Pera Pešić nakon 40 godina proizvodnje povrća prednost dao voćarstvu

Pera Pešić iz Bačke Palanke je nakon 40 godina proizvodnje povrća prednost dao voćarstvu. Podigao je zasad višanja, a prošle godine posadio je šipurak. 

Poljoprivredni proizvođač iz Bačke Palanke Pera Pešić do pre nekoliko godina bavio se povrtarstvom i ratarstvom, a onda je doneo odluku i prednost dao voćarstvu. Pre četiri godine na parceli malo manjoj od jednog hektara podigao je zasad oblačinske višnje, a prošle godine zasadio je i 2.000 sadnica šipka.  

"Moja porodica se povrtarstvom bavila oko 40 godina, sadili smo papriku, paradajz, luk, krompir, pasulj, u saradnji sa novosadskim Institutom za ratarstvo i povrtarstvo radili smo i semensku proizvodnju. Imali smo tezgu na zelenoj pijaci, ali smo se sve više suočavali sa velikim troškovima proizvodnje, pre svega visokom cenom nafte koja nas je pratila iz godine u godinu. Sa druge strane tržište je najčešće bilo nesigurno, a cene nisu pratile ulaganja u proizvodnju. Zato sam doneo odluku i prednost dao višnjama, a prošlog proleća šipku," kaže Pešić. 

Oblačinska višnja dobro rađa i ima tržište, a cena neizvesna

Vremenske prilike odredile rod 

On objašnjava da je zasad oblačinske višnje podigao sopstvenim sredstvima, da je kako su sadnice rasle on učio, tražio savete stručnjaka i analizirao iskustva drugih proizvođača.

"Oblačinsku višnju karakterišu visoka biološka i tehnička svojstva i odlična je sirovina za prerađivačku industriju. Plod je crven, sočan i čvrst, a koštica se kao i peteljka lako odvajaju od mesa. Obzirom da je to mlad zasad prošle godine dao je skroman rod, a ovih dana smo na polovini ovogodišnje berbe. Nepovoljne vremenske prilike tokom proleća učinile su svoje, rod je mogao biti veći ali ja sam i sa ovim zadovoljan," kaže Pešić i objašnjava da cela porodica učestvuje u berbi ručno, a imaju i improvizovan tresač te su veliki troškovi berbe izbegnuti.

Za potrebe skladištenja i čuvanja višanja Pešić je napravio rashladnu komoru u koju može da smesti 20 tona voća, tako da ovog proleća ne mora da juri otkupljivače i nakupce. Ukoliko mu cena ne bude odgovarala višnju neće prodati već će polako krenuti u preradu, praveći sokove, džemove i naravno aromatičnu rakiju. 

Prednosti i mane mašinske berbe višanja

Pored višanja i zasad šipurka

Pešić se nada se da će ove poslove završiti do jeseni kada ga očekuje berba šipka u narodu poznatog kao šipurak ili divlja ruža.

"Na parceli koja je nešto manja od jednog hektara prošlog proleća zasadio sam 2.000 dvogodišnjih sadnica šipurka. Hteo sam da uz manje troškove povećam obim voćarske proizvodnje, ali sam se rukovodio i idejom da treba da zasadim nešto što ne raste baš u svakom voćnjaku. Sadnice šipka sam nabavio po ceni od oko 50 dinara po komadu. Ručno smo ih sadili, na međurednom razmaku oko tri metra, a razmak u redu je oko 1,2 m," kaže ovaj voćar.

Zemljište na parceli je prve klase, adekvatno ga je veli pripremio za sadnju i gotovo sve sadnice su se primile.

"Potražnja za plodom šipka je uvek velika, cena nije zanemarljiva, prošle godine kretala se oko 80 do 90 dinara," kaže on i dodaje da je šipurak lak za gajenje, ne zahteva veliko angažovanje, otporan je na bolesti, sadnice brzo napreduju i već u drugoj godini od sadnje daju prvi rod. 

Zoran Radić: Stari zasad višnje može da rađa i do 30 godina

Šipak u odnosu na druge voćne kulture zahvalniji za uzgoj 

Verujući da je sadnjom šipurka doneo dobru odluku Pešić objašnjava kako je u odnosu na druge voćne kulture on mnogo zahvalniji. Odoleva mrazevima i sušama i daje solidan rod, nije zahtevan kao kruška, šljiva ili jabuka, berba nije vremenski ograničena, može tokom cele jeseni da se grane orezuju, nose kući beru ili da se berba obavlja direktno na parceli.

"Na području naše opštine nema značajnijeg zasada šipka, znam da je svake jeseni veoma tražen  tako da se nadam dobrom plasmanu. U svako slučaju razmišljam da u dogledno vreme zaokružim proizvodnju, da u okviru kućne radinosti pravimo džemove i tako ponudimo finalni proizvod," kaže na kraju Pera Pešić bačkopalanački voćar.