Recept za uspeh: U Šumadiji sade borovnicu direktno u piljevinu borovine

Građevinski inženjer, Aleksandar Ivović, iz Novog Sada započeo je uzgoj borovnice među prvima u Šumadiji, pre pet godina u selu Krćevac kod Topole. Iako je jedan od iskusnijih u uzgoju, tvrdi da je ova biljka što se tiče tehnologije gajenja izgleda uvek u tzv. pampers fazi. On govori o tome koje su opasnosti u gajenju borovnice dok svi pričaju o dobroj i još uvek sigurnoj ceni i o tome gde novi proizvođači mogu da pogreše.

"Ima mnogo zamki i prepreka. Prvo bi trebalo uraditi jednu dobru logistiku. Svako ko želi da se bavi proizvodnjom borovnice morao bi prvo da ispita da li je zemlja koju ima, adekvatna za uzgoj i da li raspolaže sa dovoljnom količinom vode i što je još važnije, kakvog je kvaliteta ta voda. Desilo nam se da kada su bile izuzetno obilne kiše da je vegetacija prosto bujala, što je dovelo do zaključka da hemijski sastav kišnice pogoduje borovnici.  O proizvodnji borovnice sam učio u hodu jer je bilo dosta nepoznanica i u stručnoj javnosti i na internetu. Bukvalno morate stalno da osluškujete biljku jer ona može iz čista mira da se osuši, a da vi ne znate šta se sa njom desilo", priča Ivović.

Hidroponski uzgoj borovnice

Ovaj proizvođač prvi zasad formirao je 2014. godine, a drugi godinu kasnije, na površini od ukupno jednog hektara. Sada ima prinos oko četiri do pet tona. Svake godine prinos se polako uvećava i za dve do tri godine očekuje da će biti maksimalan.  

Sadnja u nasutu piljevinu četinara

Borovnicu je posadio direktno u piljevinu, uglavnom četinara. Na jednom zasadu iskopane su rupe, a na drugom je plugom pravio duboke brazde.

"Nasuta je piljevina i koren biljke je potpuno u njoj, nema dodira sa zemljom. Postoji mnogo načina kako se sadi borovnica. U novije vreme su to bankovi ili u saksijama sa tresetom i piljevinom. Piljevina truli i mora ponovo da se dodaje svake godine da bi koren imao medijum u kome raste. Koren je na dubini od 30 centimetara", objašnjava Ivović. 

Poenta je da koren ide u visinu, da bi se izbeglo previše vlage u zemljištu koja mu smeta. S druge strane piljevina ne sme da ostane suva, a prava je veština pogoditi količinu vode. Treća muka je pravilna rezidba. Proizvođači u Šumadiji još uvek nemaju dovoljno iskustva u tome, tako da je Ivović sa porodicom iz godine u godinu pokušavao da borovnici uđe u narav. Kažu da vlasnik ne treba da orezuje jer je bolećiv prema rodnim granama koje treba odseći, ali pokazalo se da neki utvrđen sistem ipak dobro funkcioniše.

Borba sa upornim krticama

Najveća opasnost gajenja borovnice u ovom sistemu, koje ima Ivović, jesu krtice.

"Sa njima teško izlazimo na kraj. Uporne su i stalno neko mora da bude prisutan jer pošto je piljevina meka one za jednu noć mogu da naprave ogromne štete. A one se ne vide u prvom trenutku nego tek kada biljka počne da se suši", kaže ovaj iskusni voćar i dodaje:

"Borovnica je nepredvidiva. Ponekad se desi da biljka bude u fantastičnom stanju, a da posle pet dana jednostavno nestane, osuši se, kao da je spaljena i jednostavno ne znam šta joj se desilo. A svaka greška, neznanje ili jednostavno priroda, skupo se plaćaju. Zabluda je kada neko pomisli da iz kafića može preko mobilnog da rešava probleme. A problemi se često ne mogu predvideti i traže stalnu prisutnost. Mora brzo da se reaguje jer je koren borovnice vrlo nežan, poput rezanog duvana".

Borovnica traži veliku pažnju 

Borovnica nema konkurenciju kada je nega i pažnja u pitanju. Ona je voćna vrsta koja nikada ne odraste, tvrdi naš sagovornik.

"Traži pažnju kao malo dete pa često kažem da je sa njom doživotno pampers faza. Ostalo voće bude malo tinejdžer pa odraste i čovek može da se nada nečemu, a borovnica ako jedne godine propustite jednu meru onda morate da se vratite na početak. Kada je voće u pitanju ona je Formula 1, ali samo zato što je brzina velika pri kojoj vi nemate  prostora za manevar", kaže on.

Aleksandar upozorava da treba dobro razmotriti opciju gajenja borovnice i da se novi proizvođači prvo upoznaju sa samim načinom gajenja, a onda da proučavaju činjenice o dobroj ceni i sigurnom plasmanu jer pored velikih ulaganja u pripremu zemljišta i materijala prilikom podizanja zasada, potrebno je mnogo nege, pažnje i vremena kako bi borovnica dala dobar prinos i kvalitetan plod.