušene grane uklanjaju do osnove.

Koji su idealni uzgojni oblici krošnje u zasadima voća?

"Nakon toga skraćuju se skeletne grane i prevode na bočne, slabije razvijene, u meri da obezbede optimalnu osvetljenost unutrašnjih delova krune i zadrže uzgojni oblik. Osnovno pravilo pri skraćivanju je da vršne skeletne grane budu kraće od srednjih, a ove od donjih i da se uvek skraćuju na neku slabije razvijenu granu orijentisanu u polje", kaže stručnjak i dodaje da u slučaju da je neka skeletna grana jače razvijena neophodno je da se više skrati.

Prekobrojne rodne grančice i to one slabije razvijene, nasedajuće, tanje i izrođene uklanjaju se do osnove ili se skraćuju iznad neke jednogodišnje grančice. Jednogodišnji nerodni letorasti, ako su pregusti, proređuju se i uklanjaju do osnove i po pravilu se nikada ne skraćuju. Prema njenim rečima izdanke koji su izbili iz podloge treba obavezno uklanjati do osnove, a veće rane nastale orezivanjem treba zagladiti oštrim nožem kresačem, dezinfikovati petoprocentnim rastvorom plavog kamena ili drugog fungicida i premazati kalem-voskom. 

Svaka voćka traži bar minimalne agrotehničke mere 

Međutim, najveći problem u proizvodnji šljive je nesporovođenje redovne rezidbe. Najveći broj zasada u Srbiji je u ekstenzivoj proizvodji po principu "ako rodi, rodi" ali tako ne bi trebalo da se odnosimo prema zasadu i da očekujemo kvalitetne plodove.

Iako šljivu gaji pre svega zbog prerade u rakiju, ali je nekih godina prodaje i u sveže stanju zavisno od cene, Mile Karapandžić iz Novog Sela, kod Loznice je od same sadnje, pre 15 godina do danas redovno sprovodio rezidbu na svojim stablima šljive.

"I ne samo rezidbu, nego i sve ostale agrotehničke mere koje šljiva zahteva. Pre se kuća nije mogla zamisliti bez šljivika i to je nekako olako shvatano, nije se ulagalo međutim vremena su se promenila. Tržište je zahtevnije, traže se nove sorte za otkup u sirovom stanju, naravno za rakiju je i dalje požegača ne prevaziđena", kaže Karapandžić i dodaje da na svom imanju ima puno voćnih vrsta i svaka da bi rodila traži pažnju, pa bar neke minimalne agrotehničke mere, morate sprovoditi.

Još uvek nije krenuo u rezidbu šljive, ali svake godine krajem januara pravi plan orezivanja jer pored šljiva gaji višnju, breskvu, a najveća ljubav mu je vinograd. S obzirom da je u godinama, za potrebe rezidbe angažuje stručne ljude sa kojima sarađuje godinama i u koje ima poverenja ali naglašava da svaka voćna vrsta traži rezidbu za redovne i visoke prinose. 

Svaka sorta šljive traži drugačiju rezidbu 

Plan rezidbe mora biti u skladu sa sortom, a kada je šljiva u pitanju na našem području najzastupljenije sorte su čačanska rodna i stenlej.

"Čačanska rodna zahteva veoma oštru rezidbu koja podrazumeva uklanjanje jedne trećine skeletnih i rodnih grana, uklanjanje tri do pet poluskeletnih grana i proređivanje ili uklanjanje jedne četvrtine skeletnih i rodnih grana, kao i uklanjanje jedne do tri poluskeletne grane i proređivanje", istakla je Krsmanović.  

Stenlej: Šljiva za sve namene

Sorta stenlej rađa na kratkim rodnim grančicama i kopljastim izraštajima obrazovanim na dvogodišnjem i starijem drvetu i to je razlog zašto njena rezidba mora biti redovna i intenzivna. Bitan faktor, kada je u pitanju rezidba šljive je i namena plodova i od tog faktora zavisi intenzitet rezidbe.

"Za sušenje je poželjno da plodovi budu krupniji, tako da se pristupa oštrijoj rezidbi. Tokom rezidbe potrebno je obaviti i pregled stabala, identifikovati pojavu smole, rupa od aktivnosti potkornjaka, promene boje kore i lečiti takva stabla. Po obavljenoj rezidbi obavezno uraditi dezinfekciju zasada bakarnim ili drugim preparatima."