Novi zasad borovnice želi da zasadi u agrotekstilnim vrećama, da bi dobila još veće prinose.
Kada je u našoj zemlji zvanično proglašena pandemija virusa korona i kada su usled ove pošasti koja je pretila da parališe svet zarade zaposlenih postale neizvesne, proizvođač visokožbunaste američke sorte borovnice Duk iz Aleksandrovca kod Vranja Dragica Džokić je u prvi mah pomislila da će se to tako negativno odraziti na njenu proizvodnju da će morati čak i da batali započeti posao koji joj je donosio pristojnu zaradu.
Međutim, dogodilo se suprotno, kako se pandemija širila sve veći broj ljudi je u vreme berbe dolazio kod nje da kupi borovnicu, bogatu vitaminima za jačanje organizma. Tako je bilo i u vreme ovogodišnje berbe. Toliko je bilo potražnje za ovim voćem da je mogla da proda i tri puta više od proizvedene količine, uprkos tome što su za kilogram ovog voća kupci morali da izdvoje i pet evra.
Imajući to u vidu ona je odlučila da postojeći zasad od 1.500 sadnica poveća za još 500. Iz tog razloga kupila je i njivu od 20 ari na kojoj će u agrotekstilnim većama da zasadi sertifikovane sadnice visokožbunaste borovnice sorte djuk uvezene iz Holandije.
Za ovaj način sadnje odlučila se zato što želi da postigne još bolje rezultate u proizvodnji i zato što se praktično ovaj veliki posao obavlja u četiri koraka. Prvi korak podrazumeva rastresanje supstrata za borovnice, potom obavi punjenje vreća supstratom, zatim se ovako napunjene vreće raznesu na njivi kako bi se kasnije u njima zasadile sadnice.
Prednost ovakvog načina sadnje ogleda se u tome što on ne iziskuje veliku pripremu zemljišta, gotovo u startu se eliminiše problem sa krticama. Posao se brzo obavlja uz minimalno angažovanje radne snage i na najbrži mogući način se ulazi u projektovanu rodnost što automatski znači i povraćaj uložene investicije.
"Za novi način sadnje odlučili smo se kada smo videli da nam sudovi u kojima smo zasadili naš prethodni zasad pucaju usled oštećenja nastalih od raznih vremenskih neprilika. Sa novim načinom uzgoja borovnice dobićemo veći prinos, biljke će brže rasti i biti otporne na bolesti.“, ističe Dragica i napominje da mnogo truda i rada ulaže da zasađene biljke sačuva od pratećih bolesti.
Ona ističe da je svoju borovnicu pre izvesnog vremena jedva sačuvala od monilije koja je pretila da joj uništi celokupni zasad. Sačuvala ga je zahvaljujući pravoremenoj intervenciji jednog agronoma iz Leskovca koji je na ovoj bolesti i diplomirao.
"Posle odgovarajućeg tretmana, biljke smo u vreme krojenja orezali više nego što je trebalo i tako smo ih sačuvali od propadanja", kaže naša sagovornica.
Zato je njen zasad sada stalno pod nadzorom, jer za narednu proizvodnu sezonu ima puno planova koje treba da realizuje, a koje će sprovoditi u delo postupno. Kaže da joj je sada najveća briga plavo prskanje koje će da obavi krajem aprila i početkom maja, a tada će biljke prihraniti i granulicama. Puno razmišlja i o tome kako da poveća preradu svoje borovnice u sok koji je poslednjih godina veoma tražen u Vranju.
"Bilo je dovoljno da sin odnese svojim prijateljima jednu flašu ovog soka pa da se kući vrati sa novom porudžbinom", priča Džokićeva i dodaje da se ovaj sok veoma lako pravi. Dovoljno je, prema njenim rečima, da ubrane borovnice odstoje 24 sata u šećeru i da se ova masa posle toga dobro ocedi na gazi i ponovo pomeša sa šećerom i ostavi da odstoji isto toliko sati. Posle toga tu masu treba prokuvati i čim "baci prvi ključ" treba je skinuti sa vatre sipati u flaše i zatvoriti.
Sadnja borovnice: Zašto je važno "zarezati" korenov sistem sadnice?
Ona takođe ističe da njena snaja od borovnice pravi keksiće u kombinaciji sa integralnim ili speltinim brašnom.
Tagovi
Autorka
