Preporuke u proizvodnji jagoda na folijama

Dostupnost velikog broja sorti, načina gajenja, sistema navodnjavanja i đubrenja, učinili su da jagoda postane sve atraktivnija za poljoprivrednike na svakom gazdinstvu. Na osnovu iskustva uzgajivača, primetno je da srednje rane sorte imaju veliki potencijal rodnosti i odličnog su kvaliteta i ukusa.

Ovo voće može da se uzgaja na različite načine. Najznačajnije je njivsko gajenje, sa pokrivanjem zemljišta plastičnim, crnim folijama. Pored ovoga, zastupljeno je još i uzgajanje u plastenicima i gajenje u tunelima.

Zašto sadnja pod plastičnim folijama

Ukoliko želite da zasadite jagodu na većim površinama, onda se preporučuje njivsko gajenje, sadnja u prostim redovima. Plastične folije koriste se zbog povećanja toplote zemljišta, čuvanje vlage, ali i onemogućavanja razvoja korova. Takođe, poželjno je spomenuti da se smanjuje evaporacija vode sa zemljišta, eliminiše se upotreba herbicida pa se time pojeftinjuje proizvodnja, a berba se brže i lakše izvodi.

Jagoda kao izvor sigurnih prihoda

Ukoliko jagodu gajite kao jednogodišnji usev, koristite tanje folije, a ako se gaji kao višegodišnji, tada se upotrebljava folija debljine 0,15 do 0,20 mm. Folije se na zemljište postavljaju po unapred utvrđenim redovima. Obratite pažnju da foliju dobro pričvrstite sa svih strana na zemlju.

Takođe, folije su različite širine a najčešće se kreću od 75 do 120 cm. U zavisnosti od širine folije, može se saditi 1-2 reda. Na foliji širine 80 cm sadi se jedan red jagoda, za razliku od folije 120 -140 cm gde se sadnja vrši u dva reda. Jagoda se na foliji sadi oko sredine jula do kraja septembra.

Pre sadnje, obavezna analiza zemljišta

Obavezno je pre sadnje izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu rezultata planirati đubrenje zemljišta, pre nego što se postave bankovi. Nakon toga, kada se vrši redovno zalivanje i đubrenje NPK đubrivom, u jesenjem periodu, đubrenje neka bude sa dodatkom magnezijuma. Magnezijum će biljkama pomoći da se pripreme za prezimljavanje i donošenje plodova na sledeće proleće.

Đubrenje jagoda gajenih na foliji

Reakcija zemljišta koja je odgovarajuća za uzgoj jagode je od 5,5 do 6,5 pH, odnosno, blago kisela. Ako je prilikom pripreme zemljišta za sadnju jagoda, dato dovoljno organskih i mineralnih đubriva, u kasnijim periodima njihove potrebe znatno su manje i đubrenje bi trebalo svesti na prihranjivanje azotnim đubrivima. Fosforna i kalijumova đubriva dodaju se samo po potrebi.

Godišnja potreba jagoda za hranljivm elementima iznosi: 70 -100 kg azota, 50 - 80 gr P2O5 i 120 KG k2O /hektaru.

Fertigacija omogućava maksimalnu iskorišćenost đubriva

Redovna mera pri gajenju jagode na foliji je prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje "kap po kap" (tzv.fertigacija) jer obezbeđuje potpunu iskorišćenost đubriva uz lako određivanje doza.

Upotreba huminske kiseline kod sadnje jagoda

Kako navode u PSSS Jagodina, formulacije đubriva treba birati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu i uz pomoć posebnih uređaja ili dozatora  na principu vakuuma ubacuje se u vodu u sistemu za navodnjavanje.

"U proleće na početku vegetacije treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora, tzv. startere, sa formulacijama od 44% do 52% fosfora. Ova đubriva treba da pojačavaju aktivnost korenovog sistema na početku vegetacije. Primenjuju se 1 - 2 puta na 7-10 dana", objašnjava Dejan Jocić, iz PSSS Jagodina.

