Primena novih biotehnologija i neophodnost mehanizovanja svih operacija u voćarstvu

Peti dan sajma u Novom Sadu ujedno je bio "Dan voćara" kao i porodični dan kada cela porodica na manifestaciju mogla da uđe sa jednom kupljenom ulaznicom koja košta 700 dinara. Poljoprivrednici su to iskoristili i na ovogodišnjem 90. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu je zabeležena najveća poseta.

Dva i po puta veća proizvodnja voća

Taj dan je na Poljoprivrenom sajmu u Novom Sadu, tradicionalno, posvećena voćarstvu. U Master centru govoreno je o izazovima u voćarskoj proizvodnji, a na otvorenom delu sajmišta posetioci su mogli da se upoznaju sa savremenim voćarskim mašinama. Prof. dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine održao je predavanje "Izazovi u voćarskoj proizvodnji". Pre skupa je govorio za Agroklub.

"Svedoci smo ekspanzije u voćarskoj prozvodnji u poslednje dve decenije. U odnosu na 2002. godinu kada smo proizvodili 600.000 tona voća, proizvodnja je porasla na milion i 500 hiljada tona. Reč je o rastu od dva i po puta. To je urađeno pre svega zahvaljujući znanju i tehnologijama koje su prilagođene klimatskim promenama. Odmaklo se i u udruživanju proizvođača voća", kaže Keserović koji dodaje da ima i puno izazova u voćarskoj proizvodnji.

"Mi smo u početku koristili veoma kvalitetan sadni materijal, takozvane knip sadnice, međutim vremenom se prešlo na jednogodišnje sadnice pa čak i na okulante, što nije dobro. Takođe, kod primene biljnih regulatora rasta, kod proređivanja, moramo tome više posvetiti pažnju da bude što više plodova prve klase. Da se trudimo da ih bude više od 90 odsto. Imamo situaciju da na terenu kompanije jedne godine imaju visoke prinose, a sledeće dosta niže."

Primenjena tehnologija

I višnja se kao voćna vrsta poslednjih godina dosta širi, ali treba voditi računa o primenjenoj tehnologiji. Počelo se sa podizanjem zasada oblačinske višnje na magrivi, gde nemamo toliko iskustva.

"Prvo iskustvo je bilo pre 25 godina kada sam zajedno sa profesorom Milovankićem u rasadniku u Zrenjaninu prvi put kalemili na magrivu. I sada je pitanje da li takva kombinacija može da zadovolji berbu kombajnom. Grane najviše mogu biti dvogodišnje i trogodišnje. Za berbu kombajnom trebalo bi dati prednost izdanačkoj višnji na prilagođenim uzgojnim oblicima", kaže i dodaje da smo prvi put kod višanja kalemili različite sorte na podloge Gizela 5 i Gizela 6 sa gustom sadnjom 4x1,5 m.

Plodovi u takvoj tehnologiji su dosta krupniji. Tu je lakša rezidba i berba plodova koji su u tom sistemu dosta krupniji.

Keserović kaže da ako se šljiva proizvodi za preradu mogu da se koriste tresači, ali ako se šljiva proizvodi za stonu upotrebu trebalo bi da se koriste vegetativne podloge. Tu smo malo postigli. Vodeća vegetativna podloga u Nemačkoj je Vavid. Sa vegetativnim podlogama možemo mnogo gušće da sadimo, na razmak 4x2 m pa čak i 4x1,5m. Na taj način olakšavamo rezidbu i berbu.

Sadni materijal, protivgradna mreža, cena

Sagovornik napominje da je pad proizvodnje kod maline uslovljen korišćenjem slabog sadnog materijala.

"Uz to, malo zasada maline imamo sa protivgradnom mrežom, fertirigacijom, i u narednom periodu moramo daleko više da uradimo kako bi podigli rentabilnost te proizvodnje. Veliki problem je i da proizvođači nisu akcionari u samim prerađivačkim kapacitetima, kao što je to u Italiji. Čak nema čvrstih ugovora između hladnjačara i proizvođača", kaže novosadski profesor i dodaje da tada dolazi do problema pa je malina otkupljivana po 400-600 din, pa su sada mali hladnjačari u gubitku do 300 dinara po kilogramu, a veliki su na svetskoj pijaci dobro prošli.

Koja će biti cena ovogodišnje maline?

Keserović kaže da je video proizvodnju lešnika u regionu Lacija i Pijemonta, i da tamo postoji nekoliko kompanija koje se bave proizvodnjom mehanizacije za jezgraste voćne vrste. Napominje da moramo raditi na smanjenju troškova berbe, a kod jabuke je to korišćenjem platformi, a kod drugih voćnih vrsta upotrebom tresača i kombajna. Napominje da u proizvodnji višnje ako se koriste kombajni troškovi po kilogramu su dva dinara, tresači četiri do pet, a ručna berba "opterećuje" kilogram ubranih plodova sa 18-20 dinara.

Na 4. Danu voćara i vinogradara prof.dr Nenad Magazin održao je predavanje "Berba i čuvanje kruške i dunje", a prof. dr Biserka Milić "Primena biljnih regulatora u praksi kod kajsije, trešnje i borovnice".