Suva šljiva je prepoznatljiv proizvod valjevskog kraja i Podgorine, ali je prošle godine proizvedeno 40 odsto manje nego u godinama kada šljiva dobro rodi. Ali zato je cena na tržištu viša.
Prošla godina nije bila dobra za voćarstvo jer većina voćnih vrsta nija dala očekivan prinos i kvalitet roda. Valjevski kraj poznat je po šljivama, ali uzgajivači ne mogu biti zadovoljni pre svega kvalitetom plavog zlata. Razlog je što je u vreme cvetanja bilo mraza, a u mnogim voćnjacima šljivin smotavac izazvao je truljenje plodova.
Ipak, šljiva je bila tražena za sve vidove proizvodnje od sečene pa do one za proizvodnju rakije.
"Šljiva se u valjevskom kraju i u Podgorini gaji na oko 12.000 hektara. Prošle godine imali smo ispod prosečan i rod i kvalitet ploda. Ni cena nije bila visoka, kretala se tek od 15 do 20 dinara za kilogram, ali je zato cena šljive za rakiju koja se tražila bila od 25 do 30, a ponegde se prodavala i za 40 dinara", kaže Srđan Stanojlović, stručni saradnik za voćarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu i pojašnjava da je nepisano pravilo, da kada je loša cena sirove šljive, onda je je dobra cena suve, a tako je bilo i prošle godine.
Izvoz suve šljive: Dobra cena, ali i dalje niska u odnosu na sve troškove
"Na samom početku, prve količine, bile su 100 dinara, da bi pred kraj godine izašla na 160 dinara po kilogramu."
Od ukupne proizvodnje u Srbiji, polovina se proizvede u Podgorini, ali je prošle sezone rod podbacio i u ovom kraju, pa je suve šljive iz ovog kraja manje na tržištu. Proizvođači kažu da je ova godina bila nepovoljna za gajenje voća. Skoro nije bilo godine da šljiva toliko truli, a i zbog manjeg roda ima proizvođača koji ove sezone nisu potpaljivali sušare.
"Prošle godine je bio slab rod, a i to što je rodilo bilo je lošeg kvaliteta. Zbog toga je veći deo završio u kacama, a sušaru nismo ni potpaljivali. Sušaru nismo pokrenuli prvi put u poslednjih 40 godina. Nije to bio kvalitet za sušenje, a ni količina", kaže voćar iz sela Tuđin kod Osečine Čedomir Jovanović koji pod šljivama ima oko dva hektara i do sad su mogli da osuše tri do četiri tone.
"Ove godine bi dobili pet do šest puta manju količinu jer smo imali samo tri do četiri tone sirovog ploda."
Ni Radiša Đurđević iz sela Osladić kod Valjeva nije se mogao pohvaliti dobrim prinosima šljive i pored toga što je primenjivao agrotehničke mere i zaštitu voćnjaka.
"Teško smo izdvojili zdrave šljive za sušenje. Na sreću, imali smo šta da ponudimo, dobili smo opet suvu šljivu dobrog kvaliteta. Nije kao ona iz ranijih godina što se tiče kvaliteta, ali svakako smo zadoviljni. Godina 2019. bila je odlična i mislim da se skoro neće ponoviti, a 2020. smo imali za sušenje oko 40 odsto manje šljive", kaže Đurđević.
Mnogo voćara nije prošle jeseni sušilo šljivu što je doprinelo da je na tržištu bude i 30 odsto manje. Jedan od problema je bio i što su voćari počeli da suše šljivu jako rano, u isto vreme kada predaju plodove za sečenje, kada je ona još uvek zelena i kada je sadržaj šećera jako loš.
"Ova godina bila je jako nezgodna i skupa za proizvodnju, voćari koji imaju zasade šljiva slabije su prmenjivali zaštitu što je dovelo i do truljenja plodova. Dešavalo se da plod truli na grani i opada. Zbog čega su voćari počeli rano da ga beru, pa su predavali sirov plod ili počeli da suše nedovoljno zreo. Zbog toga su neki dobili sušenu šljivu lošeg kvaliteta", kaže Stanojlović i dodaje da pored toga, prinosi su bili i do 30 odsto manji, dobile su se male količine osušene šljive i to se mnogima nije isplatilo. Zbog toga je već pred kraj godine dovelo do skoka cene.
Suve šljive ipak ima na tržištu, jer su i mnoge velike firme, koje se bave preradom voća još u predsezoni otkupljivale šljivu, ne samo iz valjevskog kraja, nego i iz drugih delova Srbije, tako da određene količine ostale na lageru, dovoljne da se zadovolje potrebe tržišta.
Tagovi
Autorka