Faza intenzivnog razvoja bokora, odnosno, faza formiranja novih listova i pojave cvetnih pupoljaka, značajna je zbog povećanja vegetativnog porasta i tada treba koristiti kompleksna mineralna đubriva.  "Đubriva sa nešto većim sadržajem azota (24:8:16 ili 20:20:20) u koncentraciji od 0,10 do 0,15%. U fenofazi cvetanja, zametanja i intenzivnog porasta plodova povećavaju se potrebe za kalijumom. Jagoda je osetljiva prema jonu hlora pa treba birati formulacije đubriva koje ne sadrže hlor (16:8:32+2% MgO+mikroelementi ili 17:10:27+mikroelementi)", dodaje Jocić.

Naglašen sadržaj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanja sadržaja rastvorljive suve materije i šećera, kao i boljeg izgleda ploda. Sa ciljem povećanja čvrstoće i transportabilnosti treba redovno primenjivati đubriva Multi KMg (12:0:43+2% MgO) u kombinaciji sa đubrivom 15,5:0:0+26,5% CaO.

Mart je vreme za prihranu jagoda

Prihranjivanje jagode izvodi se u proleće od prve dekade marta do zrenja, a u vreme berbe ponavljaju se na svaka tri dana naizmenično KNO3 ili CaNO3 sa dozom od 1 g/biljci.
Na zemljištima sa velikim deficitom kalcijuma i izraženom kiselošću korišćenje đubriva 26,5% CaO se preporučuje svakih 7-10 dana u količini do 50 kg/ha. Ne treba ga mešati sa drugim đubrivima.

Važnu dopunu u zadovoljavanju ishrane jagode pojedinim mineralnim elementima predstavlja folijarna prihrana (preko lista). Prihrana se vrši na svakih 7-10 dana u koncentracijama od 0,5 do 0,7%.

Sa folijarnom prihranom upotrebljavaju se i sredstava za zaštitu od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Suspenziju treba praviti na sledeći način: voda+folijarno đubrivo+insekticid+fungicid. Optimalne temperature za primenu đubriva preko lista su oko 20 stepeni, a poželjno je da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.

Jagode je bolje saditi u proleće, u jednoredu

Pri gajenju jagode na foliji najbolje rezultate daje sistem u pantljikama sa dva reda. Međutim, može se primeniti i troredna sadnja. Kada se primenjuje dvoredna ili troredna sadnja u pantljike onda rastojanje između biljaka u redu treba da iznosi 20-25 cm, između redova 40 cm, a između pantljika 90-100 cm.

Uslov za državne podsticaje

Potrebno je istaći važnost zdravog sadnog materijala. Ovo će da omogući stabilnu i visoku proizvodnju. Unapređenje proizvodnje, obezbediće i državne podsticaje koji se daju samo za zdrav, sertifikovani sadni materijal.

Iskustvo je pokazalo da vertikalni način uzgoja nije dobro rešenje jer ovaj tip proizvodnje zahteva visoka ulaganja i nije ostvario pozitivan ekonomski efekat, a samim tim ni profit.

Preporuka za proizvodnju na otvorenom jeste sadnja na bankovima, u dva reda, sa korišćenjem malč folije i uz navodnjavanje sistemom kap po kap. Što se tiče đubrenja i prihrane jagode, o tome treba voditi računa tokom čitave vegetacije.

Gajenje jagoda pod plastičnim folimama može da poveća prinose 35 - 40 %, a plodovi sazrevaju i do 10 dana ranije. Prednosti gajenja jagoda pod folijom su te i što nema okopavanja zemljišta, borbe protiv korova, plodovi su čistiji i lakše se beru. Na osnovu svih ovih prednosti, zaključuje se da je proizvodnja jagoda na ovaj način jeftinija i do 40 % u odnosu na klasični uzgoj jagoda, na otvorenom.