Počelo bubrenje pupoljaka šljiva i krušaka - šta preduzeti?

Ni ova godina, prema svemu sudeći, neće biti povoljna u vidu temperatura za koštičave i jabučaste vrste, naročito šljivu i krušku. Deluje neverovatno da je pre početka treće dekade februara, već evidentirano bubrenje pupoljaka ovih voćnih vrsta.

Upravo šljiva i kruška ranije cvetaju u odnosu na većinu sorti jabuka, dunja, trešanja, višanja, pa i pojedinih sorti breskve. Zastupljeni su, u velikoj meri, u voćnjacima pa voćari sa pravom strahuju da će se ponoviti 2021. godina kada je rod šljiva i krušaka, zbog mraza podbacio, naročito u severnim i zapadnim delovima zemlje.

Koštičavo voće, inače, ranije kreće s vegetacijom u odnosu na jabučasto. S obzirom na to da je i ove godine vegetacija ranije krenula, zbog visokih temperatura, voćari su ranije počeli i sa rezidbom šljiva što će samo ubrzati vegetaciju.

Tretman protiv Monilie laxa

Bubrenje pupoljaka šljiva biće još izraženije u narednim danima jer se očekuju visoke temperature za ovo doba godine što će stvoriti uslove za infekciju gljivicom Monilia laxa koja uzrokuje sušenje cvetova i grančica šljiva.

Februar je idealan za zimsku rezidbu koštičavog voća

U narednih desetak dana uzgajivači šljiva trebalo bi da odrade prskanje protiv ovog patogena i to bakarnim sredstvima i mineralnim uljima, kao i pred početak cvetanja, ako vreme bude prohladno sa padavinama, ali u manjim dozama. U višim područjima pupoljci su u fazi mirovanja, naročito kod sorte požegača koja, inače, kasnije cveta u odnosu na čačansku rodnu, ranu i lepoticu, kao i stenlej.

Ugrožene i sorte krušaka

I pupoljci krušaka počeli su vidljivo da bubre, naročito na južnim ekspozicijama, ljuspice su izdužene s vidljivim zelenim zonama, a kod pojedinih sorti krušaka došlo je do pucanja vrha pupoljka. Najugroženije su sorte junska lepotica, trevuška, i butira ali i ostale sorte počele su s bubrenjem, pogotovo u nižim područjima.

Za sada, još ne mora da se deluje fungicidima kako bi se sprečile infekcije gljivicama jer nije došlo do oslobađanja askospora. Ali, ako se nastave visoke temperature, počeće otvaranje ljuspica i pupoljci će brzo ući u fazu "mišje uši" što će stvoriti povoljne uslove za infekciju gljivicama, prvenstveno Venturie pyrine, prouzrokovača čađave krastavosti plodova krušaka.

Do faze mišje uši trebalo bi tretirati stabla bakarnim preparatima i mineralnim uljima (belo, plavo, crveno, modro ulje). Ona deluju i protiv cvetojeda koji polaže jaja na pupoljke.

Najavljeno zahlađenje krajem sedmice moglo bi da uspori otvaranje pupoljaka. Trenutno, najaktuelnije u vezi sa zaštitom je delovanje protiv kruškine buve koja je počela da polaže jaja.

Zaštita krušaka

Zbog ograničenog broja insekticida, prvenstveno zbog zabrane neonikotinoida i otpornosti buve na aktivnu materiju abamektin, ova godina biće teža za zaštitu krušaka od ovog štetnog insekta. Jedna od mogućnosti je primjena kaolinske gline koja sprečava polaganje jaja od strane imaga buve na grane i pupoljke krušaka.

Zimsko prskanje: Preventivne mere radi smanjenja brojnosti štetočina

Voćari koji su u mogućnosti da nabave kaolinsku glinu mogli bi, već ovih dana, tretirati stabla sa rastvorom gline u dozi 50 kilograma na 1.000 litara vode, uz dodatak jestivog ulja i kuhinjske soli, zbog boljeg prianjanja na stablo. Važno je i da temperatura prilikom tretmana bude viša od pet stepeni.

I kod jabuka je počelo bubrenje pupoljaka, naročito kod sorte ajdared, koja ranije cveta u odnosu na većinu ostalih sorti.