Plamenjača preti zasadima dunja u Srbiji!

Uprkos hemijskoj zaštiti, opaka bolest bakteriozna plamenjača hara po voćnjacima u Srbiji sušeći jabiku, krušku i naročito dunju. Jedan od glavnih razloga je, kako prenose Novosti, to što su domaće sorte dinje, vranjska i leskovačka, preosetljive na tu zarazu, to jest što kod te voćne vrste postoji relativno velika osetljivost na štetne organizme, a pre svega na bolesti i štetne insekte.

Kada je reč o uzgoju dunje u našoj zemlji, veliki problemi su počeli pre desetak godina, kada je tu voćku napala opasna bolest - bakteriozna plamenjača. Nju izaziva bakterija Erwinia amylovora, koja takođe muke zadaje proizvođačima jabuka i krušaka, a na nju su osetljive mušmula i neke vrste ukrasnog bilja.

Bolest uzima maha u Srbiji

S obzirom na to da je reč o novoj bolesti kod nas, nedovoljno poznatoj uzgajivačima tog voća u Srbiji, slabo je poznat i način njenog suzbijanja. Stručnjaci upozoravaju na to da će dunja u budućnosti biti sve ugroženija. Oni napominju da ukoliko se uskoro ne pristupi efikasnijoj zaštiti dunje i obuzdavanju bolesti, toj voćki preti realna ozbiljna opasnost od potpunog sušenja i nestanka. Parazit koji izaziva bakterioznu plamenjaču poreklom je iz Amerike, a u Evropu je dospeo pre oko 50 godina, dok je u Srbiji najpre otkriven, u okolini Šapca, 1989. godine.

Bolest napada sve nadzemne delove dunje

Simptomi bolesti, koji se pojavljuju na dunji, slični su onima kao kod jabuke i kruške. Bolest napada sve nadzemne delove voćke: cvetove, mladare, tanje i deblje grane, a zatim ramene grane i deblo. Bakterija napada cvetove dunje i oni se ubrzo nakon toga suše, a nakon toga s obolelih cvetova patogen preko grana prelazi na starije grane, prouzrokujući rak-rane.

Zeljasti mladari posebno osetljivi

Kod dunje su na ovu bolest naročitno osetljivi zeljasti mladari kod kojih zbog prodiranja bakterija dolazi do brzog sušenja. Kod nas se često mogu videti stabla dunje kod kojih je većina letorasta potpuno osušena i izgledaju kao da su vatrom spaljeni, po čemu je i bolest dobila ime plamenjača. U nekim delovima Srbije, poput Resavskg okruga, gotovo da nije moguće naći zdravo stablo dunje.

Dunju ugrožava i monilioza

Slične simptome na dunji izaziva i gljivično oboljenje poznato kao monilioza. Ta bolest češće napada cvetove i rodne grančice nego letoraste a po tome se ove dve bolesti razlikuju. Rak-rane su različitih veličina i oblika, blago ulegnute u okviru obolelog tkiva, oivičene nepravilnim pucanjem kore. Aktivne rak-rane su tamne i vlažnog izgleda.

Kako prepoznati gljivičnu moniliozu?

U početku razvoja, granice rana su teško uočljive, a kasnije se ivična zona blago uzdiže u odnosu na zdravo tkivo, pa su rane jasno ograničene pukotinama u kori. U proleće rak-rane nastavljaju da se uvećavaju i mogu prstenasto da zahvate tanje grane koje se ubrzo suše. Sasušeno lišće na takvim granama dugo se zadržava, a boja mu je tamno smeđa. Ukoliko se nekrotični proces razvija na inficiranom deblu, tada može da ugine cela voćka.

Kako sprečiti plamenjaču dunje?

Mere kontrole treba usmeriti u 5 osnovnih pravaca:

1. odstraniti prezimljujući inokulum (kao izvor primarnih infekcija);
2. hemijskim putem sprečiti zaraze cvetova;
3. sprečiti zarazu letorasta;
4. onemogućiti razvoj bakterija na površini lista i drugih delova, koje zaraze tkiva povređenog posle grada (traumatska plamenjača);
5. uništavati izdanke dunje (iz podloga) kako bi se sprečilo njihovo zaražavanje i dospevanje bakterija u koren, odnosno podlogu.

Preporuka stručnjaka: Gajenje otpornijih sorti

Za suzbijanje bakteriozne plamenjače dunje veoma je važno gajenje otpornih sorti, a i podloga je takođe veoma značajna. Obe sorte dunje koje se u Srbiji najviše gaje (vranjska i leskovačka), izuzetno su osetljive na bakterioznu plamenjaču, pa stručnjaci preporučuju da se umesto njih sadi bugarska sorta - hemus.

Foto: Archegonus / Flickr; Elintarviketurvallisuusvirasto Evira / Flickr